ФЕЉТОН - ПАТРИЈАРХ ОБНАВЉА ВЕЗЕ СА РУСИЈОМ: И Црна Гора је била усред интереса великих сила

Милош Ковић

02. 03. 2022. у 18:00

ВЕЛИКОМ сеобом Срба 1690. године средиште њиховог духовног и политичког живота измештено је са Балкана у Средњу Европу.

ФЕЉТОН - ПАТРИЈАРХ ОБНАВЉА ВЕЗЕ СА РУСИЈОМ: И Црна Гора је била усред интереса великих сила

Потврда привилегија Србима аустријског цара Карла VI

То ће имати дубоке последице по потоњу историју српског народа. Срби су и на новом тлу остали верни својој политичкој традицији, па су њихови главни напори били усмерени ка очувању унутрашње самоуправе и окупљању српских земаља. Привилегијама хабзбуршког цара Леополда I потврђено им је право на посебну област, на народно представништво и сабор, на слободан избор свог, српског архиепископа, на слободно исповедање вере. Историја Срба у Аустрији биће, од тада, обележена борбом за одбрану и проширење привилегија, под притисцима Римокатоличке цркве, угарских и хрватских сталежа.

Сложене прилике у којима се нашао подстаћи ће патријарха Арсенија III на обнову веза са Русијом. По преласку у Аустрију, његови сусрети са руским амбасадором у Бечу и мисија у коју је послао митрополита Стевана Метохијца код цара Петра I 1696. године требало је да подстакну Русију да, као и до тада, материјално помогне Српској цркви, али и да подржи Србе у одбрани привилегија. Даскал Атанасије саставио је за руски двор један полуслужбени извештај о "Српској земљи", владарима и светитељима из династије Немањића, и патњама у последњем рату. Заузврат, требало је показати да је руска држава могла да има користи од Срба. Стеван Метохијац је цару преносио поверљиве вести о односима између Великих сила, о походу Татара на Пољску и настојањима папе да измири Аустрију и Француску.

ПАТРИЈАРХ Арсеније III и српско свештенство помагали су руским дипломатама и у време мировних преговора у Сремским Карловцима. Руски и турски представници успели су да преговарају и постигну двогодишње примирје, упркос западним силама које су спречавале њихове сусрете, захваљујући игуману манастира Раковице код Београда Григорију, кога је у ту мисију послао српски патријарх и који је преносио њихове поруке. Овај неупадљиви, стари калуђер, познавалац грчког и турског језика, на сличан начин учествовао је и у преговорима Русије и Турске о коначном мировном уговору 1700. године у Цариграду.

СРБИ САВЕТУЈУ АУСТРИЈСКОГ ЦАРА

У РАТОВИМА од 1714. до 1718, у којима Русија није учествовала, ни Срби нису имали значајнију улогу. За време рата који су Русија и Аустрија савезнички водиле против Турске 1737-1739, међутим, сам патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1725-1748) подигао се на оружје. Тако су, и пре ратних операција, одлучили епископи, игумани и кнезови окупљени на саветовању у Пећкој патријаршији. Цар Карло VI се, у свом позиву на борбу против Турака, изричито позивао на савезништво Аустрије са Русијом. Патријарху Арсенију IV придружила су се Брда и римокатолички Клименти. Многи су се до тада налазили у служби Венеције. Са заузимањем Ниша и Новог Пазара, Срби у аустријској војсци лакше су окупљали и слали у борбу сународнике из тих крајева. Српско војевање на аустријској страни завршило се поразима и повлачењем Аустријанаца, новим погибијама и сеобом у Подунавље (1737). Упркос свим страдањима у претходним ратовима, Срби су се поново дигли на оружје, под вођством Цркве и патријарха, у саставу аустријских војски. И овога пута, све се завршило поразом и сломом. Турско-аустријска граница коначно је успостављена на Сави и Дунаву.

Преко њега, српски патријарх био је упућен у ток преговора. У исто време цар Петар Велики се, преко амбасадора Возњицина, на бечком двору залагао за очување српских области, самоуправе и слободе вере. Леополд I је, међутим, одбијао учешће руског цара у ономе што је за њега било унутрашње питање.

Петар Велики ће, само годину дана после Полтаве, када му Османлије буду објавиле нови рат, у намери да поврате Азов и спрече изградњу руске флоте на Азовском и Црном мору, на оружје позвати Румуне, Србе и остале балканске хришћане. Србин Сава Владиславић Рагузински, царев саветник, знаменита личност историје руске и српске дипломатије, подстакао га је да официре српског порекла, пуковника Михаила Милорадовића и капетана Ивана Лукачевић, пошаље цетињском митрополиту Данилу на Цетиње како би га покренуо на рат (1711). Намера Владиславића да Русију укључи у балканску политику била је видљива из његовог руског извода из Краљевства Словена Мавра Орбинија (1722).

У ИСТОРИЈИ односа између Великих сила и Срба, догађаји из 1711. имали су велику важност. Изасланици Венеције, папа и Хабзбурговаца и пре су Србе, као тактичко средство у ратовима са Турцима, позивали на оружје. Сада је то, по први пут, учинила и Русија.

После пораза Петра Великог на Пруту 1711, румунски бојари кажњени су тако што су им одузете титуле војвода Молдавије и Влашке да би, од тада, за новац биле уступане цариградским Грцима - фанариотима. Црну Гору погодили су казнени походи Турака, па су владика Данило и његови Црногорци морали да побегну на млетачко земљиште. Пошто је владика Данило отишао у Русију, Венеција је и даље одбијала да преда црногорске избеглице. То је послужило Османлијама као повод за рат (1714), који ће се завршити Пожаревачким миром.

Цетињски митрополити су, заједно са збором црногорских главара, већ у Морејском рату збацили власт султана, да би се ставили под заштиту Венеције (1688). Упркос отпору владике Данила, под притиском дела главара, које је Венеција редовно плаћала, то је учињено и 1717. године. Када је потписан Пожаревачки мир, Црна Гора формално је, као и у Карловцима, остала у саставу Османског царства.

ЦЕТИЊСКИ митрополити и Црна Гора са своје четири нахије (Катунска, Ријечка, Љешанска и Црмничка) нашли су се усред изукрштаних интереса Великих сила. Углед цетињских митрополита нагло је порастао остваривањем непосредног додира са Русијом. Одатле је стизала и материјална помоћ. Брда (Бјелопавлићи, Пипери, Ровци, Доња и Горња Морача, Братоножићи, Кучи), са којима је Црна Гора углавном била у завади, сада су почели да у њој гледају извор ослобођења. У тактичким разматрањима Великих сила, како се показало, важан је био све већи утицај Црне Горе на Херцеговину.

На Цетињу су разумели да је будућност, уз Русију, припадала и Аустрији. Богато дариван од стране самог цара Петра Великог, владика Данило је, у повратку из Петрограда, успео да буде примљен и код аустријских министара, и победника над турским војскама, принца Еугена Савојског. Обећавао је да ће им се он и његов народ придружити уколико продру до Црне Горе.

Османско царство је и после 1718. полагало право на Црну Гору. Она је, као турска крајина према поседима Венеције, и раније имала граничарске повластице. У 18. веку порез се ту плаћао сасвим нередовно, најчешће под ратном претњом. Венеција се и даље сматрала покровитељком Црне Горе, са значајним утицајем у главарском слоју. Од споразума из 1717. Црна Гора имала је провидуре из угледних црногорских кућа, који су улазили у сукобе са владикама.

СУТРА: Долазак образоване младежи

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (0)

ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА БЕКИМА ФЕХМИУА: Само најужа породица је знала за њу - прекршили су закон да би је испунили