СУРОВО НАСИЉЕ КАО СРЕДСТВО РЕВОЛУЦИЈЕ: Записи официра Јанковића о систему државног терора који је успостављен у совјетској Русији

ПРОШАВШИ, непосредно и са живим занимањем, кроз прве дане бољшевичке револуције, коју је дневнички пратио, и, на основу дугодогодишег животног и дипломатског искуства, дубоко појмивши шта је основни циљ новог тоталитаризма маскираног у причу о "скоку из царства нужности у царство слободе" (Фридрих Енгелс), Радоје Јанковић, српски официр, дипломата и писац, приступио је писању једне књиге, сведочанства обрачуна са идеологијом чијем је инкарнирању присуствовао у вихору бољшевичког преврата.

Фото: Профимедија, Војно-историјски институт, Библиотека „В.Петковић Дис“, из књиге „У вихору револуције“ и Википедија

Рукопис Радоја Јанковића, под насловом "Револуција", настајао је (а то закључујемо по кратком запису приложеном уз исти, из пера његове кћери Вукосаве) од 1925. до 1935. године, као обрачун са "Марксом, Лењином, комунизмом и трагичним последицама овог експеримента". Писан је и на српском и на енглеском. Ипак, никад није објављен, мада би и данас био значајан допринос за разматрање историје српске критике марксистичке идеологије. На почетку своје књиге, Радоје Јанковић са жаљењем истиче да су контакти демократских влада и бизниса са Совјетским Савезом избрисали ранију слику о бољшевичкој револуцији. Заборављене су страшне речи Троцког и злочини против верујућих, а хаос, глад и беспоредак који су бољшевици изазвали изгубили су значај који су, у очима слободног човечанства, некад имали. Сведочења о злочинима револуције узимају се као досадна, или као јефтина капиталистичка пропаганда против прогреса.

Цар Николај II уочи хапшења/Фото: Профимедија, Војно-историјски институт, Библиотека „В.Петковић Дис“, из књиге „У вихору револуције“ и Википедија

ИСТОРИЧАР МИЛОШ Тимотијевић указује на идеолошке темеље бољшевичког терора који је Јанковић видео и у пракси, и против кога је био: "Револуционарни терор" у Совјетској Русији законски је прописан 5. септембра 1918. године, када је Савет народних комесара усвојио "Декрет о црвеном терору". Тада је закључено да обезбеђивање совјетске републике од "класних непријатеља" путем терора јесте "директна неопходност". Црвени терор је подразумевао стрељања и изолацију "непријатеља" у концентрационим логорима, уз објављивање њихових имена. Иницијатор револуционарног терора био је сам Лењин, који се залагао за сурово насиље као начин за постизање идеолошко-политичких циљева. Морални ужас терора није био садржан само у појединачним, групним и масовним убиствима, већ у успостављању државног система насиља, што је имало разорни утицај на људску психу. Бољшевици су на тај начин плански ширили атмосферу неповерења, страха, потказивања и терора, чиме су остваривали ропску послушност становништва према властима. За Лењина је диктатура била политички концепт неограничене власти који се не ослања на закон, већ на обичну силу. Лав Троцки је у свом делу "Тероризам и комунизам" јавно обзнанио веома промишљену и сурову политичку доктрину освајања и задржавања власти, која оправдава нужност коришћења отвореног насиља (застрашивања и убијања) приликом увођења и одбране диктатуре пролетаријата. Троцки је писао да се онај ко се одриче тероризма, одриче и самог социјализма: "Револуција 'логично' не тражи тероризам, као што она 'логично' не тражи ни оружани устанак. Али, зато тражи од револуционарне класе да она оствари свој циљ свим средствима која су јој на располагању: ако је потребно оружаним устанком, ако нема друге - терором". Истовремено Троцки је наглашавао како је терор немоћан ако га примењује "реакција" против класе која се налази у историјском успону. Међутим, терор је био врло делотворан ако се примењује против реакционарне класе која не жели да сиђе са власти. Троцки је разликовао "добар" и "лош" терор. Тако је царистички терор у Русији био лош, јер је био уперен против пролетера који су се борили за социјализам, док је совјетски, комунистички терор "добар", јер је био усмерен против оних који су желели да скрше револуцију и рестаурирају стари капиталистички поредак.

Улични окршаји у Петровграду/Фото: Профимедија, Војно-историјски институт, Библиотека „В.Петковић Дис“, из књиге „У вихору револуције“ и Википедија

Радоје Јанковић је сматрао да човечанство треба да иде путем еволуције, а не путем револуционарног терора. Вреди га читати и данас.

ЛОЗИНКЕ БОЉШЕВИКА ИШЧУПАНЕ ИЗ СРЦА МАСЕ: ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА РАДОЈА ЈАНКОВИЋА

14. септембар 1917. године

ПОЂОХ на демократско совјешченије - сверосиское - као оно у Москви, само сад сазвано по иницијативи совјета. Почетак у 4 ч по подне у Александријском театру.

Леп дан, топал. Уз то Крстовдан. Литија црквена почела је од Исакијевске око један по подне. Пуно митри и икона и барјака. Ишла је по вароши и у 3 часа видех је код Казанског сабора. Тамо са ве товање, овде моли тва. Мучи се овај народ. Свак тражи свога бога. Иду уз иконе бабе, жуте, болешљиве, с краја вароши, руке скрштене на трбуху, нокти без форме и убијени. Свештеник изнесе икону на глави до на врх степеница и њоме благослови свет. Падоше на колена. Онда народ поче да целива једну икону. Стајао сам. Нисам могао да се не насмејем. Гурају се, тискају, пољубе па се провлаче испод ње. А људима иконосцима досадило држање.

Петровград после Октобарске револуције/Фото: Профимедија, Војно-историјски институт, Библиотека „В.Петковић Дис“, из књиге „У вихору револуције“ и Википедија

Икона нешто смешна. Рекао бих да је глава Исусова, али некако и није. Исус је имао браду, а ова икона има место браде оно што се зове "пркос". Није Исус. Упитах једну жену, она упита другу. Јес Исус? Није. Да ли да је пољубе? Пољубише. Једна погледа и оцени да није њен светац па се само прекрсти и оде.

После кретоше девојке у паради - просте сукње, прости клампави шешири. Једнообразно, боје из дома находчади. Ишле су укрућене, бледе, као глувонеме.

3. новембар 1917.

Керенски, капут! Бољшевици узимају владу. Шаљу војску на Москву. Заводе ред. Осигуравају се од зиме и глади.

Петроград функционише, живахнуо. Свет пазари. Још им Каледин мути спокојство. Свет иде за оним ко успева. Хоће свет мира!

Лозинке бољшевика су ишчупане из срца масе. С тога је Керенски био осуђен на пропаст.

4. новембар 1917.

Споразума између бољшевика и осталих социјалиста нема. Бољшевици истичу крупне захтеве за организацију сје- зда пред којим ће влада одговарати.

У Петрограду падају позиви, апели организација. Свак вуче на своју страну. Командант Петрограда и околине Муравјов, пуковник, издаје и он апеле. Штампан је јуче и декрет о правима народа.

"Воља народа" и "Дело народа" дижу сав глас против бољшевика. "Н. жизњ" напада бољшевике.

Фото: Профимедија, Војно-историјски институт, Библиотека „В.Петковић Дис“, из књиге „У вихору револуције“ и Википедија

8. новембар 1917.

Читам у "Правди" повику на бољшевике Камењева, Зиновјева, Рикова и др. који су напустили бољшевичку владу и Централни комитет. "Правда" их назива "дезертерима". Остале социјалистичке новине ликују: "Распад!" По улицама матрози разбацују прогласе. Зову у помоћ. Бољшевистички програми: Мир, хлеб, слобода! (примирје на свим фронтовима).

"Дело народа", "Воља народа", "Друг народа" (Стари "Дењ", сада орган мењшевика оборозаца), против "Правде". "Правда" са Лењином и Троцким ни у "Фрштец"! Они настављају своје дело.

Троцки приморао чиновнике министарства спољних послова да дођу на посао (Нератов, Петрајев). Приморали гувернера банке да им даде 10.000.000 рубаља на отворен рачун.

"Правда" вели: "Једина је влада она коју је омогућио II сверуски сјезд солдата и крестјанских депутата."

... Говори се о покрету трупа на Петроград. У земљи анархија.

Граница према Шведској затворена привремено. У Финландији штрајк политички на железницама. Но иду војни возови. Хоће Финландија да Руси признају законе нелегално сазваног сејма итд.

... У Москви је командант војног округа редов. Редов је и министар војни.

Снег. Нула на термометру. Биће ове зиме недаћа.

... У Москви веле око 5.000 жртава. Кремљ разорен! Да ли? Руси све увеличавају. Да је покраден Зимски дворац, ово сам сигуран.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Политика

4 14

ОБАРАЊЕ ЦАРА НИКОЛАЈА ПЛОД МЕЂУНАРОДНЕ ЗАВЕРЕ: Српска политичка елита била је збуњена догађајима 1917. у руској престоници

31. 10. 2022. у 18:11

Политика

0 6

ЦИЉ БОЉШЕВИКА ДА РУСИЈА НЕ ОСТАНЕ У АНТИНЕМАЧКОМ ФРОНТУ: Сведочење Станислава Винавера и Милоша Московљевића о превратима 1917. године

01. 11. 2022. у 18:11

Политика

1 1

БЕСПОШТЕДНА БОРБА ЗА ВЛАСТ: Сведочење Радоја Јанковића о порођајним мукама две руске револуције

02. 11. 2022. у 18:11

Политика

0 2

САН О СПОМЕНИКУ МАРКСУ И ЕНГЕЛСУ У ЛОНДОНУ: Неизбежност светске револуције била је опсесија бољшевика

03. 11. 2022. у 18:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације