Prvi put, Francuska je najveću svetsku smotru sporta organizovala pre ravno 124 godine i to su bile druge po redu Olimpijske igre u savremeno doba. To okupljanje prošlo je bez zastave Srbije, koja se prvi put pojavila na Igrama u Stokholmu 1912. Učestvovalo je 997 sportista iz 24 zemlje, od kojih 975 muškaraca i 22 žene, u 19 sportova.

Pucalo se na prave golubove. U Bulonjskoj šumi, 198 takmičara ubilo je više od 300 ovih ptica.

Za kriket je prodata samo jedna ulaznica, nije bilo dovoljno takmičara, a taj sport je kasnije izbačen sa liste.

Jednom olimpijskom pobedniku u veslanju nikada se nije saznalo ime. Holandski dvojac je izbacio svog preteškog kormilara, pa su uzeli prvog sedmogodišnjeg dečaka koji se zatekao na obali, a on se smatra najmlađim olimpijskim osvajačem medalje.

Tokom Igara održana su i druga sportska nadmetanja koja se nisu smatrala olimpijskim sportovima, kao što su automobilske trke, gađanje iz strele, baskijska pelota, pucanje iz topa, trka balonima ili pecanje.

Pecalo se na Ostrvu labudova na Seni u centru Pariza, a učestvovalo je 600 pecaroša, a svakog dana bilo je prisutno po dvadesetak hiljada gledalaca. Ulovljena je 2.051 riba, od kojih 881 za vreme finala.

Francuzi imaju izreku: "Nikad dva bez tri". Što se dogodi dvaput, moraće, po principu logike brojeva, verovatno da se desi i treći put.

Tako je to i sa Olimpijskim igrama. Prve su u Gradu svetlosti organizovane 1900. godine, a druge već 1924, na insistiranje Pjera de Kubertena, koji je želeo da se na tim sedmim po redu Igrama u moderno doba Pariz pokaže kao bolji organizator.

Tom prilikom arhitekta Luj For Dižarik projektovao je moderni stadion u Kolombu, za 40 hiljada gledalaca, sa toplom vodom, električnim osvetljenjem i grejanjem u svlačionicama. Na tim igrama na programu je bilo 17 sportova, sa 23 discipline.

Učestvovalo je 3.089 sportista, od kojih 2.954 muškaraca i 135 žena. Učestvovali su sportisti iz 44 nacije. Među njima i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tokom tih igara, jugoslovenski takmičari osvojili su dve medalje, obe zlatne, koje su pripale gimnastičaru Leonu Štukelju. Tadašnju zajedničku državu predstavljalo je 42 sportista u 8 sportova i umetničkim takmičenjima. Uz sport, povodom OI u Parizu bila su priređena i artistička nadmetanja u literaturi, arhitekturi i vajarstvu.

Tik uz stadion u Kolombu bilo je izgrađeno i prvo Olimpijsko selo, sa šezdesetak drvenih baraka. Svaka soba je imala po tri kreveta, lavabo, tuš i struju. U selu su bili i pošta, frizer, kiosk za novine, servis za hemijsko čišćenje, prostorija za molitve, služba za čuvanje stvari i restoran.

Tačno sto godina kasnije, za ove Igre, izgrađeno je tridesetak solitera u Sent Uanu i Sen Deniju, koji mogu da prime 14.500 ljudi. Ovaj novi grad imaće, posle Igara, šest hiljada stanovnika i isto toliko službenika.

Brojke koje prate ove Olimpijske igre u Parizu su impresivne.

Učestuje 10.500 takmičara. U Olimpijskom selu smeštaj je obezbeđen za 15.000 ljudi. Učestvuje 206 olimpijskih komiteta. Trideset treće Olimpijske igre modernog doba traju 17 dana.

Atlete se nadmeću u 32 sporta, od kojih 28 "klasičnih" i 4 "nestandardna" koja je predložio Pariz – brejkdens, skejtbord, sportsko planinarenje i surfovanje. Ukupno - 329 takmičenja.

Paraolimpijci će se nadmetati u 22 discipline. Takmičenja će se odvijati na 41 borilištu na Olimpijskim igrama i na 20 na Paraolimpijskim igrama. Podeliće se 5.084 medalje.

