РАСКОШНИ И ГОЗБА И НОШЊА: У Старој Пазови, уз припремање сремских ђаконија, негују и вештине шивења по старој мустри
НА само неколико корака од града, вреве и брзог темпа, у Старој Пазови време као да је стало. Но, почетком септембра ово место прожеће другачија атмосфера. Тада се одржава традиционална манифестација "Гастро Срем" која ће окупити веште домаћице, вредне домаћине и заљубљенике у гастрономију. Столови постављени дуж главних улица постаће поља укусних ђаконија, традиционалних и измаштаних.
ТО Стара Пазова
- Спремамо се за раскошну гозбу - каже нам Миливој Ковачевић из Туристичке организације Стара Пазова. - Специјалитети се спремају на лицу места. Сремска кухиња је настала под утицајем разних кухиња, а омиљена старопазовачка јела су словачке надлацке са орасима, маком или сиром, кифле са ћуфтом и "око села тесто". Срем се дели на вински и свињски, а Стара Пазова припада рузмаринском делу.
ТО Стара Пазова
Биће то и прилика за промоцију словачких и српских народних ношњи. Оне сведоче о пријатељству два народа који већ 250 година живе заједно у Старој Пазови и Срему.
- Српска ношња је рано нестала са улица Старе Пазове услед утицаја европске моде - прича Ковачевић. - Чланице Кола српских сестара, почетком тридесетих година прошлог века, одлучиле су да је врате у свакодневни живот Старе Пазове. Из Етнографског музеја су добиле нацрте како да је израде и захваљујући њиховом труду ова ношња је поново постала видљива.
Збирку народних ношњи свога краја Ковачевић је почео да прикупља пре осам година за пазовачки музеј, смештен у родној кући народног хероја Јанка Чмелика. На трему куће, проглашене спомеником културе, налази се разбој на којем се "тку" приче и сећања. А, свака нит прича о прошлости.
- У музеју имамо одећу која је направљена на исти начин као пре седам векова - каже наш саговорник. - Словачка ношња, која се носи у Пазови, јединствена је по кроју. Материјали које користе за израду ношње су много скупи. Продавало се по неколико јутара земље да би се купила сукња коју су носиле младе у свечаним приликама. Те сукње су се преносиле с колена на колено.
Словачка ношња одише разнобојношћу и богатством детаља. Руком везене блузе, богато украшене сукње и подсукње, оригинално украшене кецеље, чине ове ношње правим ремек-делом. Малобројне жене које их праве сваким убодом игле оживљавају традицију својих мајки, бака и прабака.
ТО Стара Пазова
- Специфичан је начин пеглања белих сукања. Морају бити мокре и користи се посебни додаци који очврсну платно. Пеглају их неколико сати, подмећу оклагију како би направили наборе које зову рурке. Панћушке, које су претеча балетанкама, плету се као и чарапе ручно - каже Миливој.
Деца са Козаре и Толбухин
ПОСЛЕДЊИХ година Ковачевић се бави историјом Старе Пазове:
- Централни део Пазове изградила је породица Петровић, а један од њих Сава, кога су после ослобођења убили, сарађивао је са Дианом Будисављевић. Око 40 деце је доведено са Козаре и удомљено у пазовачке породице. Сава је био имућан. Вечери пре него што је убијен, у својој кући је угостио совјетског маршала Фјодора Толбухина. Рехабилитован је 2015.
Народну ношњу носе старије Пазовљанке, а шије је још само Катарина. Она облачи и лутке које и данас, као и давних дана, родитељи купују кћерима да не забораве одакле су потекле. Око намештања детаља Катарини помажу две Ане. Обе су рођене 1950, ишле су заједно у школу и од тада су скоро нераздвојне.
- Словачке кецеље су богатог колорита, а шаре имају своје називе: зечје уши, змија, панске очи - прича Ковачевић. - Занимљиво је како се проверава девојачка спрема после удаје. Долазе комшинице да испитају да ли је орман пун пешкира и столњака, а то раде тако што иглу за штрикање гурају до краја полице. Ако је орман пун, игла иде до краја, а у случају да не оде почињу оговарања.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
3 МЕСЕЦА ОД РАЗВОДА БРАКА Ана донела драстичну одлуку: "Растајемо се, време је да се поздравимо!"
САМО три месеца од развода брака, Ана Ивановић је на још једну животну причу ставила тачку.
10. 10. 2025. у 22:42
ШТА ЈЕ ТО ЗА ИМЕ БОГА? Шок у Параћину, а одговор је једноставан: сладак "сандук" с прскалицама - пригодно за славље погребника (ВИДЕО)
У ПОЗАДИНИ свира погребни оркестар, а иза торте пршти ватромет.
10. 10. 2025. у 17:03 >> 17:04
"БАРАБА": Жика Тодоровић остао без предњег зуба, на глави крвави завоји (ФОТО)
"ПОСЛЕ лакшег неспоразума, сад сам права бараба."
10. 10. 2025. у 19:09
ГОЛА КАСАНДРА: Објављене наге фотографије Кораиме Торес - сликана у њеном кревету (ФОТО)
ГЛУМИЦА која данас има 52 године изгледа готово исто као у време када је харала малим екранима.
10. 10. 2025. у 16:40
ИДЕНТИФИКОВАНА ЖЕНА С НЕМАЧКИМ КЉУЧЕВИМА: После 21 године решена мистерија (ФОТО)
ПОСЛЕ више од две деценије, решена је мистерија жене чије је тело пронађено на холандској плажи 2004. године. Она је четврта особа идентификована захваљујући међународној полицијској кампањи Операција Идентификуј ме, пише Би-Би-Си.
10. 10. 2025. у 20:44
ПОТРЕСНО СВЕДОЧЕЊЕ ФОЛКЕРКЕ: "Халид је певао док је умирао - да барем оде уз музику"
ПЕВАЧИЦА Сања Малетић се са кнедлом у грлу присетила пријатељства с покојним певачем Халидом Бешлићем, откривши да је певао чак и док је био у болници.
10. 10. 2025. у 19:42
МОЛДАВИЈА ДОНЕЛА ОДЛУКУ ВЕЗАНУ ЗА СРБИЈУ: Ограничили увоз ове намирнице из наше земље
ВЛАДА Молдавије донела је одлуку о привременом ограничењу увоза шећера из Србије, уз образложење да на тај начин жели да заштити домаћу производњу и стабилизује тржиште.
10. 10. 2025. у 13:22
РУСИ ОТКРИЛИ ЧИМЕ СУ СИНОЋ ГАЂАЛИ УКРАЈИНУ: "Одговор на терористичке ударе по цивилним објектима"
РУСКЕ оружане снаге током ноћи извеле су масовни напад на енергетске објекте који напајају војно-индустријски комплекс Украјине, саопштило је Министарство одбране Русије.
10. 10. 2025. у 14:48
Ким Џонг Ун на паради приказао новог НУКЛЕАРНОГ МОНСТРУМА: Тврди - најмоћнија ракета до сада (ФОТО/ВИДЕО)
СЕВЕРНА Кореја показала је своју "најмоћнију" интерконтиненталну балистичку ракету на војној паради којој су присуствовали високи званичници из Русије и Кине, известили су данас државни медији у Пјонгјангу.
11. 10. 2025. у 09:42
Најновије из рубрике
СЕОБА НА СРПСКИМ ПЛАНИНАМА: Дивокозе са Таре на Копаонику
Према плану Министарства пољопривреде, дивокозе се враћају у српске планине: из Националног парка Тара једанаест јединки пресељено је на Копаоник, а једна је надавно стигла и на планину Стол код Бабушнице. После неколико деценија, ова врста поново „осваја“ своја некадашња станишта.
09. 10. 2025. у 13:24
ПОЗАДИНА АТЕНТАТА МИСТЕРИЈА ДО ДАНАС: Пре 91 годину у Марсељу убијен краљ Александар Први Карађорђевић
АТЕНТАТ у Марсељу 9. октобра 1934. када је бугарски терориста Владо Черноземски хицима из пиштоља "маузер" нанео смртоносне ране југословенском краљу Александару и француском министру спољних послова Жан-Лују Бартуу није расветљен јер би истина могла и данас да изазове велику политичку штету.
09. 10. 2025. у 07:30
НА КРИМУ ПОСТАЛИ ПЛАНИНАРИ И МОРНАРИ: На обали Црног мора, у највећем међународном дечјем кампу на свету, боравило деветоро ђака из Србије
ДЕЦА из Србије, њих деветоро - Јелена Тошковић (10), Ана Ристић (11), Аљина Ђокић (13), Момчило Зоговић (14), Смиљка Јанковић (15), ЈеленаАндрић (15), Милан Остојић (15), Ирина Перовић (16) и Барбара Уремовић (16) провела су три недеље у "Артеку", највећем међународном дечјемкампу на свету, смештеном на црноморској обали Крима. Мали генијалци, који су снимили документарни филм о учешћу Црвене армије у ослобођењуБеограда пре 80 година, у ову својеврсну дечју државу стигли су каоученици који воле руски језик и добитници су прве награде задокументарац, а у Београд су се вратили као део нових породица: морнарске, планинарске, уметничке, артековске.
08. 10. 2025. у 06:27
БРАНКИЦА КУВА НАЈБОЉЕ ШКЕМБИЋЕ: У Кикинди одржан шести „Шкембе фест“ на којем се такмичило 30 екипа
Осим што је престоница најтежих и најдужих бундева, највећи урбани дом сова утина, најстаријег мамута, млина суваче и великих скулптура од теракоте, Кикинда је постала и место где се кувају најбољи шкембићи у Србији.
06. 10. 2025. у 10:36
НАЈБОЉУ "КАПЉИЦУ" ПЕКУ ЉУБАВ ШЉИВЕ, ХРАСТА И ЧОВЕКА:Истраживање о вишевековној,традиционалној породичној производњи ракије у Бајиној Башти
ШЉИВОВИЦА није само пиће, у околини Бајине Баште она је симбол породичнетрадиције, умећа и културног идентитета. Управо том феномену посвећеноје теренско истраживање које ових дана завршавају научници Катедре заантропологију и етнологију Филозофског факултета у Београду. Обилазећисела у срцу западне Србије, покушали су да документују како јепроизводња ракије постала породични обичај, како су се знања преносила сколена на колено, али и због чега је та нит у неким породицама прекинута.
03. 10. 2025. у 15:59
Коментари (1)