СПОМЕНИК ФАБРИЦИ ПОДЕЛИО ШАБАЦ: Омаж "Зорки", или шамар радницима?

СПОМЕНИК пропалој шабачкој "Зорки", који се подиже у склопу реконструкције стамбеног насеља Бенска бара, у граду на Сави изазивао је неверицу, али и опречне коментаре у јавности.

Фото приватна архива

Док се једни са носталгијом сећају синдикалних летовања и станова, други сматрају да подухват оставља горак укус пропасти, штрајкова, отпушања и радничких тужби, доспелих чак до Стразбура.

Као југословенски хемијски гигант, "Зорка" је са производњом од два милиона тона робе годишње, и готово 11.000 радника, саградила пола Шапца. Потом, стигла је криза деведесетих, па превирање 2000. године, када је у компанију уведен поступак такозваног реструктурирања, што је практично било друго име за стечај.

Радницима, који су након петооктобарских промена очекивали поновно покретање погона, обећано је да ће заостале плате добити чим дођу нове газде, али је већина њих, у међувремену, завршила на улици. Зато су Шапчани били помало затечени информацијом да је "Зорка", ето, баш од наследника тадашњег ДОС, завредела и споменик.

Фото приватна архива

- Драго ми је што је јавност ову скулптуру доживела као споменик "Зорки". То је и била намера. Али, не само споменик радним местима и сигурности, што је људима сад најближе. Ово је споменик индустријализацији и модерности, јер је та фабрика у потпуности изменила град, не само објектима чију је градњу финансирала, већ и променом начина живљења - каже члан Градског већа Шапца Игор Марсенић, задужен за културу.

Марсенић додаје да је скулптура, под називом "Фабрика", дело признатог уметника и рођеног Шапчанина Бранислава Николића. Зато шабачке челнике нимало није изненадило када су код Николића видели овај мотив фабричке зграде са димњаком.

- Ти мотиви су све нас који смо се родили у Шапцу трајно дефинисали. Расли смо са "Зорком", била је више од фабрике за нас. Уверени смо да је и сама локација у Бенској бари најпримеренија јер је изградњу насеља готово у потпуности финансирала "Зорка". Много бивших радника станује и даље ту - каже Марсенић за "Новости".

Фото приватна архива

Са друге стране, Радисав Јаковљевић, бивши радник "Минералних ђубрива" и слободно се може рећи - један од симбола пропасти "Зорке", са својим колегама, тражећи да му се исплате заостале зараде, стигао је до Суда за људска права у Стразбуру. Он тврди да је споменик никао из политичких и маркетиншких разлога. А главна замерка је то што му, како каже, недостаје веза са историјом и традицијом града.

- Најпримереније би било да су га поставили на трг испред "Зоркиног" солитера, међутим, тамо су из њима познатих разлога "ударили" Винаверов трг - примећује Јаковљевић. - А да су хтели да буду од користи радницима, локални властодршци не би се на онакав начин мешали у приватизације које су касније "кумовале" пропасти целе "Зорке".

Јаковљевић подсећа да је 875 људи, колико их је било запослено само у фабрици минералних ђубрива, потраживало 13 до 15 заосталих зарада, а већина је имала правоснажна и извршна судска решења. Међутим, одлуком Владе Србије, "Зорка" је проглашена за систем од посебног значаја намењен за поступак реструктурирања. Радници су зато потписали уговоре да ће бити исплаћени по доласку нових власника, али, изиграни су променом модела приватизације.

Фото А. Делић

- Уместо да продају фирму, продали су њену имовину. Није шија него врат и више није било у плану да нам нови газда исплати плате. Сећате се, били сте сведок тих догађаја, као и већина Шапчана, а када се "Зорка" дигла на ноге, да би се угушио бунт, понуђен је откуп потраживања за 10 до 30 одсто вредности. Било је "узми или остави", и нас око 150 није хтело да прихвати срамну понуду. Чак су ме упитали зашто тражим своје плате. Па, зато што сам жив - револтиран је и данас Јаковљевић.

Саговорника о споменику "Зорки" у Шапцу има много, али нису баш спремни да им се помињу имена, правдајући се узаврелом политичком ситуацијом, уочи понављања локалних избора на 27 од 100 бирачких места. Један од оних који су били спремни за отворени разговор је бивши радник "Зорка транспорта" Милосав Јовановић. Провео је, каже, 36 година у фабрици и сматра да је скулптура шамар и њему и његовим колегама.

- Креатори споменика истичу значај "Зорке" за Шабац и његов економски узлет, истовремено изливајући га од најјефтинијег материјала. Мада, ако имамо у виду да је визуелни идентитет Шапца у протеклих неколико година оличен у бесомучном бетонирању, овај несрећни споменик у потпуности се уклапа у причу. Индустрији која је изградила Шабац требало би, ипак, одати признање достојнијим обележјем, а не бетоном и кантама фарбе - каже Јовановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације