ЧЕТНИЧКИ ОПАНЦИ ПОТОПИЛИ НЕМАЧКЕ ПОДМОРНИЦЕ: Акција због погонског каиша, а заустављено копање руде неопходне за батерије

НАЈВАЖНИЈИ састојак погонских батерија Хитлерових подморница био је антимон из Србије, али војници Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) то нису знали када су 1942. напали рудник у Лиси. Њихов циљ је био велики погонски каиш рудничког постројења од кога су направили опанке за босоноге четнике!

vikipedija, архива Новости

- Иако је ЈВуО током окупације настојала да избегне веће сукобе са Немцима, јер би такве акције условиле масовне одмазде, до мањих борби ипак је долазило. Понекад су ти сукоби имали необичну мотивацију. Осим што им је недостајало оружја и муниције, равногорци нису поседовали ни униформе, па чак ни обућу. Војници су лети и могли да буду боси, али са првим хладнијим данима тај проблем постајао би веома озбиљан. У сиромашнијим крајевима нису имали могућности да направе ни опанке - каже историчар др Милош Тимотијевић, чија истраживања приказују тајну историју Другог светског рата.

vikipedija, архива Новости

Тако је открио да је поручник ЈВуО Дачо Симовић на подручју Драгачева почетком октобра 1942. молио надређеног капетана Звонка Вучковића да му достави бар сто пари опанака из Таковског среза, који је био богатије подручје, посматрано из драгачевске перспективе.

- Симовић је имао и алтернативни предлог: обућа је могла да се направи и од гуме а за "сировину" је требало да послужи велики погонски каиш, 100 метара дугачак и метар широк, из рудника антимона у селу Лиса. Рудник је у то време имао малобројно обезбеђење, углавном Русе белогардејце - каже др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Равногорци нису ни слутили какву ће штету нанети Немачкој заустављањем експлоатације антимона у Лиси, у тренутку када је он био неопходан подморницама Трећег рајха.

- Немачке подморнице имале су значајну улогу у борбама на Атлантику 1942. године. Стратегија неограниченог подморничког рата требало је да пресече савезничке поморске линије снабдевања и доток кључних сировина и материјала из Северне Америке у Велику Британију и Совјетски Савез. Подморнице су биле технолошки напредне машине које су за своје функционисање користиле батерије са легуром олово-антимона. Југославија је већ између два светска рата била највећи европски и четврти светски произвођач антимона, а током рата, рудници антимона у Србији задовољавали су чак до 62 одсто немачких потреба. Због ратних операција током устанка у Србији само је рудник у Лиси непрекидно радио - објашњава др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Антимон је био посебно значајан те 1942. због ситуације на Афричком фронту где су савезничке снаге поразиле Ромелов експедициони корпус, па је порастао значај балканског ратишта.

- Акција против генерала Михаиловића на подручју Србије постала је приоритет јер су Немци били свесни да је и минимално постојање његове организације за њих потенцијално велика опасност, јер је увек постојала могућност за устанак у случају пораза нациста на великим фронтовима. Зато су током лета поменуте године планови за елиминацију босоногих равногораца разматрани у самом врху Трећег рајха, за шта је требало да се употреби 7. брдска СС дивизија "Принц Еуген". Равногорци су истовремено ковали планове како да се обују до јесени. Капетан Вучковић је прихватио предлог о нападу на рудник Лиса због погонског каиша погодног за производњу опанака - каже др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Равногорци су у ноћи између 15. и 16. октобра 1942, између 23.30 и један сат иза поноћи, упали у рудник антимона.

- Пре тога извршене су "припреме": добро су напили Русе како би избегли жртве у евентуалној борби, а малобројна немачка посада није била у стању да им се одупре. Током напада ЈВуО Руси су симулирали борбу пуцајући у ваздух, да их Немци не би оптужили за саучесништво. Централна зграда фабрике, магацин и електрична централа поливени су сировим уљем и запаљени, а погонски каиш због кога је напад и организован лако је скинут са машина и однет у шуму - описује др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Без те "сировине за опанке" рудник није могао да ради.

- Пошто је антимон био веома важан за немачку ратну привреду, за диверзију се заинтересовао и Хитлер, уз енергично тражење објашњења узрока недовољне заштите рудника, као и строге захтеве за будуће мере обезбеђења. Немачка окупациона управа је због напада на рудник наредила још строжу организацију командовања у Србији. Удар на рудник регистровале су и британске обавештајне службе, као пример активности снага генерала Михаиловића на терену западне Србије и акцију која је наљутила Хитлера - наводи др Тимотијевић.

Фото Профимедија

Због обустављене производње антимона Немци су покренули тешке репресалије на територији Драгачева.

- Запалили су седам домова у Котражи, равногорци су имали податке о 32 стрељане особе, као и о плановима окупатора да спали 300 кућа. Немци су претили стрељањем 100 људи за сваку евентуалну акцију онеспособљавања пруге која је водила до рудника, а за оштећење моста претили су стрељањем 50 људи. Дугачки погонски каиш убрзо је пак "претворен" у обућу - гумене опанке, које су користили сељаци, припадници ЈВуО на простору Драгачева. Био је то и главни траг за немачке агенте. Један немачки достављач је на пијаци у Пожеги приметио два сељака из Лисе са необично дебелим ђоновима на опанцима и они су одмах ухапшени, а затим и стрељани - каже др Тимотијевић.

ОБНОВЉЕНА ПРОИЗВОДЊА

НЕМЦИ су око Божића 1943. поставили нови каиш у руднику Лиса и производња антимона је обновљена пуним капацитетом, али је убрзо смањена због напада партизана, каже др Милош Тимотијевић:

- Почетком децембра 1943. генерал Михаиловић имао је намеру да на предлог америчке војне мисије нападне рудник у Лиси, али британски обавештајни центар у Каиру забранио је ову акцију која је могла да потврди лојалност генерала западним савезницима, баш у тренутку када је Черчил инсистирао да се ЈВуО због пасивности у борби против окупатора одбаци у корист Тита и партизана. Али, то је једна друга прича.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације