СЛОБОДА ДУБОКО У ТЕМЕЉИМА СРБИЈЕ: Путевима настајања модерне државе, од устаничког Орашца, преко Карађорђевог Вишевца до Крагујевца (ВИДЕО)

СЛЕГЛИ се векови долинама и брдима земље Србије. Два су и две деценије протекли од Првог српског устанка. Прве српске револуције против окупатора. Од Сретења 1804, када се прелио ћуп гнева сиротиње раје од турског зулума и кулука. Од оног дана када "уста раја, ко из земље трава".

Музеј на Опленцу, Фото И. Маринковић

Од тада нема генерације која није запамтила неки рат. Неку невољу и неку неправду. Срби су желели слободу. Четири века трпели, страдали. Сањали је. Све друго, даровао им је Бог.

Земљу да не гладују у најгладнијим годинама. Подарио им је и ум. Снагу и храброст. Али ђавоља работа смишља свакојака зла. Заводи у беспућа па се сударамо и тумарамо. Једни на друге ударамо и, тако, до данашњег дана.

Срце славне историје

ИЗВИО се Вожд од белог мермера. Изнад је школа "Први српски устанак", Црква Спасења Господњег. Музеј.

Отварамо срце славне српске историје. Место прве бакље подјармљеног народа. Место првог темеља модерне српске државе. Овде се данима припремају за велику светковину обележавања наше прве револуције. Белези, лекције, поруке и поуке теку са извора слободе.

- Слобода је дубоко у темељима Србије, у генима српског бића и о томе сведочи буна која је кренула са овог места и прелила се у народ. А Сретење потврда нашег јединства, националног идентитета и Срби, као некад у највећој невољи треба да се клоне подела и размирица - говори Дарко Павловић, директор Музеја Аранђеловца, под чијим је окриљем и Музеј Првог устанка у Орашцу.

Питамо Павловића, у паузи између великих послова у сусрет великом празнику: који је вођа значајнији за историју Србаља - Карађорђе или Милош?

- Карађорђе је био слобода и етика, Милош и држава и политика - одговара. - Ипак, да није било Првог устанка можда не би било ни српске државе. Сретење је дан почетка српског ослобођења, али и објава Сретењског устава. Прави и срећан крај српске револуције.

Прелеп музеј. Види се, овде има домаћина. Пред нама записи, портрети вођа, устаничке заставе, одоре, оружје. Пажњу привлачи витрина са маленим дрвеним крстом. Ова реликвија припадала је проти Атанасију Буковичком. Стари свештеник заклео је устанике "ко издао, издало га тело, од руке му се све скаменило."

- Девет пута је прота заклео устанике - каже Павловић.

Крагујевац,Фото Игор Маринковић

Проклијала буна народа

ТРИ мермерне плоче и на њима три свевремене поруке о тежњи народа за слободом и правдом. Фрагменти из Вишњићеве "Буне на дахије".

Млади кустос Иван Ранчић, у малом прсту има причу о почетку буне која је проклијала управо на овом месту где се на Сретење пре два века и две деценије окупило око три стотине најугледнијих српских старешина и донело одлуку да запале бакљу слободе.

- Турски зулуми и кулук били су неподношљиви, а сеча кнезова, свештеника, покренула је устанак - слушамо Ранчића и питамо се колико пута је поновио ову реченицу.

- Ни сам не знам, али ме посебно охрабрује када дођу ђаци да чују какав је значај и снага Сретења осамсто четврте. Ми смо срећни кад нас посећује младост Србије, а верујте све више долазе. Годишње бележимо и по више од двадесет хиљада посета.

Рођење српског вожда Карађорђа

НА шумској стази у близини Раче Крагујевачке путоказ упућује да се овде, баш овде, у збегу од Турака, 1762. родио Ђорђе Петровић, будући српски вожд Карађорђе. Мајка га је повијала и чувала у шупљини оближњег буковог стабла. Место где је крштен, растао, где се одметнуо у хајдуке, где је његова породица имала домаћинство, гајила стоку и пчеле - све то и много више овде је у Вишевцу, својеврсном етно-парку посвећеном овом јунаку.

Марићевића јаруга,Фото Игор Маринковић

Столетни борови одолевају изненадном ветру. Испод крошњи лепршају мараме и шалови.

Деца!

- Из Требиња смо, кад год код родбине дођемо и овде дођемо. Штета што су вајати под катанцима - каже Вељко Вучуровић.

На постаменту Вожд у бронзи. Три метра сеже у висину. Високог чела, подигнуте главе...

Рука пружена, прстом показује пут преко реке Раче.

Вишевац,Фото Игор Маринковић

Белег испод старог храста

ПУТ нас води према Великој Плани, а сунце на заласку. Иза остаје слика вожда и звезде која тоне и последње зраке пробија кроз крошње, сипа Карађорђу. Симболика неугасле ватре сретања и Сретења. Место у подножју у густој липолисној шуми, белег испод старог храста. Дрвени крст, безимени али је на плочи испод јасно да је овде почивао Карађорђе. У зору 26. јула кум Вујица Вулићевић наредио је Николи Новаковићу да овде убије Карађорђа Петровића.

Сведочанства, Иван Ристивојевић,Фото Игор Маринковић

Севнула је секира. Глава је однета Милошу (Обреновићу), а он је упутио султану да се и Турци и Књаз смире од Карађорђевог ратничког духа. Толико да и Срби предахну до нове буне, када ће с Милошем у Другом устанку мудро извојевати право на слободу.

Покајао се Вождов кум Вујица. На неколико километара одавде подигао је цркву Покајницу, а недалеко од места Карађорђевог страдања краљ Александар цркву Захвалницу.

Дрвене клупе за народне трибуне

СТАРА црква обновљена. Темељи су Милошеви. Овде, на десетину метара удаљења, амбијент као пре два века и коју годину још. Дрвене клупе за народне трибуне, сто за записничара, велики сто за председавајуће и - први демократски устав Србије. Сретењски устав. Заправо, једина копија оригиналног Устава који се чува у Архиву Србије.

Опленац,Фото Игор Маринковић

Са Марком Ристивојевићем прелиставамо овај документ, својеврсно сведочење да је 1835, на Сретење, Србија на Скупштини у престоном граду кнеза Милоша Обреновића изгласала Устав либералнији него што су га имале Француска и Белгија.

Милошева црква,Фото Игор Маринковић

- Нажалост, Сретењски устав био је на снази непуна два месеца - упућује Ристивојевић.

- Европа тадашњег доба, пре свих Аустроугарска, притисле су Књаза да га стави ван снаге.

Био је превише либералан.

Музеј на Опленцу,Фото Игор Маринковић

Од сјаја мало остало

БЕЛЕГ вожда Карађорђа, као и бројни у Шумадији, подигнут је поводом обележавања два века од устанка. Тада је све сијало у Вишевцу. Све изгланцано. Па, били смо и видели. Од оног сјаја, мало је остало.

- То је код нас Срба тако: ура, бура за јубилеје, после куд који до следећег јубилеја - резигниран је Вељко Вучуровић.

Место убиства Карађорђа,Фото Игор Маринковић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације