ФЕЉТОН - ОПШТА ХАЈКА НА СРПСКУ ШТАМПУ: Поприште напада на београдске медије биле су седнице савезних органа

РУКОВОДСТВО Србије је трпело оптужбе да се неодлучно бори против идејно непожељних појава у штампи и култури, па чак и да стоји иза њих.

Хамдија Поздерац , Фото Документација "Борбе"

Стварност је била другачија. Штампу је стално критиковао СК Србије када је писала о другим срединама на недозвољен начин, а незадовољство српског политичког врха писањем медија било је доста шире од питања односа медија према другим републикама.

Савез комуниста Србије се супротстављао свођењу информисања у републичке оквире и није желео да спутава критике и отворено писање о проблемима у другим срединама, али је то информисање морало да буде "објективно, свестрано, аргументовано и одговорно".

У Србији је постојала свест о томе да се штампа није увек држала тог постулата, па је на седници Председништва ЦК СКС и РК ССРНС 12. фебруара 1982. Момчило Баљак осудио писање "Књижевне речи", "Дуге" и омладинских листова о догађајима у БиХ због "тенденциозности, нетолерантности и неприхватљивог повезивања појединачних случајева са ширим политичким приликама у тој средини". У октобру 1982. ЦК СКС је скренуо пажњу медијима да је писање о појавама у другим републикама имало "озбиљне политичке импликације на односе међу руководствима, па и на шире политичке прилике у Југославији".

КАДА је штампа у Србији критиковала захтеве, који су се појавили у БиХ током расправе о наставним плановима, да се избаце дела Његоша и Мажуранића, уз тврдњу да вређају национална осећања Муслимана, Дража Марковић је крајем 1984. интервенисао код Момчила Баљка да серија написа буде окончана. Приступ Србије писању њене штампе о другим републикама видео се када је 16. јануара 1984. главни и одговорни уредник "Студента" Стево Батић, поводом критика због једног текста Милована Бркића о становима функционера, пренео Душану Чкребићу да је редакција добила мноштво писама из свих крајева земље, међу којима је било и оних у којима су нуђени материјали за сличне текстове о другим републикама. Добио је јасно упозорење Чкребића да онима који су нудили материјале из других република одговори "да те своје материјале објављују у својим листовима, у својим срединама".

Најчешће поприште напада на средства информисања и интелектуалце у Србији биле су седнице савезних партијских органа. У време озбиљне политичке, економске и друштвене кризе у земљи, водећи политичари из Федерације, покрајина, БиХ и Хрватске су налазили времена да читају београдску штампу и на седницама Председништва ЦК СКЈ изнесу салве критика на рачун српске штампе, неких интелектуалаца, као и руководства Србије због наводне недовољне борбе против таквих појава. Метод је био устаљен: током или после расправе о најтежим питањима развитка државе покретана је лавина напада на Србију, опозиционе интелектуалце и штампу у њој. Душан Драгосавац, Стане Доланц, Бранко Микулић, Хамдија Поздерац, Никола Стојановић, Фадиљ Хоџа и други давали су себи за право да оптужују српско руководство због текстова у штампи или појединих књига, пресуђују и издају налоге руководству СКС како да се понаша према појединим новинарима и сл.

УСРЕД дискусије о XVIII седници ЦК СКС у Председништву ЦК СКЈ 7. јануара 1982. Никола Стојановић је говорио о писању штампе у Србији о БиХ: "Ми имамо хајку из дијела средстава јавног информисања према Босни, сада у задње вријеме и према појединим личностима." Влашкалић је обећавао кадровске промене у "Политикиним" издањима и одбацио довођење у везу писања штампе и руководства СКС.

Седница Председништва ЦК СКЈ 12. јануара 1982. окончана је жестоким нападима Душана Драгосавца и босанскохерцеговачких политичара на српско руководство због појединих текстова у штампи ("Политика експрес", "ЗУМ репортер", "Књижевне новине"). Дража Марковић је писао да је током седнице Хамдија Поздерац "изгубио нерве: викао, претио, лупао". Драгосавац, Стојановић и Ћулафић су штампу у Србији осуђивали за национализам и тражили одговорност новинара због критика на рачун политичара из других република. Ћулафић је захтевао да ЦК СКС издејствује формирање Партијске комисије у "Политици експрес" која би утврдила одговорност за неподобно писање. Никола Стојановић је тврдио да су напади у штампи на Хамдију Поздерца "крупан политички проблем".

УМЕСТО покрајинских политичара, одговорних за насиље 1981, на мети се нашла штампа која је подсећала на њихову политику, па је Фадиљ Хоџа критиковао текстове у којима је оптуживано руководство Косова да је скривало од Тита истину о стању у покрајини: "Испада заиста нетолерантност међу нама, једно неповерење међу нама." Хамдија Поздерац се обрачунавао са Дражом Марковићем и Тихомиром Влашкалићем и претио да ће у босанско херцеговачким медијима предузети нападе на српске политичаре. Уверавао је да је он до тада спречавао писање у својој републици против Душана Саше Глигоријевића и Драже Марковића (што у једном интервјуу није поменуо Муслимане као народ у БиХ), али је претио да ће, ако се настави писање штампе у Београду које му није погодовало, напасти Марковића у сарајевским листовима ("ја ћу сутра у 'Ослобођењу' објавити еминентног професора питања која поставља Дражи Марковићу и Пери Стамболићу. Или ће друг Дража Марковић и другови из Србије Влашкалић и други другови заштитити одређене кадрове који се нападају у њиховој штампи").

ПОЗДЕРАЦ је тврдио да су иза текстова у београдским листовима стајале "одређене структуре у СР Србији" и упозорио: "А ја сада идем до краја. Мене више нико у овој ситуацији не може ућуткати". Дража Марковић је одбацио тврдње да су напади на политичаре из БиХ били организовани од српског руководства, тврдећи да је то била последица слабости штампе, и указао на неприхватљивост сталних напада на Србију:

"То је већ прешло сваку меру, у свакој прилици ма о чему се говорило, говори се о штампи у Београду, као да одређених проблема и слабости нема и у другој штампи." Никола Стојановић се придружио Поздерцу тврдњом да је писање штампе "попримило карактер кампање и напада на руководство Босне и Херцеговине". Влашкалић је стао на страну Марковића, критикујући манир да се поводом било које теме отвори дебата око писања штампе. Одбацивао је оптужбе на рачун српског руководства као инспиратора неподобних текстова, подсећајући да је и у другим републикама било написа који су изазивали незадовољство у Србији.

ДЕЉЕЊЕ ЛЕКЦИЈА

ДРАГОСЛАВ Дража Марковић је 1982, сазнавши од Живорада Мишића за нападе на београдску телевизију и штампу које су у Комисији за извештај XII конгреса СКЈ изнели Стане Доланц и Милутин Балтић, забележио: "Доста је већ туторисања и дељења лекција. Нека погледају сами себе. Око Гојка Ђога дигли читаву галаму, а око критикованих Дедијерових мемоара - ништа, само зато што нису објављени у Београду. Не може се имати разних мерила и једним аршином мерити присуство овде, а другим оне у Загребу, Љубљани или Сарајеву."

СУТРА: ПИСАЊЕ ШТАМПЕ ВАЖНИЈЕ ОД БАНКРОТА ЦЕЛЕ ДРЖАВЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАПАДИ ИЗ САРАЈЕВА И ЗАГРЕБА НА СРБИЈУ: Партијски врх био је патолошки опседнут београдском штампом

31. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ: Београдска гласила нису престајала да критикују функционере

30. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

2 0

ФЕЉТОН - НОВИНЕ СУ ПОСТАЛЕ ОСАМОСТАЉЕНА СИЛА: Економска криза је удаљила партијски врх од стварног живота

29. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ПАРТИЈА СЕ ПЛАШИ ИСТИНЕ О ПРОШЛОСТИ: Медији нису могли да сакрију показатеље економске кризе

28. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације