БЕОГРАД СЕ И 1895. КУВАО НА 45 ЦЕЛЗИЈУСА: Пре 137 година у провизорној опсерваторији почела званична метеоролошка мерења у престоници

У ЛЕТОПИСИМА наших манастира и цркава од давнина су бележени подаци о клими и времену, а најстарија редовна инструментална мерења и осматрања у Београду, односно Србији започео је Владимир Јакшић (1824-1899) давне 1848. године, на свом имању на Сењаку. На том месту, "недалеко од млина Писар Лазе", метеоролошка осматрања су трајала пуне 52 године.

FOTO TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ/ Pixabay

Пре 137 година, 13. јула почела су званична редовна метеоролошка мерења у провизорној опсерваторији на Врачару. А, први метеоролошки извештај изашао је крајем септембра у "Просветном гласнику". У њему су наведени подаци о ваздушном притиску, температури ваздуха, апсолутној и релативној влажности, правцу и јачини ветра, као и рубрике "Наоблаченост", "Падежи" и "Изглед неба". Захваљујући исписивању историје српске метеорологије данас знамо да су 1988. биле велике поплаве, да је Савамала 1895. пливала у води, да су те године летње температуре достизале 45 степени Целзијуса, као да је у јануару 1947. у Београду пао жути снег због ветрова који су донели песак из Африке, а да је највише кише пало 1937. године.

- Историјат осматрања времена у Србији је у суштини прича о борби ентузијаста, да у сиромашној земљи започну један нови, врло битан посао, који је и у много богатијим земљама Европе био тек у зачетку - истиче Слободан Плазинић, аутор књиге "Из историје српске метеорологије". - Оснивање метеоролошке опсерваторије у Београду имало је огроман научни и практични значај за читав данашњи развој метеорологије и астрономије у Србији. Тада су прихваћени савремени научни методи метеоролошких мерења и истраживања, обновљена је и проширена мрежа метеоролошких станица, а сама Опсерваторија постала је централа ове мреже станица и језгро метеоролошких проучавања у областима микроклиматологије, прогнозе времена, хидрологије, и уопште геофизичких мерења. Са њеним оснивањем започела су редовна сеизмолошка мерења у Србији.

књига "Из историје српске метеорологије"

Оснивање Метеоролошке опсерваторије у Београду тесно је повезано са Миланом Недељковићем (1857-1950) који је, као изабрани државни питомац Високе школе провео на специјализацији из физике и астрономије у Паризу око пет година, где се упознао са савременим методима метеоролошких мерења и осматрања. По повратку у Београд, 1884. Недељковић се припрема за оснивање Опсерваторије и организовање систематских мерења из астрономије и метеорологије. У једном писму министру просвете и црквених послова Стојану Поповићу, изложио је све оне послове за које се као државни питомац спремао и за које је како каже "био готов да прими на се овде у Србији".

- Недељковић је успоставио научне везе скоро са свим најистакнутијим научницима у свету - каже Плазинић. - Опсерваторију су посетиле многе знамените личности из земље и иностранства. Веома драги гост који је често долазио у опсерваторију био је и краљ Петар Први Карађорђевић. Волео је да са њима, уз кафу, дуго разговара. Када је лепо време седели су у башти опсерваторије. Ове приватне посете, вероватно су у вези са дугогодишњим познанством док је Недељковић студирао у Паризу, а краљ био у изгнанству. У знак захвалности за пријатно проведене часове у дому Недељковићевих, краљ је Томанији Недељковић поклонио сервис за кафу од сребра.

Privatna arhiva

Иначе, српска метеорологија много дугује Томанији јер су метеоролошки инструменти за провизорну опсерваторију купљени од њеног мираза. Она је била дворска дама, васпитавана на двору руског цара Николаја Другог и царице Александре.

књига "Из историје српске метеорологије"

- Била је незаменљив сарадник Недељковићу, зато што је говорила неколико језика и бавила се коресподенцијом. Захваљујући томе опсерваторија је постала веома позната у свету - наводи Плазинић. - Недељковић је, иначе, створио једну од најбољих мрежа метеоролошких станица на Балкану. Био је веома цењен, посебно у иностранству. Био је члан више међународних научних друштава, али не и Српске краљевске академије. Може се рећи да је Србију са метеоролошког аспекта приближио Европи и упознао је са осталим континентима. О томе сведочи и његова преписка са водећим научницима тога времена, која се чува у Музејској збирци Хидрометеоролошког завода Србије.

књига "Из историје српске метеорологије"

Недељковић је био и члан радикалне странке Николе Пашића. После мајског преврата 1903. одлучио је да се опроба у политици, али се на том пољу није прославио. Разочаран што је изгубио на изборима, посвећује се опсерваторији и мрежи метеоролошких станица у Србији. Занимљиво је да је он заслужан за постављање првих противградних направа у околини српске престонице. Догодило се то последње године 19. века. Предложио је краљу Александру Обреновићу да се краљевски виноград на путу ка Смедереву окружи противградним топовима.

- Развој српске метеоролошке службе често је прекидан ратовима, па је више генерација морало да почиње из немаштине и рушевина - истиче Плазинић. - Упркос томе, наши метеоролози остварили су велики успех у свету. А, податке из опсерваторије је за своја истраживања користио и Милутин Миланковић.

Препоручујемо

Друштво

0 13

У ЈЕДНОМ ДЕЛУ ПАКЛЕНО, А У ДРУГОМ ПЉУСАК И ГРМЉАВИНА: Овај део Србије на удару невремена, а ево каква је ноћ пред нама

13. 07. 2024. у 16:49 >> 17:36

Друштво

0 12

СТИЖУ ПЉУСКОВИ И НЕПОГОДЕ: Метеоролог открио - Коначно долази освежење, а на овакво време можемо да заборавимо

13. 07. 2024. у 14:22

Друштво

0 5

СТИГЛО РАСХЛАЂЕЊЕ У КОМШИЛУК: Док Србија "гори" ове делове региона су већ засули пљускови и грмљавина

12. 07. 2024. у 18:19

Друштво

0 34

ОВОГ ДАНА СТИЖУ ПЉУСКОВИ: Врео викенд пред нама - временска прогноза за наредну недељу

12. 07. 2024. у 11:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације