ТЕТАК ОБРЕНОВИЋА БИО ЈАТАК КАРАЂОРЂЕВИЋА: Петра Мркоњића тајно скривали у Горњем Милановцу - породица тек 1903. сазнаје кога је чувала

Милорад Бошњак

19. 08. 2024. у 14:46

БЛАГОДАРЕЋИ" насилним променама српских власти и скривању сазнања о њима, још има истргнутих листова из повеснице Србије. Нарочито о међудинастичким сукобима за трон Србије, за који су се бориле не само тада две супарничке српске династије, Обреновићи и Карађорђевићи, него и крунске главе европских династија. Надасве, у све су биле умешане и тајне службе: Евиденц биро Аустроугарске, руска Охрана, конзулати осталих велесила који су уз дипломатску улогу извршавали налоге обавештајних служби својих матичних држава. И још неких.

ТЕТАК ОБРЕНОВИЋА БИО ЈАТАК КАРАЂОРЂЕВИЋА: Петра Мркоњића тајно скривали у Горњем Милановцу - породица тек 1903. сазнаје кога је чувала

Фото: М. Бошњак

Трагови тог необичног, јавности непознатог колоплета сакривене историје, доводе нас код потомака историјски познате породице Сретеновић у Горњем Милановцу. До сазнања како је њен најпознатији члан, Максим, иако зет династије Обреновић (тетак краљице Драге) а заклети карађорђевићевац (!) од свих тих агената и могућих убица као јатак сачувао живот кнезу Петру Мркоњићу, каснијем краљу Србије Петру Карађорђевићу Првом, онда и суверену Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Фото: М. Бошњак

ПОДАЦИ Марија и Илија Драшовић

- Мој деда по мајци Максим Сретеновић чувао је живот Петру Мркоњићу, кнезу Петру Карађорђевићу Првом, од Мајског преврата 1903. краљу Србије, од присталица династије Обреновић и агената Бог зна којих тајних служби. Баш у овој кући, где сте нам часни посетилац, само што је тих злокобних година она другачије изгледала... То истинско сећање од краја 19. века све до сада, траје у нашој и тад једнако чувеним породицама привредника. Било је из тих времена тајних сећања и записа о тим догађајима, али све то је након 1945. отишло "у ветар" - сетно причају пензионисана историчарка Марија Драшовић (88) и њен супруг Илија Драшовић (91), доајен српског академског сликарства.

Фото: М. Бошњак

УТОЧИШТЕ Данашњи изглед куће у којој је скриван краљ Петар

Максим је био чувени привредник у рудничко-таковском крају. Уз остало, био је власник тадашњег хотела "Национал" - на његовом месту сада је зграда Општине. У десет узастопних сазива Скупштине Краљевине Србије био је народни посланик. Политика му није била потребна за стицање иметка, напротив, али био је заклети карађорђевићевац усред овог краја, завичаја и срца - супарничке династије Обреновић!

Син адвокат вукао цигле

- МАКСИМ је био један од тројице најагилнијих функционера тадашње Радикалне странке. Његов син Лазар, мој отац, гимназију и факултет завршио је у Лиону, у Француској, био је адвокат. Убрзо иза Другог светског рата, комунисти Лазару и мом стрицу Драгутину пресуђују, да на леђима, на упртачи носе циглу на грађевине. То је лично контролисао председник Таковског среза М. Ј. Колико Лазар носи цигли? Додај му још по једну, две и јавите ми кад умре! Увек је то наређивао шефовима градилишта - тужно ће Марија.

- Лазару су власти КПЈ 1952. формално вратиле адвокатуру, али опет је морао да се суди против њих, узалуд. Пред смрт, молио ме да га фотографишем пред сваком грађевином, на коју је мученички носио цигле. Много неправди за једног човека - додаје Илија Драшовић.

- Максим је по цену погибељи своје фамилије и себе, чувао Петра Мркоњића, то јест кнеза Петра Карађорђевића - наставља Марија. - Дуго је избивао из куће, послом и политиком. Ово је сећање Максимове супруге Зорке, моје бабе и наше породице: Једно вече, Максим тихо долази у кућу са непознатим човеком у обичном народном оделу. Замоли Зорку да том човеку у лавору опере ноге, такав је то био обичај према уваженом госту, да му спреми и мезетлук, и нареди: "Ја ћу му однети мезе, нико други!" У свитање одоше, и тако више пута. После Мајског преврата 1903. Максим доноси новине, пита Зорку: "Познајеш ли овог човека, коме си ноге прала, спремала јело...?" Забезекнута, она препозна краља Петра Првог...

Одшколовао и ћерке

ОСИМ што је био власник хотела "Национал", мој деда Максим био је велетрговац, имао је ледару са спратом у земљи, па штампарију са којом је основао тад чувени политички лист "Таково". Из два брака имао је седам синова и четири ћерке. Прво се жени Маријом Луњевицом, ћерком војводе Николе Луњевице (!) тетком краљице Драге Обреновић, затим Зорком, мојом бабом. Сву децу, и мушку и женску, што тад баш није био обичај, одшколовао је, уз мотив и мото: "Земљи напредак зависи од интелигенције"!

Максим умире 1916. у 65. години живота. Његов штићеник, краљ Петар Први, надживео га је пет година. У памћењу народа рудничко-таковског краја, вазда опрезног према било чијој политици и историји, Максим је остао доказани филантроп, помагач часних, а сиромашних.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ФИЛИПО: Морамо да напустимо НАТО