Један председник општине је читав јучерашњи дан провео у школи. Срећом то на њега није оставило трајне последице.

Он лепо размишља, али се брзо умори.

Боље да паднеш са трећег спрата него у немилост власти.

Причали смо синоћ о међународном праву. Искидасмо се од смеха.

Он је високи државни функционер. Погледајте колико му је глава у облацима.

Сви жмуре. То баш боде очи.

Србија је велико прихватилиште. Прихватамо мигранте, избеглице, азиланте... Једино реалност не прихватамо.

Истина је као петарда. Приметиш је тек када ти пукне пред очима.

"Мирише у свету на трећи светски рат. Ми се за сада правимо да нам је запушен нос", пише Жељко Јовановић из Крагујевца.

Пуцајте мало тише. Пробудићете Уједињене нације...

Немамо ништа. И тога нам је превише.

Данас свака пропалица може за себе рећи да је грађанин света. Какав свет такав и грађанин.

Наша демократија је као Снешко Белић. Таман је направимо она нам се истопи.

Понекад Србија буде испод нуле. А чешће нуле буду изнад Србије.

Ако желите да људима читате мисли, купујте њихове књиге.

Где су они које смо дизали у небеса? Ено их под земљом.

Људе доброг срца срце најпре изда.

Тачно је да су многа места у Србији данима без струје, али то је део наше популационе политике.

- Шта има ново? - Нови светски поредак!

Он је најбољи судија који се за новац може купити.

Погледајте онај градски аутобус. Да је још мало тренирао био би првак у уметничком клизању.

Наредна година биће нам много боља од ове. - Гледао си у карте? - Не, већ у телевизор.

Наша комшиница познаје пола града. Полиција је користи уместо камере за препознавање лица.

Снабдевање храном током празника биће уредно. И контејнери ће бити отворени 24 часа дневно.

Кроз неке људе грип само протрчи и не остави никакве последице. Као и школа...

- Нешто сте ми познати? - Вероватно сте ме виђали на потерници.

Једино залутали у политику не желе да се врате тамо одакле су дошли.

Господине, ако су добар и будала браћа рођена, онда мора да је ваш брат много добар човек.

Казнили смо оне што су бежали од школе. Сад су директори школа.

Довео нас је у ћорсокак, па је ред да се по њему назове нека слепа улица.

Више не организујемо туристичке обиласке Народне скупштине. Један посетилац је тамо залутао и ево, посланик је већ двадесет година.

Кад уђете у самопослугу не трепћите. Јер док трепнете све поскупи.

Искористите празнике за велико спремање. Ако немате шта друго, средите бар мисли.

Ко на том приватном факултету не дипломира за три месеца прогласе га за вечитог студента.

На пољу криминала имамо рекордне приносе.

Срушио се култ личности. Какав је то тресак био!

Нова година увек дође на крају претходне кад смо већ уморни, истрошени и без новца. Зато би је требало славити неког другог датума кад одговара нама, а не њој.

Коловођа падне на кеца...

Године су само број - рече осуђеник на доживотну робију.

Сељаци, останите на селу. То је ваша грађанска дужност.

Пазите, испадају вам речи из уста! Исфлекаћете биографију...

Јуче је примио мито. Али од успомена се не живи.

Истрага је у току. А осумњичени је на јахти.

Оженио се библиотекарком. Чим је прочитао вратио је мајци.

Независни новинари су увек на висини задатка...

Наш спасилац има само једну ману. Не уме да плива.

Он је поштени продавац магле. Издаје чак и фискални рачун.

Сваки пролазак поред печењаре пензионерима буди давне успомене

Гледају га као Бога. Има ту неки ђаво.

Медицина је толико напредовала да нам је свака болест последица стреса.

"Смејање од муке је темељ српског хумора", пише Стефан Вучевски из Вршца.

Учен човек код нас само речник може да обогати...

Наш члан је угледни робијаш. Кад дођемо на власт поставићемо га за управника затвора.

Као што се изнајмљују венчанице тако би требало и ордење. Носиш колико ти треба па вратиш.

Злочинаца је увек мање него саучесника.

Губимо и код куће и на страни, јер ми не правимо разлику између домаћег и гостујућег терена.

Жена и ја смо се последњи пут мазили кад ми је она утрљавала коњску маст тамо где ме је ударила промаја.

Доживели смо дебакл. Али величанствен.

Неко надогради нокте, неко косу, а неко три спрата на Врачару. Већ шта коме фали и шта може.

Наши кошаркаши губе са све мање разлике што је јасан знак да из утакмице у утакмицу подижу форму.