Немањићи
ФЕЉТОН - ОДБРАНА СРПСКЕ ВЕРЕ И НАРОДНОГ ИДЕНТИТЕТА: Беч је сматрао да Србима припада статус толерисане, а не и равноправне нације
ПОТРЕБА да се осветли политичка димензија животa и делa нашег првог историка Јована Рајића (1726 -1801) је неспорна, али је у изразитој диспропорцији са експресивним и квантитативним могућностима једног текста са оваквом наменом.
21. 08. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - ГАВРИЛ ПИСАО НА НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ СТО ГОДИНА ПРЕ ВУКА: Делом Гаврила Венцловића српско словенска књижевност се отела од средњег века
ОД ПОЧЕТКА четврте деценије 18. века па све до своје смрти 1749. године Гаврил Стефановић Венцловић је настојао да своје беседе искључиво пише "чистим народним језиком" и то ћирилицом, иако је са тим наумом почео знатно раније.
20. 08. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - АУСТРИЈА СЕ ПРОТИВИ ВЕЛИКОЈ СЕОБИ СРБА: Срби су проливали крв за туђе, Аустријско царство, али су све време сањали и о свом
НЕ САМО материјално већ и духовно сиромаштво Срба, неукост која је подстицала неслогу, као и немање вође са јасном визијом српске будућности на тлу аустријског царства, пре свега на тлу Угарске, били су по Гаврилу Стефановићу Венцловићу тешко отклоњиви из политичких разлога.
19. 08. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - СРПСТВО У ЕГЗИЛУ ОСТАЈЕ БЕЗ СВОЈИХ ПРЕДВОДНИКА: Немци и Мађари су потцењивачки пристигле Србе сматрали за "доскитали" народ
СВЕШТЕНИЧКА каријера и списатељство Гаврила Стефановића Венцловића започињу у првим деценијама 18. века када су пристигли Срби са изузетком малобројне властеле били не само сиромашни, већ и потцењивачки сматрани од стране Немаца и Мађара за "доскитали" народ иако су вековима пре тога Срби у великом броју живели на тлу аустријског царства .
18. 08. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - ОЧУВАЊЕ СЛАВНЕ ПРОШЛОСТИ КОЈУ ЈЕ ТКАЛА ЛОЗА НЕМАЊИЋА: Животни пут Бранковића симболизује судбину целог српског народа у том времену
АНГАЖОВАЊЕ Ђорђа Бранковићево за „српску ствар“ показује да је он и као сужањ остао потпуно веран својим идеалима стварања независне српске државе.
17. 08. 2024. у 18:00
ДЕТИЊУ ГОРЧИНУ ЈЕ ЛЕЧИО СМЕХОМ: Пре пет година, српска и југословенска кинематографија изгубиле Гордана Михића (1938-2019)
СКОРО да нема филма и серије који су оставили великог трага у нашој кинематографији, а да сценарио није написао Гордан Михић (1938-2019). Пре равно пет година, српска и југословенска кинематографија изгубиле су једног од својих најистакнутијих стваралаца. Његовим одласком завршило се једно славно поглавље у историји нашег филма и телевизије.
12. 08. 2024. у 13:07
