ПОНОСАН САМ НА СРБЕ И СРПСКЕ КОРЕНЕ: Бизнисмен и хуманитарац Алекс Мачески, први добитник награде "Мајкл Ђорђевић" за "Новости"

МАДА деценијама живи и ради у америчкој држави Охајо, Алекс Мачески, рођен 1937. као Александар Мачетић (Маћешић), душом и срцем је уз српски народ. Успешни привредник, потомак Срба из Лике, добротвор и патриота први је добитник награде "Мирослав Мајкл Ђорђевић" коју додељује Фондација "Студеница" за изузетна дела филантропије и задужбинарства.

Privatna arhiva

Мачески је почасни конзул Србије у Охају, власник и директор компаније Alex Machaskee & Associates, члан управе Музеја уметности, Опере и Симфонијског оркестра, представник хуманитарне организације IOCC у Кливленду, члан управе Теолошког факултета Свети Владимир у Њујорку, члан реда Светог Јована из Јерусалима, оснивач и главни задужбинар Српске баште у Кливленду са споменицима српским великанима. За хуманитарни рад добио је много признања, али је ово последње њему посебно драго.

- Мајкл је био мој пријатељ, велики хуманитарац и човек интегритета и високих принципа - каже Мачески за "Новости". - Изузетно сам га поштовао због његових врлина. Наше пријатељство започело је пре четрдесетак година док смо обојица били у Српском конгресу уједињења. Имали смо неколико заједничких пројеката у Србији и САД. Дубоко поштујем и њега и његову породицу, као и Славку Драшковић, председницу Фондације "Студеница".

Privatna arhiva

Мачески је друга генерација Срба у САД, али корене није заборавио:

- Волим српски народ и своје наслеђе. Моји родитељи, бака и деда су од детињства утицали да заволим Србе, Србију, нашу цркву. Срби су добри и честити људи, а један од највећих изазова био ми је да објасним да Србија није отпадничка, лоша земља, као што је понекад представљају њени непријатељи или медији. Током деведесетих био сам власник и извршни директор дневног листа The Plain Dealer, једног од највећих у САД. Наш дописник је ишао тамо где су се догађаји дешавали и није седео у сарајевском хотелу "Холидеј ин" са другим новинарима и размењивао гласине. Наши читаоци су имали објективан поглед на догађаје, али Вашингтон понекад затвара очи када не жели да сазна шта се заиста догађа.

Privatna arhiva

Мачески је донатор српским храмовима и националним организацијама. Члан је Српског института из Вашингтона, иницијатор сарадње Војске Србије и Државне гарде Охаја:

- Организовао сам многе састанке између српских званичника и академске заједнице са гувернерима Охаја, локалним званичницима и привредницима. Посетиоци из Србије су, нажалост, често били недовољно припремљени, а неки од њих радије су одлазили у шопинг центре него на састанке. Једном је више од 20 Срба дошло на састанак са тадашњим гувернером Охаја Џоном Кејсиком и његовим сарадницима. Били су неприпремљени, па ми је Кејсик после рекао: "Знам шта Охајо може да уради за Србију, али не знам шта Србија може да уради за Охајо." Одржано је много састанака без договора о конкретној сарадњи. То не доприноси бољем разумевању Србије у Америци.

Кроз Српску цркву и ХО које и сам води, Мачески је помогао многе, посебно српски народ на КиМ, где је обезбедио дугорочну помоћ у оброцима за 2.300 људи дневно. У сарадњи са владиком Теодосијем било је још много донација, реновиране су школе, купљена опрема за манастирску винарију у Дечанима.

- Много тога је још потребно. Треба и времена и средстава које дијаспора има, али ју је важно подстаћи да помогне. Мајкл Ђорђевић, Славка Драшковић и ја смо пре неколико година, са још неколико људи, радили на меморандуму о сарадњи између Србије и дијаспоре, али тај документ никада није озваничен - каже наш саговорник.

Privatna arhiva

Године 1932, четрдесет година пре него што су културне баште у Рокфелер парку проглашене за знаменитост Кливленда, основана је Словеначка културна башта, а касније те деценије придружиле су јој се Србија и Хрватска. Три заједнице су биле тамо све до распада Југославије и тада је башта поново постала само словеначка. У пролеће 2006, Мачески, тадашњи председник, издавач и извршни директор највеће новинске организације у Охају, покренуо је иницијативу за прикупљање средстава за стварање нове Српске културне баште.

- Одлучио сам да Срби мораји имати свој врт у Рокфелер парку - каже Мачески. - Организовали смо донаторску вечеру и сакупили више од 100.000 долара за почетак пројекта. Добили смо леп простор од града и сада у Српском културном врту имамо 17 бронзаних биста истакнутих личности.

Башта Србије, на плацу број 32, има централни трг са каменим мозаиком око мермерне коцке, на којој су уклесана четири слова "С", и полукружним бетонским седиштима са натписом "Само слога Србина спасава", док се изнад њих издиже бронзана икона Светог Саве. Камени мозаик је репродукција дела из Хиландара, Пећке патријаршије и Жиче. Стазом у стилу меандра, под српском заставом и крошњама стабала букве и храста, паралелно са Булеваром Мартина Лутера Кинга, стиже се на други трг и део баште са бистом Николе Тесле. У српском делу кливлендских вртова културе, осим Његошу, налазе се и споменици патријарху Павлу, краљу Петру Првом, Михајлу Пупину, Стевану Мокрањцу, Вуку Стефановићу Караџићу, Надежди Петровић, Десанки Максимовић, Милеви Ајнштајн, Новаку Ђоковићу... На централној тераси је и спомен-плоча у част преминулог сенатора Џорџа Војновића, који је био српског порекла. Ово је један од највећих српских трагова у Америци.

- Сваког јула организујемо велики српски голф турнир да бисмо прикупили средства за одржавање врта - каже Мачески. - Савете ко би требало да буде укључен у пројекат добијам од свештеника, парохијана и пријатеља из Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације