ОВО СУ ЧУВАРИ НАЈСТАРИЈИХ ЗАПИСА У КРУШЕВЦУ: Погледајте шта се налази у добро чуваним архивама (ФОТО/ ВИДЕО)
ЧАК 835 фондова из прошлости свих институција, од школа до цркава, чува се у Историјском архиву Крушевац, који овог децембра обележава 75 година рада.
Foto:S.Babović
Најстарије матичне књиге су четврте деценије 19. века.
- Имамо око осам и по километара књига, што је пропорционално, са квадратуром коју обухвата, можда и најбројнија грађа у Србији – предочава за „Новости“ професор историје Ненад Соколовић, директор Историјског архива Крушевац. - Годишње региструјемо између 3.000 до 4.000 корисника, који се обраћају Aрхиву за помоћ на четири локације.
Осим индивидуалне историје и докумената, који сведоче о раду свих организација и установа у Расинском округу, Архив издаје и своје књиге.
- Препознатљиви смо по издавачкој делатности, као и по периодичнику "Расински анали", на који се и научници - већ 20 година - ослањају током истраживања - подвлачи Соколовић.
- Архив је 2018. понео признање "Златна архива" за немерљив допринос чувању драгоцене српске баштине.
Међу драгоценим делима је фонд Старих и ретких књига са 153 ванредних издања, који се чувају под кључем и у посебним условима. Посебно се издвајају две књижице.
Једна је штампана пре тачно 230 година у Бечу под именом „Кратка историја Краљевства Србије, Рашке, Босне и Раме“. У овом издању из 1793.године,које је превео Јован Рајић стоји и забелешка ни мање ни више него чувеног епископа жичког Никанора Ружичића.
- У част стољећа како је ова историја написана прочитах је и по трећи пут у манастиру Кувеждину 1892.године,септембра - записао је епископ жички у миру Никанор Ружичић.
Извесно је да је ова књига штампана ћирилицом 1793.године, да је оригинално издање превео,прерадио и предговор написао архимандрит Јован. На насловној страни, као и у самој публикацији не пише ко је писац, већ само име преводиоца. У науци је познато да је историју написао Гебхард, а Јован Рајић је превео са немачког језика на старословенски.
ЈУБИЛЕЈ
ИСТОРИЈСКИ архив Крушевац почиње обележавање значајног јубилеја 26.децембра, промoцијом својих издања у Клубу КЦК-а од 13 сати. Свечана академија биће одржана дан касније у Белој сали КЦК-а од 12 сати, када ће у Галерији ове институције бити отворена изложба више архивисткиње Браниславе Милошевић "Поздрави све Крушевљан(к)е".
“Кратка историја Краљевства сматра се најстаријом књигом Историјског архива по утврђеним правилима српске архивистике, док је књига „Хисториа универса“, штампана у Венецији 1721.године, најстарије издање ове установе у Крушевцу.
Међу 13.000 наслова, које чува Архив, ова књижица је најинтригантнија. Уникатно, омалено издање објављено је на латинском језику још давне 1721.
-Знамо да је штампана у Венецији, али можемо само да претпоставимо да није била већег тиража - објашњава Миланка Мијајловић, архивски саветник Историјског архива. - Има око 430 страна чистог штампаног текста, распоређених у два ступца и није преведена.
Збирка старих и ретких књига чува се заштићена од светлости, са прописаном влажношћу ваздуха и температуром.
- Књиге су, углавном, у кожном повезу, али има и оних са већим оштећењима, па је изузетно важно да услови чувања буду на највишем нивоу, да не би дошло до распадања папира, или пропадања неке друге врсте - објашњава архивски саветник Бојана Јовац, руководилац Службе архива.
БОНУС ВИДЕО - ОД ПРИНЦЕЗЕ ДО ПЕПЕЉУГЕ: Какве ципеле су се носиле у Крушевцу од 1932. године
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"НИСАМ НИКАД ЗАЖАЛИО": Олмо открио зашто је одбио Хрвате
Шпански фудбалер Дани Олмо говорио је о свом периоду који је провео у екипи Динама, као и да је имао прилику да добије држављанство Хрватске.
