ФЕЉТОН - НОВИНЕ СУ ПОСТАЛЕ ОСАМОСТАЉЕНА СИЛА: Економска криза је удаљила партијски врх од стварног живота

ЕКОНОМСКА криза и социјална незадовољства 1982. само су још више удаљиле партијски врх од стварног живота и појачале притисак на јавна гласила.

"Репортер" је од забавног листа постао политички, Фото Архив "Новости"

Власт је пребацивала листовима да нису извештавали правилно о политици економске стабилизације. Штампа није могла да прећути несташице намирница, а за власт су вести о тим појавама биле неугодна тема. Зато је врх српске партије у јесен 1982. оптужио листове да драматизују несташице и узнемиравају јавност.

Партија је тражила од новинара да о несташицама пишу тако да грађане увере да су проблеми тренутни и неопходна последица мера које су исправне и које ће резултирати изласком из кризе. У то је мало ко могао да поверује. Штавише, СКС је захтевао предузимање дисциплинских и политичких мера према онима који су у приступу тим питањима испољили "недозвољену меру површности и импровизације и нарушавали норме новинарског кодекса објављујући информације које имају карактер државне или пословне тајне".

У ОСНОВИ незадовољства власти писањем штампе било је измицање дела јавности испод партијске контроле и губитак монопола над најважнијим друштвеним и политичким темама.

Штампи је пребацивано "погрешно владајуће мишљење о месту и улози штампе и средстава јавног информисања уопште у нашем друштву. Реч је о некој посебној контролној улози штампе изван и изнад друштва". Власт је све време одржавала контакт с руководствима јавних гласила, попут састанака јануара 1982. у ЦК СКС с уредницима и директорима листова и ТВ из Београда, с којих су новинарима слате оштре критике, али су нежељене појаве опстајале.

Српска партија је у другој половини 1982. одлучила да предузме конкретне политичке мере.

Почетком септембра 1982. политички врх (Душан Чкребић, Петар и Иван Стамболић, Никола Љубичић, Добривоје Видић, Шпиро Галовић, Момчило Баљак, Дража Марковић) одржао је седницу посвећену средствима информисања. Закључено је да партија учини одлучније кораке. О овом састанку сведочи и запис Драже Марковића у његовим "Дневничким белешкама": "Мора се са људима у штампи, који су приватизовали моћна пропагандна средства, разговарати и усмеравати их свим мерама (од идејно-политичких до административних) и онемогућити да остану паралелни политички центар моћи."

ЗАУЗИМАЊЕ оштријег курса се могло наслутити и из излагања Душана Чкребића 7. октобра 1982. на састанку с руководством Хрватске. Он је у средствима информисања видео "осамостаљену силу", а у писању штампе "либералистички приступ који је практично негаторски на широком фронту и испада да је скоро срамота писати о нечем позитивном, да то више није достојно доброг новинара". Дража Марковић је почетком октобра 1982. дуго разговарао с педесетак комуниста, новинара и уредника у РТВ Београд, указујући им на неодрживост стања у коме су медији деловали "као нека самоуправна савест овог друштва, као неко ко једини изражава интерес 'малог' човека, грађанина".

На Студио Б је у јесен 1982. вршен притисак због афоризама Душана Радовића. У октобру 1982. Шпиро Галовић је разговарао с омладинским и партијским руководством на Београдском универзитету и уредништвом "Студента" како би утицао да уређивачка политика листа буде доведена у склад с "укупном друштвеном и партијском акцијом".

Републички функционери су са члановима издавачког савета "Зум репортера" покушавали да преобрате његову политику.

ПРЕДСЕДНИШТВО Централног комитета Савеза комуниста Србије је новембра 1982. ставило на дневни ред политичко стање у јавним гласилима. Инсистирано је на томе да се са непожељним појавама изборе комунисти у њима критичком анализом свог и рада редакција, да спроведу "политичку диференцијацију" међу комунистима новинарима и утврде одговорности за грешке.

Радна група Председништва Централног комитета СКС за информисање и пропаганду (Момчило Баљак, Шпиро Галовић, Милан Вукос, Јован Лакићевић и др.) покренула је вишемесечну расправу о политичким питањима информативне делатности у основним организацијама СК, програмским и издавачким саветима јавних гласила, у општинским комитетима, међуопштинским конференцијама СК, на јавним трибинама и саветовањима.

Организовани су састанци с уредницима листова, вршени притисци на редакције и издавачке савете у циљу промене уређивачке политике, осуде непожељних појава и довођења у редакције подобних новинара комуниста.

ПРИХВАТАЊЕ партијског става да је у редакцијама листова партијски рад годинама био запуштен и признање кривице за пропусте могли су се чути на састанцима у бројним гласилима крајем 1982. и почетком 1983, али посипање пепелом и прихватање критичких оцена Председништва ЦК СКС није било апсолутно. Основна организација Савеза комуниста "Политике експрес" прихватила је одговорност за таласе црних хроника у уређивачкој политици.

У "Дуги" и Студију Б су комунисти прихватили да утврде појединачну одговорност за грешке. Комунисти "Ауто света" су усвојили оцену да су се "групносвојински понашали, мењајући без друштвене верификације концепцију листа". У "Илустрованој политици" су признавали да је у њиховим текстовима било сензационализма, а у "Дуги" да је било националистичког призвука. Ипак, у "Експресу" су одбијали оптужбе за национализам, а "Зум репортер" није прихватио квалификацију да су уређивачку политику водили без социјалистичких критеријума.

Почетком 1983. је више емисија на ТВ Београд изазвало незадовољство или подозрење руководства Србије. Критикован је простор дат Вуку Драшковићу у емисији "Порота".

Осуђено је појављивање на екранима Моме Капора после критика због интервјуа у "Младости", чиме је стваран утисак да је писац "рехабилитован". Контроверзе и нападе из других средина изазвала је емисија "Кино-око" о "Голубњачи", 26. јануара.

ДЕСЕТ ХИЉАДА НОВИНАРА

У ЈУГОСЛАВИЈИ је у 1981. било 3.018 листова, од којих 27 дневних информативно-политичких. У јавним гласилима је било запослен 10.000 новинара. У централној Србији је 1980. радило 2.453 новинара, од чега око хиљаду у ТВ Београд, Радио Београду и НИП "Политика". О снази и општејугословенског значаја дневног листа "Политика" говори податак да је на почетку девете деценије прошлог века ово гласило ималало 50 сталних и 140  хонорарних дописника. "Политика" је имала дописништва у свим републикама и покрајинама, а дописнике у сваком региону и средњем или већем граду.

СУТРА: ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СОВЈЕТИ СЕ ПЛАШЕ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Југословенска политичка полиција озбиљно се бавила масонима

27. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - МАСОНИ ПРЕД СУДОМ НЕДИЋЕВИХ ВЛАСТИ: После окупације Немци су прво похапсили слободне зидаре

26. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСКЕ И АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОБИГРАВАЈУ ОКО МАСОНА: Врхунски обавештајац завршио је у Петровој рупи на Голом отоку

25. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације