НОВА СТУДИЈА ОТКРИВА: Бебе могу да препознају жива бића и неживе предмете само са два месеца

БЕБЕ умеју да праве разлику између живих бића и неживих предмета много раније него што се до сада веровало. Научници су открили да већ са два месеца живота активно обрађују информације из окружења, што помера границе онога што се до сада сматрало почетком когнитивног развоја.

ФОТО: Фреепиц

Бебе су у стању да препознају шта су жива бића, а шта неживи предмети много раније него што су досадашња истраживања сугерисала. До тог резултата су научници дошли анализирањем снимака мозга више од 130 беба, а захваљујући функционалној магнетној резонанци која је коришћена, могли су да прате промене у нивоу кисеоника у крви и тиме открију како им мозак реагује на различите визуелне стимулусе.

Током истраживања, двомесечне бебе су биле будне док им је мозак скениран. Смештене су у специјалну врећу за седење, са слушалицама које су смањивале буку и посматрале су слике из више категорија које су им блиске у првој години живота.

Међу приказаним предметима биле су животиње попут мачака и птица, али и неживи објекти као што су гумене патке и колица за куповину. Истраживачи су пратили да ли мозак показује различите, препознатљиве обрасце активности у зависности од тога шта бебе гледају.

Резултати су показали да и код тако мале деце постоје јасни обрасци мождане активности који се разликују у зависности од категорије предмета. Код одраслих је овај феномен одавно познат, али до сада није било јасно да ли бебе поседују сличан ниво унутрашње организације информација. Управо то је било кључно откриће ове студије.

Део беба је поново учествовао у истраживању са девет месеци. У том узрасту, мозак је још јасније правио разлику између живих и неживих предмета, што указује на брз и континуиран развој когнитивних способности током прве године живота.

Налази показују колико је мозак одојчета активан и сложен од самог почетка, истичу истраживачи. Бебе не усвајају свет пасивно, већ га од најранијих месеци активно организују, категоришу и обрађују, иако то још не могу да покажу кроз понашање. Управо та разлика између онога што се дешава у мозгу и онога што видимо споља може бити кључна за будућа истраживања, преноси "Јуроњуз".

Стручњаци сматрају да би ови резултати могли да имају важне импликације за разумевање менталног здравља и неуроразвојних поремећаја. Многи поремећаји се данас препознају тек када постану видљиви кроз понашање, али ова студија сугерише да њихови корени у мозгу могу постојати много раније него што се мислило. Зато би управо рана мерења мождане активности могла отворити врата ранијем препознавању и бољем разумевању развоја дечјег мозга.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Панорама

0 1

ЦЕЂЕНИ СОКОВИ ПОД ЛУПОМ: Који пријају здрављу и где је мера

04. 02. 2026. у 22:22

Др Новости

0 1

ПРВА ИСПИТИВАЊА ВАКЦИНЕ ПРОТИВ РАКА МОЗГА: Намењана је лечењу деце

03. 02. 2026. у 22:11

Панорама

0 1

ПРОНАЂЕНИ ОСТАЦИ БРОДА У ЈОНСКОМ МОРУ: Зашто је откриће чувано у тајности 6 месеци?

03. 02. 2026. у 22:00

Др Новости

0 2

ИЗВЕДЕНА ТРАНСПЛАНТАЦИЈА ЛИЦА: Прва у свету од донора који је умро еутаназијом

03. 02. 2026. у 21:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације