ОД МАСКЕ, ДО ОДЛАСКА НА МОРЕ Савет стручњака: Ево како да се сачувамо од загађеног ваздуха

Ивана Ковачић
Ивана Ковачић

18. 04. 2025. у 06:34

ПРЕМА подацима Светске здравствене организације, сваке године од последица загађеног ваздуха умре скоро седам милиона људи.

ОД МАСКЕ, ДО ОДЛАСКА НА МОРЕ Савет стручњака: Ево како да се сачувамо од загађеног ваздуха

Фото Shutterstock

У Србији, према проценама, годишње око 15.000 особа превремено премине због изложености штетним честицама у ваздуху. При томе се под "превременом смрћу" мисли на смрт која наступа раније него што би се очекивало у нормалним условима и која се може повезати с обољењима изазваним или погоршаним загађењем ваздуха. Трендови показују да ће, уколико не дође до озбиљних промена у енергетској политици и урбаном планирању у земљи и глобално, број смртних случајева да расте.

У интервјуу за "Новости" професор др Светлана Станишић, специјалиста у области физичке хемије животне средине, каже да највећи ризик постоји у урбаним срединама и индустријски развијеним подручјима, где је концентрација ПМ честица и неорганских оксида посебно висока:

FOTO: Privatna arhiva

Проф. др Светлана Станишић

- Научне студије упозоравају да би без хитних и свеобухватних мера, број смртних случајева повезаних са аерозагађењем могао да порасте за 50 одсто до 2050. године.

Да ли је могуће и на који начин да се заштитимо од загађеног ваздуха?

- Прва препорука јесте редовно праћење квалитета ваздуха и ограничавање боравка на отвореном када су вредности ПМ високе. Током таквих дана, важно је држати затворене прозоре и користити пречишћиваче ваздуха са ХЕПА филтерима, посебно у спаваћим собама и дечјим просторијама. Проветравање треба планирати када су концентрације полутаната најниже, најчешће рано ујутру или после кише. Пушење треба у потпуности избегавати јер додатно оштећује дисајне путеве који су већ под притиском спољног загађења. Исхрана богата антиоксидансима, посебно витамином Ц, Е, цинком и селеном, помаже телу да неутралише слободне радикале настале излагањем загађењу.

А ношење маске?

- Ношење маски (Н95 или ФФП2) током дана са изузетно лошим квалитетом ваздуха може смањити удисање штетних честица, али не и гасова. Дугорочно, укључивање у локалне иницијативе, потписивање петиција и заговарање политике која фаворизује чистије изворе енергије, чистији саобраћај и веће зелене површине доприноси не само личном здрављу, већ и здрављу целе заједнице.

Бор, Панчево, Београд...

ГДЕ је најзагађенији ваздух у Србији?

- Београд је посебно угрожен током зимских месеци, када емисије из индивидуалних ложишта, саобраћаја и индустрије уз метеоролошке инверзије доводе до задржавања загађења у приземном слоју атмосфере. Бор је специфичан случај због рада рудника и топионице бакра, што доводи до изузетно високих концентрација сумпор-диоксида и тешких метала, што чини овај град једном од еколошких црних тачака Србије. Панчево, због развијене хемијске индустрије и рафинерије нафте, често бележи повише штетних честица.

Колико боравак на планинском, бањском или морском ваздуху може да ублажи негативан утицај аерозагађења?

- Боравак у природним срединама, као што су море, планине и бање, има вишеструко доказане користи за здравље, не само респираторног система већ и целокупног организма. Осим физиолошких ефеката, боравак у овим амбијентима доприноси и менталном здрављу, јер смањује изложеност свакодневном стресу, убрзаном ритму живота и загађењу које је карактеристично за урбана подручја. Већ и само удаљавање од буке и гужве доприноси снижавању нивоа хормона стреса, побољшању квалитета сна и општој регенерацији организма.

Да ли је то трајно добар ефекат?

- Нажалост није. Сви ови позитивни ефекти су привременог карактера. По повратку у градска подручја са повишеним нивоима аерозагађења, симптоми хроничних тегоба се често враћају. Због тога, боравак на мору, планини или у бањи представља драгоцену, али само помоћну меру у очувању здравља, док се дугорочно решење мора тражити у унапређењу квалитета ваздуха и животне средине у местима свакодневног боравка.

Шта је најбоље за дисајне путеве, море, планина или бања?

- Морски ваздух богат је минералима као што су јод, натријум-хлорид и магнезијум. Удисање морског аеросола помаже разређивању слузи, олакшава искашљавање и умирује упалне процесе у дисајним путевима. Магнезијум из аеросола може допринети снижењу крвног притиска, јер делује благо вазодилататорно и опуштајуће на мишиће. Редовно излагање морском ваздуху нарочито користи особама које пате од хроничног бронхитиса, астме и алергија, јер делује као природни инхалатор. Када је реч о алергијама, важно је нагласити да је вегетација у приморским областима различита у односу на континентална подручја и да типични полени, попут брезе или амброзије, нису присутни непосредно уз обалу, што море чини погоднијим окружењем за особе са поленским алергијама.

Којим начинима можемо да дођемо до чистијег ваздуха?

- Постоји много начина који дају резулатет. Примера ради, просечна годишња концентрација ПМ2.5 честица у Кини смањена је са 72 г/м3 у 2013. години на 29 г/м3 у 2022. години, што представља укупно смањење од приближно 60 одсто. Дакле, питање обезбеђивања чистијег ваздуха зависи од темпа имплементације еколошких мера, преласка на чистије или/и обновљиве изворе енергије, смањења емисија из саобраћаја и индустрије, као и од едукације становништва и јачања међународне сарадње у области климатске и здравствене политике. Улагање у јавни превоз, бициклистичку инфраструктуру и пешачке зоне може знатно допринети смањењу загађења у урбаним срединама. Изградња метроа може делимично растеретити друмски саобраћај, који у условима саобраћајних гужви, кроз режим стани-крени вожње, знатно доприноси емисијама загађујућих материја. Подстицање садње дрвећа и повећање зелених површина у градовима доприноси смањењу концентрација загађујућих материја и стварању здравијег урбаног окружења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!