БОЛЕСТИ СРЦА НЕ МОРАЈУ ДА БУДУ НАЈМАСОВНИЈИ УБИЦА: Превенцијом и терапијом смртност може да се смањи готово за трећину

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у Србији, одговорне за око 48.000 преминулих сваке године, показују последњи подаци из 2023. године. Како би се смањио број трагичних догађаја, неопходно је унапредити превенцију, дијагностику и лечење.

Фото: Новости

Кроз сарадњу Србије и Швајцарске, Кардио иновациони форум ће приказати како интеграција технологије у медицини може побољшати здравље пацијената. Тема форума обухватиће правовремену дијагностику, дигитализацију здравствених система и иновативне приступе лечењу, укључујући персонализовану медицину и савремене методе за контролу ЛДЛ холестерола.

Кардио иновациони форум је један од добрих примера како међународна сарадња може допринети бољој здравственој заштити и напретку у лечењу кардиоваскуларних болести. Овај догађај представља и корак ка унапрђењу међусобне сарадње у области биотехнологије, вештачке интелигенције и здравствене технологије.

- Швајцарска је поносна што је домаћин платформама као што је Кардио иновациони форум, где се наука, технологија и здравствена политика спајају у корист друштва. Као најиновативнија земља на свету већ 14 узастопних година, верујемо да су партнерства између влада, академских институција и приватног сектора кључна за решавање глобалних здравствених изазова, попут кардиоваскуларних болести. Србија има све снажнији екосистем талената у области биотехнологије и вештачке интелигенције и видимо значајан потенцијал за продубљивање наше сарадње у тим областима. Остајемо посвећени подршци иницијативама које доносе дугорочне користи за обе наше земље - изјавила је Њ.Е. Анне Лугон-Моулин, амбасадорка Швајцарске у Србији.

У четири од пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест (АСКВБ). Готово 40 одсто одрасле популације изложено је ризику, а забрињава и чињеница да се више од једне трећине (36 одсто) кардиоваскуларних смрти јавља прерано код људи млађих од 70 година.

Смртност од кардиоваскуларних болести је два и по пута чешће него смртност од малигних болести. Захваљујући познавању фактора ризика и њиховом сузбијању, а потом и лечењу у склопу секундарне превенције животни век пацијената се може продужити. Пушење, неадекватна и недовољна физичка активност, неодговарајућа исхрана која доприноси поремећеном статусу холестерола, превасходно високим вредностима ЛДЛ холестерола, артеријска хипертензија и дијабетес су главни фактори ризика за настанак кардиоваскуларних обољења и свих компликација које изазивају.

- У последњих неколико година, медицина је постигла велики напредак у превенцији и лечењу кардиоваскуларних болести захваљујући новим терапијама и технологијама. Данас имамо на располагању софистициране дијагностичке методе, попут напредних техника визуализације (ултразвук, скенер, магнетна резонанца), али и алате вештачке интелигенције који омогућавају прецизнију и бржу анализу великих количина података. Софистициране дијагностичке методе и алати вештачке интелигенције омогућавају прецизнију анализу података, што повећава шансе за правовремено препознавање пацијената са високим ризиком за инфаркт или шлог. Посебан фокус је на лечењу повишеног холестерола, кључног фактора ризика за атеросклерозу, која узрокује многе кардиоваскуларне болести. Иновативни лекови нове генерације омогућавају ефикасну контролу ЛДЛ холестерола уз ињекције неколико пута годишње, што значајно побољшава адхеренцију пацијената и смањује ризик од срчаних и можданих удара. Технологије као што су вештачка интелигенција и дигиталне базе података помажу лекарима да боље препознају високо ризичне пацијенте и прецизније прате резултате терапије. Међутим, кључ успеха је у подизању свести о значају превентивних прегледа, јер многи људи не реагују док се не деси озбиљан кардиоваскуларни инцидент. Када се ризик препозна на време, можемо спасити хиљаде живота годишње. Само уз правилну примену превентивних мера и савремених терапија, могуће је смањити смртне случајеве од кардиоваскуларних болести у Србији за најмање 30 одсто - објаснио је проф. др Арсен Ристић, кардиолог из Универзитетског Клиничког центра Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације