Ко каже да ми у животу ни ексер нисмо закуцали? Ево, закуцали смо последњи ексер у ковчег наше демократије!

Чим се учланио у странку, пробудио му се предузетнички дух.

Желите у народну кухињу? А имате ли резервацију?

Велики Срби се поздрављају са три прста, а они још већи и са четири.

Експозе о раду нове владе је одличан, слажу се љубитељи научнофантастичних романа.

Вода из нашег водовода није за пиће, сазнајемо из добро обавештених извора.

Живите у фатаморгани. Пошто је квадрат?

Незналици можете одузети све сем знања.

"Погреши и човек, а не политичар", пише Зоран Т. Поповић из Панчева.

Све наше величине су приземне.

Широке народне масе нешто су нам много утањиле...

Телеграми подршке увек се пишу по диктату...

Ви сте новинар? А из које странке?

Јуче је осујећена еколошка катастрофа. Једном политичару отели су микрофон из руке и спречили га да излије свој отров у јавност.

Не морате доказивати да сте будале. Верујемо вам на реч.

Наша бирократија је таква да и кад бисте на стрељање пошли неко би вас питао: - Имате ли заказано?

На свим изборним јединицама од бирача добиће двојку...

Наши лопови и ваши лопови нису исти. Наши су на слободи.

Један политичар је пресадио туђе мишљење, а други је пресадио туђу косу. Једном је успело, другом није.

Кад наша машина за веш укључи центрифугу ми укућани аутоматски вежемо појасеве и угасимо цигарете.

Бездушни, где ће вам душа...

У Крагујевцу завршавају нови затвор, па већ истакли таблу: "Новоградња. Одмах усељив."

На гласу су они који ћуте.

- Када сте приметили да је у питању лажни, а не прави хирург? - Онда када је почео да стерилише кухињски нож.

Чист веш се шири на тераси, а прљав на телевизији.

Антологија савремене српске глупости никако да изађе из штампе, јер нови прилози свакодневно пристижу.

"Пун новчаник се лакше носи", пише Митар Ђерић из Београда.

Срби власти мењају као тапете. Или кад саме почну да отпадају или кад више не могу да их гледају.

Као што за псе постоје огрлице против крпеља и бува, за људе би требало да постоје огрлице против лажова и лицемера. Другачије их се немогуће ослободити.

Од једносмерних улица гори су само једносмерни људи...

Они са бубицама најчешће су за микрофоном...

Наш прогрес је незаустављив.Оно што је јуче било срамота, већ данас није.

Кад се адвокати потуку ми не навијамо ни за кога. Већ да буде што лепше и траје што дуже.

Један функционер данас је правоснажно ослобођен оптужби да је украо милион евра. И тако ће проћи свако ко се дрзне да проневери народну имовину!

Сваки војник партије сања да добије значку примерног војника.

Једино тужније од људи без куће су куће без људи...

Полицијске лисице дочекао је оберучке.

Правимо квалитетне коверте, погодне за све врсте корупције. Димензије - за свачији џеп!

"Дочекујемо сољу. Хлеба немамо ни за себе", пише Милен Миливојевић из Бора.

Послове без тендера прво додељујемо рођацима, па кумовима, па комшијама. Јер у нашој држави неки ред мора да се зна.

У тој странци сви дишу као један. И то ће им изаћи на нос.

На одговорне функције постављамо неодговорне људе јер се супротности привлаче.

Са мердевина и власти пада се из истог разлога. Или је ослонац слаб или нема ко да те придржи.

Оперишите се код нашег пластичног хирурга и пријатељи неће моћи да вас препознају!

Ситуација је критична. Са свих страна опкољени смо пријатељима.

Ви сте патриота? На одређено или за стално?

Грађевински отпад бацамо у реке, а политички у дипломатију.

Ако не помињете да смо презадужени, ми ћемо вам се одужити.

Избори у Удружењу новинара Србије одржани су у миру и демократској атмосфери, јављају наши ратни репортери.

Кад вођа прокоцка државу по њему треба назвати неку кладионицу.

Мушка мода је данас таква да на сваком мушкарцу истиче његову женственост.

Кад смо чули колико је порасла просечна плата у Србији, свечано смо отворили још једну конзерву сардине!

На Златибору не само да је ваздух чист, него је и новац опран.

Друштво за заштиту животиња тражи од гастарбајтера из околине Пожаревца да са својих капија и дворишта уклоне лавове и соколове, јер се ради о угроженим врстама.

Наша демократија није имала наследнике. Сахрањена је о трошку државе.

Пацијент је хтео да умре данас, али су му рекли да је дневна квота већ испуњена, па нек се стрпи до понедељка.

Један залутао у планину, па се склонио у пећину и ту дочекао спасиоце. Други залутао у политику, па се склонио у јавно предузеће и ту дочекао пензију.

Драматуршкиња се нашла са метеоролошкињом, па су заједно отишле код психолошкиње. После је све три једна таксисткиња одвезла на пиво.

Овај вечити дерби био је за заборав. И по томе ће се памтити.

Један на пијаци купио кило трешања, а остали му иза леђа псују мајку тајкунску!