ДОКТОР РАДОШ ЂИНОВИЋ О РЕКОНСТРУКЦИЈИ УРЕТРЕ: Наша школа урогениталне хирургије позната је и призната у свету

Б. Радивојевић

11. 05. 2026. у 12:59

МОКРАЋНИ канал или уретра је танак, деликатан канал окружен ткивом које мора остати добро прокрвљено да би реконструкција успела.

ДОКТОР РАДОШ ЂИНОВИЋ О РЕКОНСТРУКЦИЈИ УРЕТРЕ: Наша школа урогениталне хирургије позната је и призната у свету

Фото: Андреј Гођевац

За разлику од већине органа, она се не може једноставно заштити и потребно је пронаћи ткиво које има сличне биолошке особине, које је влажно, еластично и које може да издржи стални проток урина. Уз то, сваки пацијент долази са другачијом анатомијом, другачијом историјом болести или повреде, што значи да не постоји шаблонски приступ. Свака операција је у суштини јединствена.

Овако др Радош Ђиновић, светски признати стручњак у области урогениталне реконструктивне хирургије, ђак чувеног професора Саве Перовића, и председник Фондације "Сава Перовић", као и председник Секције генитоуринарних реконструктивних хирурга (ESGURS) Европског удружења уролога (EAU) у интервјуу за "Новости", објашњава зашто је реконструкција мокраћног канала посебно захтевна?

Којим материјалом се канал може реконструисати, који је најбољи и шта се најчешће користи?

- Покушавало се са различитим материјалима током историје - синтетским, биолошким, па чак и неким облицима инжењеринга ткива. У пракси, једино ткиво које даје конзистентне дугорочне резултате је сопствено ткиво пацијента. Златни стандард данас је слузница унутрашњости образа - букал графт. То ткиво је влажно по природи, добро зараста и тело га не одбацује. Користи се у највећем броју случајева. Понекад користимо и ткиво препуцијума, коже или других регија, зависно од тога шта је доступно и каква је ситуација код конкретног пацијента.

У којим случајевима се ради реконструкција?

- Најчешће су то сужења мокраћног канала која отежавају или онемогућавају нормално мокрење. Реконструкција је индикована и код урођених аномалија, код повреда, код компликација након претходних операција или катетеризација, као и код одређених инфекција и упалних болести. Посебна категорија су деца која су већ оперисана више пута и код којих је ткиво оштећено претходним захватима - то су технички најзахтевнији случајеви.

Фото: Андреј Гођевац

Да ли постоје специфичности према полу и да ли је нека реконструкција тежа?

- И мушкарци и жене могу имати проблеме са уретром, али су разлике у анатомији значајне. Мушка уретра је дугачка и пролази кроз више анатомских регија, што значи да структуре могу бити на различитим местима и различитог обима. Женска уретра је краћа, али су реконструкције код жена специфично захтевне управо због те краткоће и - нема много простора за грешку. Не бих рекао да је једна тежа од друге - теже су увек оне операције где је претходно направљено превише штете.

Да ли су реконструкције чешће због повреда или болести?

- Оба узрока су заступљена. Од повреда, најчешће су последице саобраћајних несрећа са фрактуром карлице, као и оштећења настала неправилно постављеним катетерима што је, нажалост, веома чест узрок који се може избећи. Од болести, доминирају упалне и инфективне болести, затим хронична инфламаторна болест коже која може захватити урогениталну регију као и компликације лечења карцинома. Код деце су најчешћи урођени узроци.

Колико су ове операције честе?

- Стриктура (сужење) уретре погађа процењених један до два одсто мушке популације, а стварни број је вероватно већи јер многи пацијенти годинама живе са симптомима не знајући узрок. Глобално, ово је једна од чешћих реконструктивних уролошких интервенција. У нашој установи обавимо неколико стотина оваквих операција годишње, укључујући и комплексне случајеве који долазе из иностранства. Посебно место у мом раду заузимају деца - и то она која су већ прошла кроз више операција и код којих је ткиво оштећено претходним захватима. То су технички најкомплекснији случајеви, јер не радиш само реконструкцију него и кориговање онога што је раније урађено.

Наша урогенитална хирургија ужива велики углед у свету чије темеље је поставио професор Сава Перовић.

- Фондација "Сава Перовић" је едукативни центар за хирурге који желе да се едукују и усавршавају у области реконструктивне урогениталне хирургије и ми смо сигурно место које је у току са најновијим трендовима. Били смо, заједно са САНУ и Српским лекарским друштвом, домаћин међународне радионице крајем марта на ком су бројни хирурзи, експерти у овој области, говорили о најновијим достигнућима.

Позиционирали сте се као један од водећих центара за ову грану хирургије.

- Све што је тема у свету, у свету урогениталне хирургије, могуће је и код нас јер смо баш ми један од водећих центара у свету за ову област хирургије. Кроз наш програм усавршавања прошли су хирурзи из Италије, Француске, Русије, Украјине. То што хирурзи из западноевропских земаља долазе у Београд да уче - а не обрнуто - говори о нивоу који смо овде изградили, наслањајући се на традицију академика Саве Перовића, који је ову грану хирургије и етаблирао.

Фото: Андреј Гођевац

Два правца развоја

У ком смеру се развија хирургија мокраћног канала, који су светски трендови и да ли се примењују код нас?

- Трендови иду у два правца. Први је усавршавање постојећих техника - посебно минималног ткивног губитка, прецизније примене графтова и бољих функционалних исхода. Други правац је ткивни инжењеринг и 3Д биоштампање уретре - још више истраживачка него клиничка реалност, али са значајним потенцијалом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А НА МАРАКАНИ... Владимир Путин бира председника ФК Црвена звезда!