КОД БОЛЕСТИ ЖУЧНЕ КЕСЕ, ПАНКРЕАСА И ЈЕТРЕ: Масна риба и ораси, уместо свињске масти у уља

ДА бисте смањили унос калорија није важно само да се смањи количина намирница, већ и да се редукује унос масноћа.

Фото Shutterstock

Зато, избацивање уља, масти и путера из исхране има смисла када желимо да ослабимо, побољшамо здравље срца, олакшамо варење или ублажимо нека одређена стања. У тим случајевима, масти је најбоље уносити у свом природном облику - из хране која их садржи заједно са влакнима и корисним микронутријентима. Јер, иако су масти важне за организам, прекомеран унос, нарочито засићених и прерађених масти, може допринети разним хроничним болестима.

Када је циљ губитак телесне тежине, избацивање додатних масти може значајно да смањи калоријски унос. Масти су енергетски најгушћи макронутријент - једна кашика уља има око 120 калорија. Код особа које воде седелачки начин живота, такав вишак енергије лако доводи до гојења.

Фото Shutterstock

Пацијенти са кардиоваскуларним болестима (нпр. повишен холестерол, висок крвни притисак, атеросклероза) често имају користи од јеловника без додатних масноћа. У таквим случајевима препоручује се унос здравих масти искључиво из целовитих намирница. Оне обезбеђују и влакна, антиоксидансе и фитонутријенте који додатно штите срце.

Код проблема са варењем - нарочито код болести жучне кесе, панкреаса и јетре - смањен унос додатних масти може да олакша симптоме попут надутости, мучнине и болова у стомаку. У таквим стањима, организам теже вари и апсорбује масти, па их је боље уносити у свом природном облику.

Такође, код особа које имају каменце у жучи, уље и путер могу изазвати нагле контракције жучне кесе и изазвати напад бола. Зато се често саветује привремена или трајна елиминација додатних масти.

Да бисте уносили масти, а да не користите уља, свињску маст или путер, ово су најбоље замене:

НАПОМЕНА: Овакав режим не препоручује се свима. Спортистима, деци у развоју и особама са повећаним енергетским потребама потребне су додатне масти, али оне треба да долазе из здравих извора и умерено.

Фото: Shutterstock

Авокадо

Авокадо је изузетно богат мононезасићеним мастима, нарочито олеинском киселином, која је позната по свом заштитном дејству на срце. Ове масти помажу у смањењу лошег холестерола (ЛДЛ) и повећању доброг (ХДЛ). Авокадо је такође богат калијумом, влакнима и антиоксидансима попут лутеина. Његове масти помажу бољој апсорпцији витамина А, Д, Е и К. Због ниског садржаја шећера и високог садржаја корисних масти, погодан је и за особе са инсулинском резистенцијом. Има благо неутралан укус и лако се уклапа у разна јела - од салата до сендвича.

Фото Shutterstock

Ораси, бадеми...

Орашасти плодови (нпр. ораси, бадеми, лешници) садрже комбинацију незасићених масти, протеина, витамина Е, магнезијума и антиоксиданаса. Највећу нутритивну вредност имају сирови, непржени и несољени плодови. Ораси су посебно богати омега-3 масним киселинама биљног порекла. Бадеми доприносе здрављу костију због садржаја калцијума. Редовна конзумација орашастих плодова повезана је са смањеним ризиком од срчаних болести и бољом регулацијом шећера у крви. Уједно, захваљујући мастима и влакнима, брзо стварају осећај ситости. Препоручена количина је од 20 до 30 г дневно.

Фото Петар Милошевић

Маслине

Маслине су одличан извор здравих мононезасићених масти, нарочито олеинске киселине. Такође садрже антиоксидансе попут олеуропеина, који има противупална и антимикробна својства. Маслине су основа медитеранске исхране и традиционално се користе за здравље срца и крвних судова. Црне и зелене маслине садрже различите пигменте и укусе, али су обе корисне. Важно је обратити пажњу на садржај соли код конзервираних маслина. Идеално је бирати мање слане или домаће припремљене варијанте. Умерено конзумиране (пет до 10 комада дневно) доприносе балансу масти у организму.

Фото Shutterstock

Семенке

Семенке (нпр. сунцокрет, лан, бундева, чиа) су богате омега-3 и омега-6 масним киселинама, протеинима и минералима попут цинка, селена и магнезијума. Ланене семенке су посебно познате по високом садржају алфа-линоленске киселине (АЛА), једне врсте омега-3. Чиа семенке апсорбују воду и формирају гел који помаже варењу и осећају ситости. Сунцокретове семенке су богате витамином Е и корисне су за здравље коже. Редовно конзумирање семенки доприноси хормонском балансу и здрављу срца. Дневно је довољно 10-20 г у салатама, јогурту или као додатак каши.

Foto: Depozitfoto

Лосос, скуша...

Масна риба (лосос, скуша, сардина, пастрмка) је најбољи природни извор омега-3 масних киселина ЕПА и ДХА, које имају директно противупално дејство и доказано штите срце, мозак и очи. Такође је богата висококвалитетним протеинима, витамином Д и селеном. Конзумација масне рибе 2-3 пута недељно повезује се са мањим ризиком од срчаног удара, депресије и деменције. Сардине су приступачне, мале рибе које не садрже висок ниво живе и идеалне су за честу исхрану. Припрема на пари, роштиљу или у пећници чува вредне масти и не захтева додатно уље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације