ФЕЉТОН - ВОЈВОДА ПУТНИК И АПИС О АТЕНТАТУ: Раде Малобабић је радио на ширењу обавештајне мреже

КАДА се влада Србије у једном тренутку уплашила да би поједине активности над којима она нема контролу могле изазвати Аустроугарску, одмах после наредбе Стојана Протића "најенергичније сузбија преношење оружја, муниције и експлозива акта", у Босну, преко министра војног, тражила је изјашњење начелника Главног генералштаба о целој акцији.

Фото Архива

Министар је већ 4/17. јуна добио од Дринске дивизијске области извештај да је за пребацивање материјала наредбу издао командант V одсека граничне трупе, "који је био овамо са повереником Малобабићем, који је имао примити ове ствари у Босни.

Димитријевић [Драгутин И. Уча, помоћник команданта]". На полеђини акта министар војни дао је инструкцију "да Начелник Главног генералштаба објасни: због чега је наредио да се ове бомбе пребаце у Босну. 4/17. VI 1914".112

У акту министра Стефановића, Пов. Ф. Ђ. бр. од 4/17. јуна 1914, војводи Путнику је постављено питање: "Да ли је начелник издавао каква наређења односно пребацивања оружја и бомби у Босну?". На истом акту, 5/18. јуна, војвода је то питање упутио начелнику Оперативног одељења, "пошто мени о пребацивању каквог оружја и муниције у Босну није ништа познато". У одсуству начелника Оперативног одељења пуковника Живка Павловића, његов заступник, генералштабни пуковник Драгољуб С. Милојевић, упутио је истог дана захтев начелнику Извештајног одсека "да по овоме предмету поднесе извештај, ако му је ишта познато, јер ја лично по овом предмету не знам ништа. Заступа... Драг. С. Милојевић".

У РАПОРТУ, једном од ретких сачуваних предратних сведочења о касније спорној историји, Драгутин Димитријевић Апис је објаснио активности Радета Малобабића на развоју обавештајне мреже и потребу да се курири снабдеју оружјем за личну заштиту, јер би у случају погоршања ситуације њихов прелазак границе и преношење извештаја били изузетно опасни. Потпуно је стао иза поузданости Малобабића, кога су препоручили мајори, покојни Милан Васић и Димитрије Павловић, који су са Малобабићем сарађивали у годинама пред балканске ратове: "Малобабић је учинио најлепше услуге у озбиљном времену за време наших ратова, у времену кад је Аустро-Угарска извршила мобилизацију своје војске и кад је у Босни заведено "изнимно стање"."

"Од месеца септембра прошле године г. Малобабић ради са највећом вољом, енергијом и успехом као повереник Гл.[авног] Ђ.[енерал]штаба. Извештаје које шаље и његов целокупни рад заслужују свако признање, а за сумњу која се на њега баца од стране Начелника Подринског округа до данас нема никаквог основа. Поред тога треба знати да је Малобабић био један од велеиздајника Срба, који су били у затвору у Загребу. У осталом и приликом последњег доласка Малобабићевог у Београд, он је општио и послом долазио у додир са члановима Народне Одбране".

АПИС наводи да је идеја о преносу оружја била Малобабићева: "Пре неколико дана позвао сам Малобабића у Београд, ради упутства и споразума за рад. Овом приликом нарочито сам се са њиме споразумевао о поузданим путевима за пренос извештаја од наших повереника и то нарочито за најтеже прилике. Том ми је приликом Малобабић изнео потребу да би носиоци извештаја (курири) и одлучнији повереници требали да имају какво оружје за самоодбрану и предложио ми да би те људе требало наоружати револверима. Ја сам се сагласио са тим његовим предлогом, и одобрио сам му намеру, да са собом понесе четири револвера са потребним бројем метака." Апис је, даље, образложио да је сматрао да за овај рад због тајности треба да зна мало лица, па и оних службених. Малобабић је скренуо пажњу да из Народне одбране показују велику радозналост за његов рад за Генералштаб (Аписов - прим. М. Б.). Апис је навео да тиме није вршио "наоружавање нашег становништва у Босни". У изјашњењу је тврдио да му о преносу бомби ништа није познато. На крају рапорта, а у вези са полицијским пријавама, Апис је од надлежних војних органа тражио "да учине потребан корак и да се Народној одбрани, у колико је она овлашћена за рад ван граница, достави, да њен рад треба да је на услузи а не на сметњи раду Гл. Ђенералштаба и да радозналост њених чланова за загранични рад војних власти није на свом месту и излази ван граница њених задатака. За полицијске власти молим, да се издаду потребна упутства, како би се избегле штетне последице за рад Гл. Ђенералштаба и избегла непотребна трења и сукоби при овоме раду".

УЗ ОВАЈ рапорт мора се додати и једно појашњење у вези са оружјем које се помиње. Управо тај детаљ, често испуштан из вида, поставља у тачнији контекст и каснија Аписова сведочења, 1917. године, када је преузео одговорност за атентат, као и сва она настојања, па и данашња, да се млади атентатори повежу са "налогодавцима". Наиме, приликом Аписовог хапшења код њега су пронађене потврде и рачун за набавку четири револвера типа "наган", купљена у гвожђарској радњи "Драгомира Здравковића и синова". На саслушању 26. јануара 1917, упитан о овим потврдама, он је одговорио да су ови револвери послати "у Босну за наоружање лично наших повереника". Према доставама и потерници српских органа за Малобабићем, наводи се да је он пребацио бомбе које је Лазар Бикицки пренео из Србије у Хрватску. Такође, како је већ речено, водила се истрага о четири револвера и муницији које је, преко Милана Врачарића из Бадовинаца, требало у Босни да добије Малобабић.

ПОСЛЕ рата јавиле су се допуњене приче о пребацивању "тешког кофера" током јуна. Актер Јефта Јевтић сведочио је Љубибратићу да је један тешки кофер, који је требало да пренесе код Бадовинаца, бачен у Дрину када су га приметили аустријски органи. Како год, остаје чињеница да су млади атентатори прешли раније.

Дошавши у посед неких докумената српских пограничних органа, аустроугарске власти су их приложиле тужби у Бањалучком процесу. Истражни судија у процесу против атентатора на Фердинада Лео Пфефер (Leo Pfeffer) пише да га је цела афера збунила јер се "датуми не слажу", односно да је у истрази дошао до ранијих датума преласка атентатора са оружјем.

Не знајући о којој врсти оружја се радило, па ни о улози Малобабића, који се помиње у извештају од 3/16. јуна, сачинио је три могуће теорије. Према једној од њих, можда их је Малобабић накнадно наоружао, а да они уопште нису носили оружје. Видимо да је погрешио, те да су признања која је добио у истрази ипак била тачна.

СУТРА: КЉУЧ РАЗЈАШЊЕЊА АТЕНТАТА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГРАНИЧАРИ ПОДИЖУ УЗБУНУ: Влада Србије је уредбама из маја 1914. године забранила преношење оружја и муниције преко Дрине

12. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ШТА ЈЕ СРБИЈА ЗНАЛА О АТЕНТАТУ: Беч се спремао и чекао прилику да нападне Србију

11. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПОЋОРЕК ТРАЖИ РАТ ПО СВАКУ ЦЕНУ: Да није било Сарајевског атентата, знамо да је планиран други повод за почетак сукоба

10. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БАЈА ХТЕО ДА СЕ ПОКЛОНИ БЕЧУ: Србија је желела да избегне сукобљавање са Аустроугарском

09. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЧ ОДБИЈА ДИПЛОМАТСКО РЕШЕЊЕ: Ултиматум Србији је рађен да би био одбијен

07. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ФАЛСИФИКОВАЊЕ БАЛКАНСКЕ ПРИЧЕ: За време аустријске власти у Босни је били 87 одсто неписмених

06. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације