СРПСКИ МАНАСТИР РУШЕ ДА НАПРАВЕ "ИЛИРСКУ" ТВРЂАВУ: Епархија рашко-призренска открила албански вандализам и покушај фалсификовања историје

КОСМЕТСКИ Албанци настављају са уништавањем српске баштине и светиња које су започели у османско доба, открива саопштење Епархије рашко-призренске СПЦ у коме се најоштрије протестује због илегалних грађевинских радова који прете да униште остатке монументалног манастира и Испоснице Светог Петра Коришког код Призрена, из 13. века.

Епархија рашко-призренска

Штавише, иза тога се крије и намера да се од српске светиње направи фалсификована илирска тврђава Кабаш коју су већ под тим именом означили на гугл-мапама.

- Недавним незаконитим грађевинским радовима на овом локалитету, који су обухватили пробијање широке приступне стазе и њеног поплочавања до саме пећине светитеља, око које се налази светиња, тешко је оштећена и угрожена њена археолошка и историјска целовитост, чак су поткопани и сами темељи овог средњовековног комплекса, тако да у случају већих киша или и најмањег потреса може да дође до одрона и обрушавања целе испоснице - наводи се у саопштењу Епархије.

Епархија рашко-призренска

Због оштећења драгоценог споменика српске и светске културне баштине огласио се српски министар културе Никола Селаковић позивом да хитно реагују међународни субјекти, пре свега Унеско и Европска унија.

- Осуђујем и изражавам дубоку забринутост због овог вандалског чина. Ово је, нажалост, само један у низу инцидената који потврђују систематско угрожавање права српског народа и Српске православне цркве на простору КиМ, а све у склопу покушаја затирања трагова вишевековног постојања српског народа - рекао је Селаковић.

Епархија рашко-призренска је открила и доказ да је прави мотив албанских вандала с грађевинским машинама које је ангажовала Општина Призрен - фалсификовање историје!

Наиме, паралелно са пробијањем туристичког пута они су на гугл-мапама остатке манастира из немњићког доба означили као "илирска тврђава Кабаш". Аутори ове идеје су били толико неуки да за фалсификовање изаберу српски споменик о коме су сачувани и средњовековни документи а и написано мноштво научних радова.

Епархија рашко-призренска

О значају светитеља Петра Коришког, преклом из српске племићке породице, сведочи његово житије које је написао сам Теодосије Хиландарац, писац хагиографије Светог Саве. Крај његове испоснице у клисури Корише, у Призренском Подгору, у доба краља Милутина, подигнут је монументални манастир који су живописали најбољи сликари тога доба. Он је постао метох Хиландара јер се пећинска црквица налазила на земљи коју је Немања још 1198. поклонио својој задужбиним а за игумана је доведен Григорије Хиландарац, замонашени племић. Због чудотворних моштију Петра Коришког манастир је посетио са породицом и цар Душан и богато га даривао. Он је опустео због албанског терора у 18. веку, али његов метох, манастир Светог Марка, био је од 1731. до оснивања Призренске богословије чувар српске писмености у коме су се образовали свештеници из целе Старе Србије.

Епархија рашко-призренска

Називање српске светиње "илирском тврђавом Кабаш" има мрачну симболику. Наиме, Турци су у 18. веку у Призренски Подгор колонизовали северно-албанско племе Кабаш које је терором протерало Србе из великог манастирског села Свети Петар које су преименовали у Кабаш, а затим су разорили и манастир. О томе су писали очевици у 19. веку, Александар Гиљфердинг и руски конзул Иван Јастребов. Тај злочин се наставио и у обе Југославије.

- Први пут сам посетио рушевине манастира св. Петра Коришког 1930. године. Тада су упркос уништавања од стране Арбанаса из села Кабаша и утицаја атмосферских прилика, још били добро очувани остаци неких делова цркве, заједно са живописом у пећини у којој је постио Свети Петар Коришки. Тај процес се и даље наставља и они ће заједно са његовим метохом манастиром Светог Марка ускоро нестати - објавио је 1981. академик др Реља В. Катић.

Епархија рашко-призренска

После НАТО агресије 1999. простор манастира је често скрнављен, гроб светитеља је раскопаван, средњовековне фреске уништаване, на испосницу је стављена албанска застава, а трагачи за благом су чак у зиду пећине ископали огроман тунел.

- Својатање српских светиња које су годинама изложене бруталној девастацији и нападима, и злонамерно преправљање историје толико иронично и лицемерно звуче када се види однос косовских институција и екстремних група према овим светињама СПЦ на терену - наводи се у саопштењу Епархије рашко-призренске.

БЕЗАКОЊЕ ИДЕ ИЗ ОПШТИНЕ

ЧАК је и тзв. косовским законом експлицитно забрањена свака интервенција на заштићеном подручју манастира Петра Коришког. На то се подсећа и у саопштењу Епархије рашко-призренске:

- Општина Призрен (Дирекција за економски развој и туризам) ипак је самостално спровела незаконите активности без знања и одобрења СПЦ, чиме је постојећи важећи закон грубо прекршен, а овај вредни историјски објекат озбиљно угрожен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације