ДУХОВНИ КНЕЗ УСТАНКА ХАЏИ РУВИМ: Монах, просветитељ, поклоник и завереник

Иако је архимандрит из Боговађе био у сенци војсковођа, Турци су веома добро знали одакле долази права опасност

vikipedija, архива Новости

Прва жртва „сече кнезова“, затирања српских народних вођа, коју су предузеле јаничарске дахије 1804. био је Хаџи Рувим, архимандрит манастира Боговађе. Његова памет, писменост, углед у народу и везе са иностранством плашили су дахије више него пушке и јатагани

О томе је сведочанство оставио највећи песник устанка Филип Вишњић у Аганлијиним речима у „Почетку буне на дахије“:

- Док погубим до два игумана,

Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,

Који знаду злато растапати

И са њиме ситне књиге писат'

Нас дахије цару опадати,

Око себе рају сјетовати.

Турци су Хаџи Рувима прогонили откад им је ухода, издајник међу калуђерима, јавио да је он у јануару 1803. у манастиру Боговађи тајно окупуио дванаест српских кнезова да потпишу тужбу султану Селиму Трећем против дахијских злодела. Предање каже да су писмо написали Хаџи Рувим и његов пријатељ, ученик и саборац Хаџи Ђера, игуман манастира Вољавче. По неким сведочанствима окупљени кнезови су пред хаџи Рувимом су положили заклетву да ће за подићи устанак.

vikipedija, архива Новости

У манастиру Боговађи је за време управе Хаџи Рувима створена једна од првих модерних српских библиотека, просветно и устаничко језгро.

- Он је у Боговађи створио за то време значајан књижни фонд, а из те библиотеке давао је књиге на читање и световним лицима. Све књиге које је набавио завештао је манастиру. Поред целог круга црквених богослужбених књига, Боговађа је 1826. имала и 108 других, од којих чак 40 историографске садржине. Књиге које је набављао указују на његово широко опште образовање и жељу да даље обогаћује своје знање - наводи историчар Недељко В. Радосављевић.

Записи на књигама откривају тајну мапу путовања Хаџи Рувима, између Србије, Русије, Јерусалима, Свете Горе и православних центара у Хабсбуршкој монархији. Он је успео да обезбедио и средства за обнову манастира Рача, чувене преписивачке и књижевне школе, чији је игуман Хаџи Мелентије био један од вођа Првог српског устанка.

- Друга половина 18. века је време је демографског опоравка Срба на простору Београдског пашалука након три велика хабзбуршко-османска рата. То је период постепеног формирања модерне српске нације. Православна црква, њени свештеници и монаси, имали су у томе значајну улогу. Један од српских монаха чија је делатност обележила предустанички период, био је Хаџи Рувим Нешковић. Његов животни пут, до сада није био предмет шире анализе, иако је реч о ходочаснику, писцу, историчару и активном учеснику догађаја уочи избијања Првог српског устанка - каже Радосављевић.

Кад се прочуло да је Хаџи Рувим у Боговађи заклео кнезове да дижу буну, дахије су дигле потеру за њим и он се из свог манастира склонио у Студеницу, царску лавру Немањића. Из ње је, по записима Вука Караџића, у пролеће 1803. упутио 14 "књига" - посланица Србима да се спремају за буну против дахија. Из Студенице је пут наставио кроз манастире Овчарско- кабларске клисуре, а затим је отишао на Свету Гору Атонску, са које се враћа у касну јесен 1803. уочи освита "српске револуције".

- Иако је Хаџи Рувим био у сенци војсковођа, Турци су веома добро знали одакле долази права опасност. Он је био духовни творац српске револуције и обнављања државности Србије - каже историчар Борисав Челиковић.

Дахије су крајем 1803. дошле до писма аустријском мајору обавештајцу Митезеру у коме се говори о припремама за устанак и наводи "да у Срба има довољно војске", а моли се само помоћ у муницији и официрима. Као аутори писма прво су осумњичени кнез Алекса Ненадовић и Петар Николајевић Молер, Хаџи Рувимов братанац.

По неким изворима Хаџи Рувим је на превару намамљен у Београд 27.јануара 1804. где су га дахије утамничиле у кули Небојши. По другој верзији, архимандрит Боговађе свесно се жртвовао да би сачувао друге организаторе устанка.

Погубљен је 29. јануара у на Калемегдану, после страшног мучења. Стоички је трпео док су му Турци усијаним клештима кидали месо са груди. Злогласни Аганлија био је задивљен и понудио му да пређе у ислам и сачува главу. Хаџи Рувим је одбио и затражио само мало времена да се помоли. После четврт сата ћутања подигао је главу и рекао:

- Сад чините своје...

Препоручујемо

Друштво

0 0

НЕРАСКИДИВЕ ВЕЗЕ СРБА С ОБЕ СТРАНЕ ДУНАВА : Изложба у Архиву Војводине о Првом српском устанку (ФОТО)

14. 02. 2024. у 17:07

Репортаже

0 2

ХОМЕР ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА БИО ЈЕ ОБАВЕШТАЈАЦ: Тајни идентитет Филипа Вишњића, ратника, песника и ратног репортера

14. 02. 2024. у 07:40

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ВОЖД ЈЕ БИО ВЛАДАР У РАНГУ КРАЉА БИРАН ОД СКУПШТИНЕ: Муслимани из Босне су преданије бранили исламско царства од богатих паша

13. 02. 2024. у 18:00

Репортаже

0 0

СВИ СЕ ДИЧИМО БРАНКОВИМ КОЛОМ, А ЗНАТЕ ЛИ КО ГА ЈЕ КОМПОНОВАО? Покренута иницијатива да се обнови дом аутора, суботичког лекара Јована Пачуа

07. 02. 2024. у 18:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације