ФЕЉТОН - ДОБРОТВОР МАНАСТИРА ХИЛАНДАР: Цар Иван Грозни имао је српске претке и по оцу

ИМАО је само три године када му је 1533. умро отац, велики кнез Москве Василиј Трећи Иванович.

Фото Архива

Како је био једино мушко дете, није се постављало питање његовог наследства, али на двору су са негодовањем прихватили регенство његове мајке Јелене Глинске. Не само зато што је била жена, него и због литванског порекла, нико је на двору није желео, али нису могли против воље умирућег кнеза који је био изричит у томе да земљом влада његова млада и паметна жена. Непријатељство је ишло дотле да су је оптуживали да је зачарала мужа, јер само мађије могу натерати човека да државу препусти једној жени од 23 године, колико је имала Јелена када је остала удовица. Следећих пет година, Иван расте уз мајку која вештом руком води земљу и има две крвне линије у себи, српску и литванску.

Њена мајка Ана, удата Глинска, била је кћи српског племића Стефана Јакшића и унука Јакше Брежића, војводе деспота Ђурђа Бранковића. Удали су је за литванског кнеза Василија Глинског и у том браку је рођена Јелена. Имала је само 16 година када је доведена у Москву да се уда за много старијег мужа, разведеног од прве супруге са којом није имао деце. После четири године брака, родио се дуго очекивани син Иван, а после две године и Јуриј. Кнежева срећа није дуго трајала, умро је изненада. Остао је упамћен као велики градитељ, у Москви су изграђени Кремљ, Храм Светих архангела и Вазнесењска црква, као и неколико добро утврђених градова.

У ЧАСУ његове смрти, руска држава није била ни јака ни уједињена. Главну реч водили су бољари, одрођено племство које је желело више власти. На двору су, такође, боравили и разни папски изасланици, роварећи против кнегиње у настојању да подмитљиве и вероломне бољаре преведу под скуте Рима. Јелена је владала чврстом руком. Таква каква је била сметала је многима, али умрла је изненада, отровали су је. Наредних осам година на Ивана нико није обраћао пажњу, осим његове баке Ане Јакшић Глинске, која је дошла да се стара о њему. Те године усамљености искористио је да се образује и потпуно окрене православној вери, не само под утицајем баке Ане, већ и по драгоценим списима које је његова баба по оцу Софија Палеолог, једина наследница византијског трона, донела у Русију. Софија Палеолог била је унука последње и једине византијске царице Јелене Драгаш Дејановић, која је у крвној линији имала и Теодору Немањић, сестру цара Душана. Тако је Иван, имао српске претке и по оцу, а не само по мајци.

РАСТУЋИ уз баку Српкињу, млади кнез се рано упознао са српском историјом, па је до танчина познавао "Житије Светог Саве", али и предања о Косовском боју. Бака је била од чувеног рода Јакшића, а за њеног оца, Стефана, знало се да је био истакнути јунак, који је задивио чак и турског султана. Када су га, заробљеног довели пред њега, султан му је понудио да му поклони велику територију на управљање, уз услов да прими ислам. Стефанов одговор је и народна песма забележила - да ће радије умрети него своју веру издати. Такви су гени били у баки Ани, па и у њеном унуку, одгајеном у руском и српском духу.

Са непуних 17 година, Ивана проглашавају за цара, првог у историји Русије. Цар не може да буде момак, а он је изабрао плавооку и нежну Анастасију Романову, од када и почиње лоза Романових. Искрено и дубоко волео је своју Анастасију и једино њој веровао. Анастасија се није мешала у државничке послове али је, ипак, некоме на двору сметала, па је и она умрла изненада. Као и за мајку, Иван је знао да је отрована, што су савремена форензичка испитивања и доказала. То је био ударац од кога се никада није опоравио. За свог живота, а владао је 51 годину, имао је још седам жена, али ни према једној није показао љубав. Постао је подозрив и сурово се обрачунавао са противницима. Сурова времена стварају сурове људе, па је и млади цар морао да постане јачи и суровији од својих противника.

ДУБОКО у души био је одан Богу, знао је сваки део литургије, свако житије светаца. Веома је поштовао Светог Саву и познавао српску историју. На његов захтев, у Цркви Светих архангела у Кремљу осликани су Свети Симеон, његов син Свети Сава и кнез Лазар.

Када је, 1550. у Москву дошла делегација са Хиландара, игуман Пајсије и тројица калуђера, топло их је дочекао и указао им почасти као важним црквеним великодостојницима. Велика је мука натерала монахе да из Хиландара крену на дуг пут и затраже заштиту од цара Ивана. Од оснивања, када су Стефан Немања, у монаштву Симеон, и његов син добили повељу од византијског цара Алексија Трећег Анђела, којим се манастир додељује "Србима на вечни поклон", ово свето место имало је добре и лоше године.

ОЗБИЉНИ проблеми настају када Османлије долазе до Атоса, и тада почиње доба пљачки, страха, насиља и сваког безакоња. Није то било први пут да се монаси обраћају руским кнежевима за помоћ. Деспотица Ангелина Бранковић се још 1503. обратила кнезу Василију Ивановичу, оцу Ивановом, да заштити манастир. Први дипломатски корак између Русије и Турске било је обраћање цара Ивана Васиљевича турском султану Сулејману Величанственом ради заштите за манастире Хиландар и Русик. Цар је братство даровао вредним поклонима.

Поред велике суме новца, а 300 рубаља је у оно време било богатство, дарови су били у црквеним одеждама, иконама, књигама, а додељено им је и имање у Москви. Све до своје смрти, цар Иван је сваке године слао Хиландару помоћ.

ЦАР ИВАН је био један од најзначајнијих руских царева. Повећао је територију Русије, спровео судску и просветну реформу, изградио 155 нових градова, обрачунао се са бољарима и створио јаку државу. Савремена историја исправља вековну неправду која је потекла од папског изасланика Антонија Посевина, који је представљао цара и све Русе као чудовишта којима треба Рим да их цивилизује. Православна Русија била је велика сметња доминацији Рима. Иронија је да је добио епитет Грозни у време када су у Европи вршени покољи и окрутности који превазилазе све што је Иван учинио. Какав год да је био, српство је задужио великим добром. Крв није вода, а у његовој је било српских гена од оба родитеља, и то гена јунака и великих људи.

СУТРА: Вела Нигринова: ЧАРОЛИЈА глуме и храбрости

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ТРАЈНО ДОБРО ПЛЕМЕНИТИХ ЉУДИ: Узвишено је оно што су учинили за нашу земљу

30. 05. 2021. у 06:45

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ТИТО ПРАТИО ЛОВ НА НЛО: Ракете испаљене из "мига" нису хтеле на "тањире"

29. 05. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - "ТАЊИР" У ПОСЕТИ ГОЛУБОВЦИМА: НЛО је 9. фебруара 1975. године лебдео изнад аеродрома Голубовци код Подгорице

28. 05. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАШИ ПИЛОТИ ЈУРЕ НЕБЕСКЕ ТАЊИРЕ: Подаци о НЛО су размењивани са Русима и Американцима

27. 05. 2021. у 18:00

Култура

0 0

КАМЕРА КАО ИГРАЧКА: Хумор је тајна опстанка народа

23. 05. 2021. у 06:30

Култура

0 0

КАМЕРА КАО ИГРАЧКА: Треба да умиремо природном смрћу

22. 05. 2021. у 11:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације