"ТЕСЛИНА" ДЕЦА ДОНЕЛА СРБИЈИ ЈОШ СЕДАМ МЕДАЉА: Велики успех полазника Центра за таленте на такмичењу младих научника у Турској

Б. Борисављевић

26. 04. 2024. у 15:05

СРПСКИ средњошколци, полазници регионалног Центра за таленте, још једном су показали да су без конкуренције у свету. На 30. конференцији младих научника - ICYS 2024 у турском граду Измир, незваничном светском првенству истраживачких радова из природних наука, седам наших ученика освојило је седам медаља.

ТЕСЛИНА ДЕЦА ДОНЕЛА СРБИЈИ ЈОШ СЕДАМ МЕДАЉА: Велики успех полазника Центра за таленте на такмичењу младих научника у Турској

Фото: Приватна архива

У изузетно јакој конкуренцији више од 150 такмичара из 16 земаља златом из физике се "окитила" Милица Томић, ученица другог разреда Гимназије "Душан Васиљев" из Кикинде. Вицешампионке су биле Александра Спасојевић, други разред Гимназије у Лазаревцу из информатике и Анђела Зорић, трећи разред Треће београдске гимназије из области животне средине). Бронза је припала Љиљани Коњевић, матуранткињи Математичке гимназије, Михајлу Јанићијевићу, из 12. београдске гимназије из информатике, Тари Колџић, ученици прве године Прве београдске гимназије из еколиогие и Михајлу Нинкову, матуранту Гимназије "Јован Јовановић Змај" из Новог Сада за област инжињеринга.

Млади научници, предвођени Николом Срзентићем, директором регионалног Центра за таленте "Никола Тесла", који је био организатор домаћег и репрезент Србије на интернационаном такмичењу, нису крили задовољство што су своју земљу представили у најбољем светлу. Својим радовима, којих се не би постиделе ни њихове старије колеге на факултетима, показали су да су они будућност Србије.

- Циљ мог истраживања, у сарадњи са Републичким заводом за сеизмологију, био је одређивање степена сеизмичке угрожености Кикинде коришћењем емпиријских формула и прорачуна параметара карте сеизмичког хазарда - открива златна Милица Томић. - Резултати су показали да се Кикинда налази између шестог и седмог степена макросеизмичког интензитета према ЕМС-98 скали.

СТРОГА СЕЛЕКЦИЈА

ЦЕНТАР за таленте "Никола Тесла" је већ 24 године прави је расадник младих научника. Од 2012. године, када су почели да се такмиче, на светским и европским олимпијадама и првенствима из математике, физике, хемије, биологије, географије и других предмета, учествовало је 287 полазника центара, од којих је било 246 освајача медаља.

Према речима Николе Срзентића, директора Центра, полазници су освојили више од 200 медаља. Центар има око 1.000 чланова, ученика седмог и осмог разреда и средњошколаца, а од 2019. године су им се придужили и ђаци од трећег до шестог разреда основних школа. У плану је да се међу младим научницима нађу и предшколци. Процес "селекције" је изузетно строг и од око 1.500 њих који се пријаве, на крају остају само најбољи. Пролазност на тестовима је око 40 одсто.

  Код нас долазе деца која хоће да науче више од онога што им се нуди у школи. Ми их учимо да размишљају и да повезују чињенице - наводи Срзентић. - На почетку школске године им кажем да су за успех потребне три ствари - упорност, упорност и упорност. Програм је направљен тако да их не оптерећује.

Матуранткиња Математичке гимназије Љиљана Коњевић, бранила је рад по називом "Растојање и ротације у правоуглом координатном систему представљени четворкама и њихова примена". Како би помогла бржу и бољу дијагностику кожних оболењима, Александра Спасојевић је направила направила софтвер који на основу слике кожне промене одређује које је обољење у питању. То омогућава знатну брже и прецизније дијагноза обољења у односу на дијагностичке методе који се користе данас, али и бржи почетак лечења.

Одређивање концентрације олова анодном стрипинг волтаметријом правоуглих таласа, назив је рада Анђеле Зорић. Најмлађа такмичарка Тара Колџић, синтетисала је наночеатице ТиО2 и користила их у деградацији боје метил-оранж у циљу пречишћавања отпадних вода од боја.

- Како бих помогао људима који имају проблема са неправилним ходом, направио сам уређај који у случају неправилног хода обавестава корисника - наводи Михајло Јанићијевић. - Тако би се могао убрзати процес трајног исправљања хода и умањиле последице које настају као што су крива кичма, деформација стопала, скраћени лигаменти, мања стабилност током кретања.

Његов колега Михајло Нинков, представио се радом "Микрострип периодичне структуре и њихова примена на микроталасни филтар непропусник опсега".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (3)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)