15. 03. 2025. у 12:55
"БОМБА" ИЗ ТУРСКЕ: Тадић одјавио Муриња, позната нова дестинација
Фудбалер Фенербахчеа Душан Тадић могао би да се врати на место највећех успеха у каријери.
15. 03. 2025. у 11:40
КРАТКА СА ЖИВЦИМА: Гађала скупљача лоптица (ВИДЕО)
Пољска тенисерка Ига Швјонтек је позната као лоша губитница, као неко ко не уме увек да се спортски помири за поразом.
15. 03. 2025. у 11:10
ВУЧИЋ НА ПИТАЊЕ БИ-БИ-СИ-ЈА О ТРАМПУ МЛАЂЕМ: За нас је важно да превазиђемо оптерећења из 1999. године
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се грађанима из Палате Србија, а питање му је поставио новинар Би-Би-Си-ја о сусрету са Доналдом Трампом Млађим.
14. 03. 2025. у 19:17
ИЗ КРЕМЉА ОТКРИЛИ: Појављивање Путина у војној униформи значи само једно
ПОЈАВЉИВАЊЕ руског председника Владимира Путина у Курској области у униформи је сигнал који говори о одлучности да се у најскорије време заврши операција ослобађања Курске области, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков новинару Павлу Зарубину за ТВ „Русија 1“.
13. 03. 2025. у 15:32
ПОСВАЂАО СРБЕ И ХРВАТЕ: Маск рекао ОДАКЛЕ је Тесла и КОЈЕ је националности
ПРЕКО 13.000 лајкова је добио овај пост власника "Тесле".
13. 03. 2025. у 21:39
Најновије из рубрике
ЛИК СУПРУГА ПРЕНЕЛА НА ИКОНУ: Књижевник Ненад Новак Стефнаовић оживео љубавне приче познатих научника и уметника из Београда
МАЛО је познато да је сликарка Полексија Тодоровић насликала архангела Михаила у Вазнесењској цркви у Београду.
14. 03. 2025. у 07:00
БРАЋА ИЗБЕГЛИЦЕ ПРУЖИЛИ УТОЧИШТЕ ИНВАЛИДУ: Епски пример хуманости Ненада и Недељка Крајишника
ДВОЈИЦА браће, иако и сами болесни и са сталним примањима од само 80 евра месечно, пружили су у свом скромном дому - у Гложану код Бачког Петровца - уточиште инвалиду на штакама, којег су упознали током ходочашћа у манастиру Острог.
14. 03. 2025. у 06:45
УБИЦА ПРИЗНА САМО ЈЕДНОМ И НИКАД ВИШЕ: Професор Остоја Крстић, први српски полиграфиста, током каријере решио хиљаде случајева
ДА се истина не може сакрити Остоја Крстић доказивао је деценијама, препознајући оно што многима промакне - несвесне гестове, покрете очију, несклад између речи и дела. Први српски полиграфиста, професор Криминалистичко-полицијског факултета и аутор 21 књиге, осам уџбеника и четири речника, знао је како да открије оно што други желе да сакрију.
12. 03. 2025. у 07:00
СРПСКО ИМЕ ПРОНЕО ПЛАНЕТОМ: Навршава се девет деценија од смрти великог проналазача и родољуба Михајла Пупина
ПАРАСТОСОМ у Цркви Свете Благовести у којој је крштен, поменом и полагањем венаца на његов споменик и академијом у Народном дому у Идвору, данас се обележава 90 година од смрти Михајла Пупина (1854-1935), славног научника и великог родољуба.
12. 03. 2025. у 06:30
У ПОТРАЗИ ЗА КОЊСКИМ СКЕЛЕТОМ: Наставна средства за Пољопривредну школу „Вршац“ некада је израђивао немачки логораш
НЕМАЦ Георг Фаигле, који је после Другог светског рата као голобради војник Хитлерове армаде годинама био заточен у логору за ратне заробљенике у Вршцу, остао је у посебном сећању запосленима у Пољопривредној школи „Вршац“, за коју је он као логораш израђивао разна учила.
11. 03. 2025. у 11:22
Коментари (0)