Наш брод држи мало необичан курс. Плови ка дну.

Читао сам ваш ауторски текст у јутрошњим новинама. Да сте га сами писали не би боље испао.

"Евру годинама пада вредност, а динар је и даље сто пара", пише дејан Тофчевић из Подгорице.

Kад лопов уђе у политику он остане у струци.

Из тужилаштва цуре подаци. Директно у таблоиде.

Затворске ћелије градимо по систему кључ у руке.

Европски пут Србије је затворен. Користите алтернативне правце.

Један је толико дуго студирао да су га из студентског дома преселили право у старачки...

Паравојска пара вреди...

Кад се знак питања претвори у знак узвика, тада ће бити стављена тачка.

Док је председник странке говорио о лоповима у нашим редовима, половина сале је почела да штуца.

Свратите у нашу секнд хенд продавницу. Пробајте нешто ново.

Више се разочарамо у лошу лубеницу него у лоше људе...

Главне улоге у нашем хорору играју моралне наказе.

Лако ћете стићи до власти. Само крените странпутицом.

За потребе телевизијске анкете тражимо већи број задовољних грађана. Хонорар по договору.

Вештачка интелигенција напредује из дана у дан. Још мало па ће знати више од таксиста и фризерки.

Он би требало да носи покварен сат. Да му се слаже уз карактер.

Кад је видео цене у српским бањама једанпензионер је узвикнуо: - Овде неко треба да се лечи!

Наш тим је прву утакмицу изгубио са 5:0, другу са 4:0, а трећу са 3:0. Што је доказ да постепено подижемо форму.

"Њихова прича не пије воду, али једе џигерицу", пише Горан Радосављевић из Београда

Добро дошли у традиционалну српску кафану. Скенирајте јеловник QR кодом, а јело поручите путем апликације за наручивање...

Незнани јунак је отворио профил на "Инстаграму". Хоће и он да буде познат.

Ми другима служимо за пример. Да увек може и горе.

Једне лечи "Гугл", а друге вештачка интелигенција. Лекарима иду само примитивни и заостали који још верују да им они могу помоћи.

Шатра је наш дом културе.

Главу горе. Спуштају омчу.

Сви који су потписали приступницу нашој партији су сумњиви. Знају да пишу.

Они који се окрећу како ветар дува не плаше се политичке олује.

Ако вам авион касни, крените ви, стићи ће вас он.

Не пратим вести. Сад оне прате мене.

Памет ме напустила. Заједнички живот постао је немогућ.

Његова реч има тежину. Тешка је глупост.

Кад стигне налог одозго судија гурне предмет одоздо.

Дигнимо глас. Да отпевају своје.

"Пожар је под контролом. Паликуће мотре да се не угаси", пише Јово Николић из Кораја.

Пробајте наше лубенице. Слатке ко предизборна обећања.

Зову га кртица. Не што је шпијун, већ што је полтрон.

Наше златно доба свако вече полирамо на телевизији.

Ћутање је сигуран глас.

Кључ је у томе да их закључамо.

Постали смо мала Швајцарска. Закони су нам бушни ко швајцарски сир.

Ко успава савест, тај мирно спава.

Да не поверујеш колико му верују...

Са јутарњим вестима почиње медијски мрак.

Још пре тридесет година сам говорио да ово неће још дуго.

После сваких избора прелетачима порасту крила.

"Сизифу би код нас било најважније да прегура месец", пише Жељко Јовановић из Крагујевца.

Између две тачке дневног реда народни посланици пљували су једни друге. Била је то пауза за хидратацију.

Из тужилаштва цуре подаци. Директно у таблоиде.

Ко нема море иде у државе које га имају. Исто и ко нема демократију

Стазе нашег успеха су урасле. Одавно њима нисмо прошли.

Данас ходај уздигнуте главе да сутра не би морао погнуте.

Све је добро прошло.

Ко зацвили њему не шкрипи.

Криминал се не исплати. Одох у политику.

Траже се нова лица. Предност имају они без образа.

Војници партије најчешће иду на војне вежбе.

Министри су нам одлични. Али Влада не ваља.

Ако хоћеш да будеш слободан, широко ти поље...