Tokom Igara, biće servirano 13 miliona ručkova. Organizatori su nabavili tri miliona komada banana. Očekuje se 15 miliona gledalaca, od kojih dva miliona iz inostranstva. Preko TV-a, događaj otvaranja će pratiti milijarda ljudi.

Cena karata kretala se od 24 evra, koliko je koštala najjeftinija ulaznica za takmičenja, do 2.700 evra, koliko je stajao najskuplji tiket za otvaranje. Unapred je prodato 7,6 miliona ulaznica od ukupno ponuđenih deset miliona. Budžet za organizaciju OI i POI iznosi 8,8 milijardi evra, od čega tri milijarde iz javnih fondova.

Od 20. jula do 8. septembra, u periodu koji obuhvata Olimpijske i Paraolimpijske igre, ali i pauzu između, karta za jednu vožnju u pariskom metrou košta četiri evra, umesto 2,10 u obično vreme. Zbog OI otvoreno je 150.000 radnih mesta, dok će u Olimpijskom selu biti posađeno 8.876 stabala.

Srpska kuća u parku Vilet na severoistoku francuske prestonice, Kulturni centar Srbije u centru Grada svetlosti, rezidencija ambasadora u zapadnim delovima grada u neposrednoj blizini Ajfelove kule, ambasada i konzulat na Trgu Viktor Igo – neke su od neizostavnih adresa za sve naše građane koji budu došli u Pariz na Olimpijske igre od 26. jula do 11. avgusta i na Paraolimpijske igre od 28. avgusta do 8. septembra.

Tu će se zaista osećati kao kod svoje kuće, moći će da se informišu, dobiju savete kao i da zadovolje kulturne potrebe. Jedna od neizostavnih adresa biće, takođe, i čuvena "srpska" ulica Simplon na severu prestonice u kojoj se naš jezik govori podjednako s francuskim.

U ovoj ulici, nedaleko od Monmartra, skoncentrisano je nekoliko prodavnica sa srpskim i eks-ju proizvodima, više naših restorana, a tu je i srpska pravoslavna crkva Sveti Sava sa sedištem Zapadnoevropske eparhije SPC. Ovde će moći da se snabdeju svi oni koji se, za tri nedelje boravka u Parizu, užele nekih od domaćih đakonija i pored izobilja francuske kuhinje, a tu će moći i da zadovolje duhovne potrebe.

Nije naodmet znati i da se u severnom i severnoistočnom predgrađu, u Sen Deniju, Dransiju i Bondiju, gde je smešteno Olimpijsko selo i gde će se nalaziti dobar deo orilišta, nalazi i veći broj naših prodavnica i restorana. Za svaki slučaj.

Oni koji pomisle da bi to mogli automobilom, odabrali su najgore rešenje. Centar grada će biti zabranjen za saobraćaj, osim sa posebnim QR kodom koji se pod teškim uslovima dobija od gradskih vlasti.

Pri tom treba dodati i ekonomsku činjenicu koja nije nimalo zanemarljiva. Kada se i pronađe mesto za parking, ono u centralnoj zoni od ponedeljka do petka u radno vreme može da dostigne i vrtoglavih deset evra za sat.

Takođe, na raspolaganju je i najrazgranatija mreža metroa na svetu. Razmak između stanica je svega minut i po, a pokrivaju praktično svaki kutak francuske prestonice. Cena karata za jednu vožnju je tokom Igara četiri evra, a nedeljna 70 evra i to je svakako najisplativiji i najbrži vid prevoza.

Gradske vlasti su ukinule javne električne automobile i trotinete, ali su na raspolaganju i dalje bicikli koji mogu da se iznajme na svakom ćošku. Zavisno od firme, prvih pola sata je besplatno ili košta evro, a kasnije za svakih dodatnih 30 minuta u principu treba dodati još evro. Kroz ceo grad su odnedavno napravljene biciklističke staze, pa će to verovatno biti i najlakši vid individualnog prevoza. Treba imati na umu da će takmičenja u 24 od 32 sporta biti održana na udaljenosti ne većoj od 10 kilometara od Olimpijskog sela koje je udaljeno sedam kilometara od srca prestnice i dva kilometra od Stadiona Francuske.