СТРЕС ЈЕ ГЛАВНИ ОКИДАЧ: Како настаје и лечи се мигрена

Бојана Јовановић

20. 08. 2024. у 13:00

ГЛАВОБОЉА, толико снажна да вам је од ње мука, повраћа вам се, сметају вам звукови и светло заправо је мигрена, поремећај од ког пати велики број људи.

СТРЕС ЈЕ ГЛАВНИ ОКИДАЧ: Како настаје и лечи се мигрена

Фото Shutterstock

Ако сте је барем једном осетили, велика је вероватноћа да ћете се поново сусрести са њом, јер је реч о хроничном поремећају. Не поштеђује ни жене ни мушкарце, мада се, према појединим подацима, три пута чешће јавља код нежнијег него код јачег пола. Сама реч од које је настала потиче од грчке речи хемикранија, што би значило „бол на једној страни главе“. Управо такав бол најчешће карактерише мигрену, уз осећај упорног, болног пулсирања.

Због чега се све јавља мигрена за „Живот плус“ објашњава пуковник Проф.др сц.мед. Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије:

Фото Shutterstock

- Мигрена је епизодични, пароксизмални поремећај где главобоља представља централни симптом, и праћена је различитим комбинацијама неуролошких, гастроентеролошких и вегетативних промена. Реч је о хроничном поремећају, а атаци главобоље показују широке варијације у учесталости, интензитету и трајању. Епидемиолошка истраживања указују на то да преваленца мигрене износи 10 одсто. Код такозване класичне мигрене атацима главобоље претходе транзиторни фокални неуролошки, симптоми који се означавају као мигренска аура.

- Етиологија и патогенеза (биолошки процес настанка и развоја болести) мигрене још нису ближе дефинисане. Резултати досадашњих истраживања указују на то да је патофизиологија настајања и развоја мигренских атака врло сложена и укључује бројне факторе, при чему се формира мрежа међузависних збивања, која се одвијају по принципу узајамног појачавања и пропагације.

Фото: Shutterstock

Да ли је наследна?

- У односу на етиологију, данас је познато да је значајна генетска компонента. У прилог томе говори да се мигрена у око 75 одсто случајева јавља као фамилијарни поремећај, као и рани почетак овог поремећаја. Утврђено је да је компликована мигрена повезана са геном на хромозому 19п13. Карактеристично је да су на истом хромозому локализовани и гени за бројне друге поремећаје који се манифестују епизодично, а између атака болесници су без функционалних сметњи.

- То су тзв. каналопатије: епизодична атаксија са миокимијом, хипокалијемична периодична парализа, конгенитална парамиотонија, хиперкалијемична периодична парализа. Може се рећи да болесници са мигреном наслеђују дијатезу (склоност организма да на посебан начин реагује на штетне утицаје околине, као и ка некој болести) или конституцију, коју иницирају различити фактори. Осетљивост према различитим тригер (окидачким) факторима представља основу неуробиологије мигрене. Најчешћи тригер фактори су стрес, менструални циклус, одређене намирнице кафа, траума, метеоролошки фактори (промене атмосферског притиска, ветрови).

Постоје ли намирнице или животне навике које могу погоршати већ постојећу мигрену?

- Пацијенти са мигреном требало би да пажљиво ослушкују своје тело, и путем дневника успоставе повезаност напада главобоље и животног стила, у којем је начин исхране од можда највећег значаја. Уопштено говорећи, они би требало да избегавају намирнице са високим садржајем биогених амина, посебно тирамина, а то су: црна чоколада, пуномасни и димљени сиреви, конзервирани и димљени сухомеснати производи, црно вино и алкохол уопште, енергетски напици, изнутрице - како свеже, тако и конзервиране, адитиве исхрани.

Правилна исхрана и начин живота

- Може се рећи да је настанак главобоље у мигрени врло сложен, и у многим аспектима хипотетичан. Примарни поремећај представља поремећај јонске равнотеже, пре свега изражен као дефицит јона магнезијума. Под утицајем бројних и разноврсних ендогених и егзогених фактора настаје стимулација периваскуларних ноцицептивних и вегетативних рецептора. То производи разноврсне корелате главобоље (вегетативни, емоционални, сензомоторни и мотивациони) са последицом на квалитет живота, радну способност, уз повећане трошкове за самог пацијента, али и здравствени систем уопште. Правилна исхрана и промена животног стила у великој мери могу утицати на ређе и блаже испољавање атака главобоље и пратећих поремећаја са благотворним утицајем на квалитет живота ових пацијената – истиче Раичевић.

А оне које је могу спречити или барем ублажити?

- Насупрот томе, потребно је да узимају пет-шест мањих оброка у којима доминирају житарице, воће и поврће, како свеже тако и термички обрађено, без сувишних зачина, млечне производе-јогурт, младе сиреве, пилетину, рибу и ћуретину. Неопходна је адекватна хидратација, најбоље негазираним напицима, водом пре свега, у количини не мањој од две литре дневно, водећи рачуна о постојању других обољења. Уз ово, предлаже се обустава пушења, избегавање дуготрајних и озбиљних физичких напрезања, у шта се убрајају и напорни тренинзи, а требало би да што више бораве напољу или у проветреним просторијама. На појаву мигрене може утицати промена ритма будности-спавања, те се континуирани одмор-спавање предлаже у смислу да је најбоље ноћно спавање, не краће од седам-осам часова у континуитету. Све ово није замена за редовну терапију мигренске главобоље, али може значајно да утиче како на интензитет, тако и на учесталост главобоља, а сигурно и на бољи квалитет живота уопште.

Са којим придруженим болестима је обично повезана, а са којим обољењима се најчешће „помеша“ приликом дијагностике?

- Најзначајнија обољења, стања и поремећаји који прате мигрену, а неретко због сличне клиничке феноменологије, али и патофизиолошких процеса, уносе велику диференцијално дијагностичку конфузију су:

епилепсија, биполарни афективни поремећаји, транзиторни исхемијски атаци (кратке епизоде неуролошке дисфункције које трају максимално 60 минута).

Фото: Free Images Pixabay

У каквој вези је мигрена са епилепсијом?

- Постоје јасни епидемиолошки показатељи о високом коморбидитету ова два клиничка синдрома, са јасном предоминацијом мигрене код болесника са епилепсијом (8-15 одсто) у односу на епилепсију код болесника са мигреном (1-17 процената, средња вредност 5,9 одсто). Механизам ове повезаности није јасно дефинисан и у уводу је теоријски назначен (каналопатије, генетска поовезаност), али може бити и последица епизода понављаних исхемија можданог паренхима током мигренског атака са стварањем услова за испољавање епилептичних криза. Алтернативно, епилепсија може изазвати мигрену путем активације тригеминоваскуларног система. Клиничке форме мигрене које се најчешће могу заменити са епилепсијом су : базиларна мигрена, конфузионална мигрена, бенигни пароксизмални вертиго, као и аура мигрене без главобоље. С друге стране, главобоља је чест пратилац епилепсије као преиктална и иктална главобоља, али и постиктална главобоља.

Како их разликовати?

- Пут за разликовање, односно потврду коморбидитета, чини прецизна анамнеза, клиничка опсервација и електроенцефалографија, где је често потребно 24 и 48 сатно Холтер ЕЕГ мониторисање са видеонадзором.

Терапијске импликације коморбидитета су тим значајније, па је решење у давању препарата који се иначе примењују у третману и профилакси мигренских атака, а истовремено имају антиконвулзивно дејство. Ту се пре свега мисли на натријум валпроат (Депакине), топирамат, габапентин. Ови препарати су се такође показали ефикаснима код болесника са биполарним поремећајима и депресијом, што говори о могућем патофизиолошком обрасцу ових поремећаја.

Фото: Shutterstock

Која је релација између мигрене и биполарних поремећаја?

- У најкраћем, мигрена је по појединим подацима праћена неким обликом психијатријских поремећаја код готово 40 одсто пацијената, што може бити, и највероватније јесте, пре свега последица дуготрајности и интензитета сметњи које прате мигрену, али може бити и корелат сличних патофизиолошких механизама ова два поремећаја.

Какав је међусобни однос мигрене и транзиторних исхемијских атака?

- Код пацијената са мигреном потврђена је повишена агрегабилност тромбоцита, циркулаторна дисрегулација у каротидним и вертебралним артеријама уз налазе silent ischemic stroke (тихи исхемијски мождани удар) код болесника са мигреном, што говори о заједничким етиопатогенетским механизмима, али и о могућности неких других актуелно непознатих системских поремећаја. У свему напред изнесеном огледа се велики значај коморбидитета код пацијената са мигреном јер се често дешава да се удружено обољење-поремећај занемари, или уопште не препозна, а оно по клиничким импликацијама носи већи ризик за пацијента.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ДА ЛИ ЗНАТЕ: Колико дневно би требало да ходамо?