ФЕЉТОН - ПОКРАЈИНА ОТИМА ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ: Партијски врх довео до подела и сукоба
ДАНАС постоје несумњиви докази да је југословенски партијски врх био спреман на план да КиМ стекне аутономију, али у Албанији.
А зашто тај план није и реализован? У току те граничне комбинаторике огласили су се министри спољних послова великих сила, савезница, са усаглашеним ставом: признају се границе Југославије које су утврђене пре избијања рата.
Ко је у тој ситуацији могао или смео пристати на издвајање КиМ? Потпис на такав један акт није могла ставити ни десница рука каква је била она у друга Тита. Временом, дошло је до граничне промене, али не између Југославије и Албаније, већ федералне Србије и аутономне области КиМ. Ево и како:
У припреми новог устава (1963) извршена је и територијална промена у целој земљи. Формиране су нове општине и срезови. Тада су другови из Приштине упутили захтев Србији да им уступи општину Лесак, која се налазила у њеном саставу. Мотив је био: ту се налази један погон комбината "Трепче" и у њему раде све Срби. Како погон припада једној производној целини и да би се побољшала национална структура у комбинату, где су доминирали Албанци, ово припајање имало је свој пуни смисао. Захтев другова је прихваћен у децембру 1959. године.
У ВРЕМЕ тих дешавања огласио се и Милош Минић, председник српске владе. Он је изашао са идејом да су "сазрели услови" да се у Србији укину и покрајина Војводина и аутономна област КиМ. Оне, упозоравао је, постале су сметња за даљи плански развој Србије, а како су срезови добили веће територије и надлежности, покрајине, сматрао је Минић, постају сметња на том путу.
То је била бомба која је одјекнула у Новом Саду и Приштини, али и шире.
Минић није трпео последице због овог политичког испада. Због тога је имао и разговор са Брозом, који му је предочио да још није "дошао тренутак" да се покрајине укину!
Минић није био смењен и уклоњен са сцене. Напротив.
Брзо је, међутим, дошао "тренутак" да КиМ од области аванзује у покрајину, а онда, заједно са Војводином, да се унапреде и у надлежностима и правима изједначе са републикама. Ускраћено им је било једино право "на отцепљење".
ОРГАНИЗАТОР И ГОВОРНИК
ДОМИНАНТНА личност у Санџаку био је Рифат Бурџевић (1913-1942), родом из Бијелог Поља. Рифат је у другој години живота остао без оца, али је у дванаестој, као даровит ђак, упућен у Велику медресу "Краљ Александар I" у Скопљу. И ту је био први међу најбољима, што му је отворило пут на Правни факултет у Београду. Пришао је одмах студентским организацијама. Преузели су га комунисти, са препоруком да је врстан организатор, говорник и да му је Карл Маркс идол.
САНЏАК је турска реч и првобитно је значила - застава. Временом, застава се извијорила у област, коју су султани поклањали на управу својим најистакнутијим војсковођама.
После Првог балканског рата (1912) и ослобођења Србије од турског ропства, реч санџак је била потиснута и у територијалној организацији Србије и Краљевине Југославије. Никакав санџак се није помињао.
Угасила се једна царевина, нестали су султани. Санџак је васкрсла илегална КПЈ у свом пројекту стварања федерације уместо краљевине Југославије. Уочи Другог светског рата, у Загребу 1940. године, проглашени су били партијски комитети за - Словенију, Хрватску, БиХ, Србију, Црну Гору, Македонију, Војводину и Далмацију. Комитет за Црну Гору био је мала федерација, под чијом капом су се налазили обласни комитети - за КиМ, Боку и Санџак. Убрзо је та организација измењена, комитет за КиМ је одузет Црној Гори и директно је био везан за Централни комитет КПЈ. Бока и Санџак остали су црногорски.
НА ДРУГОМ заседању АВНОЈ-а (29. 11. 1943. године у Јајцу), на коме су ударени темељи будућој федерацији, позвана је била и делегација Санџака. Истина, његови већници нису успели да се пробију, али то није утицало на његов статус. Нису стигли ни позвани из Македоније, Србије и Војводине. Међу изабраним већницима из Санџака били су сви, њих седам комунистичко-српске националности.
Немци су 23. априла 1941. године прогласили Независни Санџак
Санџак ником нису препустили ни Немци, који су окупирали и ударали граничне кочиће по Југославији. Четири дана после проглашења Независне Државе Хрватске, НДХ (19. 4. 1941), Немци су прогласили и Независни Санџак. Управљање овом ратном творевином поверили су углавном новопазарским муслиманима, а за поглавника је постављен Аћиф-ефендија. Он је стекао и своју војну силу - Муслиманску милицију. Милиција је чувала и сачувала Аћифа и већину муслимана, а прогонила Србе и оне своје који су подржавали партизанско братство и јединство, као и четнике.
Уследила је и брза реакција. Формиран је и други Санџак, српско-црногорски, са престолним Пријепољем. Одмах су се огласили и пуцњи.
ПРВО су ослободили Мојковац, а сутрадан и Бијело Поље... Страх им нико није чувао, ни Италијани, ни Немци. Предводник и организатор им је био Рифат Бурџевић, партијски секретар за Санџак у најширим границама. На јавном збору изабран је био и Војни комитет, у који је ушао и муфтија Лемезовић. Партизани су постали страх и трепет на свом терену, али нису имали наоружање и логистичку подршку да угрозе своје ривале, милицију у Новом Пазару и Сјеници. Неустрашивост је красила те борце; из њихових редова проглашени су хероји: Љубиша Миодраговић и његова супруга Ђина (Врбица), Милисав Станковић и Велимир Јокић.
У лето 1942. године санџачка бригада, иако је важила за елитну, морала се повући у Босну. Ова јединица много се допала и врховном команданту Титу, и он ју је уврстио у своју ударну групу при Врховном штабу, у исти строј са Првом и Другом пролетерском и Петом црногорском, којима је он лично командовао.
Рифат је са својима многима утеривао страх, али његово кратко бејаше. У једној од операција је убијен. Они који су са њим друговали и ратовали, тврдили су да је надживео судбину, да би и народ његовог краја разумније и сложеније дисао.
А, ШТА СЕ збивало у Новопазарском санџаку под ефендијом Аћифом? Аћиф, са својима, био је изложен свакодневним мукама, а није био задовољан ни величином територије коју је контролисао. Одмах је затражио, уз Немце, још сигурнији ослонац. Потражио га је код Анте Павелића, односно НДХ, са којом се и граничио. Ефендија је писао и слао делегацију у Загреб, која је нудила уједињење Санџака и Хрватске. Време је претекло Аћифа, кога је стигла и освета.
Лик и дело Аћиф-ефендије још нису препуштени забораву. Навијачи носе пароле са његовим именом, а радо би да и новопазарски стадион понесе његово име. Други би да га прво рехабилитују, а онда и да се достојно слави као први државотворац.
СУТРА: САНЏАК ПОДЕЛИЛЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)