Црна Гора

ПАДА СПОРНИ ЗАКОН У ЦРНОЈ ГОРИ: Нова власт потписује уговор са Иринејом?

В. КАДИЋ

01. 10. 2020. у 08:30

МИЛАН Кнежевић, један од лидера Демократског фронта будућем мандатару Здравку Кривокапићу предложио је да новоуспостављена парламентарна већина (коалиције "За будућност Црне Горе", "Мир је наша нација" и "Црно на бело") која га је и предложила за мандатара повуче спорни Закон о слободи вероисповести и пре формирања нове владе.

ПАДА СПОРНИ ЗАКОН У ЦРНОЈ ГОРИ: Нова власт потписује уговор са Иринејом?

Тиме би били створени услови да Црна Гора потпише темељни уговор са СПЦ и патријархом Иринејом, којим би регулисала узајамне односе.

- За повлачење закона довољан је парламент. Закључивање уговора са верским заједницама, међутим, посао је Владе - кратко је за "Новости" прокоментарисао посланик коалиције "Мир је наша нација" Момо Копривица.

Политички аналитичар Игор Дамјановић сматра да је по питању тзв. Закона о слободи вероисповести неопходан дијалог са представницима Православне цркве у Црној Гори.

- Закон ће бити сигурно повучен, а у којем тренутку ствар је договора и координације политичких чинилаца и Митрополије црногорско-приморске - каже за "Новости" Дамјановић.

Он каже и да политичари не би требало да прејудицирају ко у име Цркве треба да потпише овај уговор, јер је компаративна пракса различита. У Хрватској су 2003. такав документ потписали премијер Ивица Рачан и тадашњи епископ загребачко-љубљански Јован, што је сценарио који би могао да се примени и у Црној Гори.

Пре пуних девет година Црна Гора је потписала Темељни уговор са Ватиканом који броји 21 члан, чак седам више од уговора Књажевине Црне Горе и Свете столице у 19. веку. Овај акт потписали су тадашњи црногорски премијер Игор Лукшић и кардинал Беронео.

Уговором је потврђено да имовина Римокатоличке цркве, укључујући храмове и покретна добра који су заштићени као културна добра, припада Римокатоличкој цркви у Црној Гори као власнику. Овим документом Црна Гора признаје равноправни субјективитет свих црквених установа, док Римокатоличка црква има право да гради цркве и црквене објекте, проширује и преуређује већ постојеће, у складу са важећим законодавством Црне Горе.