ПУТОПИС "Путовање по словенским земљама" је у ствари извештај из обавештајне мисије пољског кнеза Александра Сапјехе по Далмацији, Босни и Херцеговини и Дубровнику 1804-1805. у коме се често помињу Срби, али никада под својим именом већ као Морлаци или "Грци" у значењу-православци. За научнике је и даље енигма зашто је Пољак који је помагао Први српски устанак избегавао да у својој књизи помене Србе.
Најновије из рубрике
МОДЕРНИ ГРАД СТАРИХ ЧУДА: Севиља је "престоница" Андалузије, град богате историје и раскошне архитектуре (ФОТО)
КО није видео Севиљу - није видео чуда! Овако Шпанци говоре, и говоре истину у коју се лако увери сваки намерник у највећим граду Андалузије, четвртом по величини у краљевини на Пиринејском полуострву.
11. 02. 2025. у 11:00
ДРВОРЕЗБАРИ ДЕО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ? Богата традиција присутна од праисторије до наших дана
ЗНАМЕНИТА Колубарска школа дрворезбарства, коју је још у 18. веку установио калуђер Хаџи Рувим Нешковић, архимандрит манастира Боговађа код Лајковца, по свему судећи, и званично ће постати део баштине. Покренута је, наиме, иницијатива да овај аутентични уметнички израз буде уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а циљ је и да се нађе и под заштитом УНЕСКО.
11. 02. 2025. у 07:00
САЧУВАЛИ ЗНАЊЕ ЦРНОВУНАЦА: Чувени српски качкаваљ из срца старог Пиротског села спремају дека, син и унук
У СТАРОМ пиротском селу Крупцу, породица Петровић већ генерацијама негује умеће прављења чувеног пиротског качкаваља. Отац, син и унук удружили су снаге и знања како би направили врхунски сир какав се некада давно производио у овим крајевима.
09. 02. 2025. у 12:10
ИСТИНСКОМ ВЕРОМ СИЈА МАЛА РЕМЕТА: Манастир на Фрушкој Гори, стар више од осам векова, постао је духовно средиште овог краја
МАЛА Ремета, богомоља стара више од осам векова, посвећена Покрову Пресвете Богородице, један је од духовних драгуља на Фрушкој гори, који се с разлогом означава као "мала Света Гора".
09. 02. 2025. у 12:10
ВОЈСКОВОЂА СТАВИО СВОЈЕ СЕЛО У ПРЕЗИМЕ: Сећања на параћинског генерала Милојка Лешјанина (1830-1896) који је рођен и умро на Сретење
СЕЛО Лешје код Параћина и потомци поносно чувају успомену на знамениту породицу Лешјанин, посебно на српског генерала и војсковођу Милојка (1830-1896) који је био учесник српско-турских и Српско--бугарског рата, те два пута министар војни, а генералски чин добио је 1878. године, након што је, претходно, приморао Турке да потпишу акт о предаји Ниша.
09. 02. 2025. у 12:10
Коментари (0)