ФЕЉТОН - ПОЧЕТАК РАЗИЛАЖЕЊА СРПСКИХ НАУЧНИКА: Теслин систем наизменичне струје промовисан је у Тељурајду у Колораду

ФЕБРУАРА 1890, у часопису Electrical World објављен је на читавој страни чланак Томаса Комерфорда Мартина о Тесли, уз који је приказана и веома велика фотографија младоликог инжењера.

Тесла са непознатом женом у Бечу пре одласка у Америку, Фото Прифимедија

Тесли је он донео одличан публицитет, као први велики есеј у ком се описује проналазач у напону снаге.

За наредни месец планиран је састанак у Америчком институту електроинжењера, у потпуности посвећен новом Теслином систему наизменичне струје. Тај скуп посебно је био подстакнут бројним значајним догађајима; највише плановима насталим у Швајцарској и Немачкој да се започне експеримент преношења наизменичне струје на велике раздаљине, предстојећим успехом Вестингхаусове компаније у изградњи хидроелектране која ће користити Теслин систем наизменичне струје, у рударском насељу у Тељурајду у Колораду, и најавом Међународне комисије за Нијагару да ће почети са истраживањем најбољег начина да се на Нијагариним водопадима изгради хидроелектрана.

На састанку Института у марту, главни предавач био је професор Луис Данкан. Његово предавање почело је математичком анализом рада ”новог и прекрасног малог мотора који је изумео господин Тесла”. Као некадашњи официр Америчке поморске академије, Данкан је нешто раније прешао са Универзитета Саут Пасифик на Универзитет Џонс Хопкинс, где је остао као професор. Био је то значајан савезник, који је Теслином проналаску донео признање у академским круговима. ”Велика предност тог мотора”, говорио је Данкан, ”јесте у томе што нема комутатора и омогућује коришћење веома високих напона. У будућности, електрична енергија преносиће се при толиким напонима да ће машине са комутаторима постати практично непотребне.” После предавања уследила је дискусија, у којој је учествовао и Тесла.

ПУПИН, који је тог лета одржао предавање о ”Теорији наизменичне струје” у Бостону, а потом наредне године у Њујорку, брзо је постао поштовалац Теслиног рада. Ипак, у исто време, уплео се у спорно питање ко је стварни творац вишефазног система наизменичне струје, а с Теслиног гледишта, начинио је грешку тиме што се спријатељио с погрешним људима.

На скупу у Бостону, Пупин је приметио: ”Моја публика била је јасно подељена у две групе: једна група била је срдачна и пуна разумевања, али друга је била хладна као лед. Чувени електроинжењер и проналазач Елихју Томсон, био је у првој групи, и он ме је после предавања потражио и срдачно ми честитао. Било је то велико охрабрење због чега сам био веома срећан.” Други истакнути појединци, међутим, покушали су да утичу на то да Пупин буде избачен са катедре за електротехнику на Колумбији због залагања за наизменичну струју, али је он пребродио те несугласице и, истовремено, учврстио пријатељство са Томсоном.

Иако Пупин то није знао, Томсон је и сам био у неприлици, будући да је сада увидео очигледну предност Теслиног система, али му он није био доступан јер је Вестингхаус био власник патената.

ПРЕМДА  је електрична компанија Томсон-Хјустонова остваривала велики профит, суочила би се са неизбежном судбином ако не би могла да уведе ефикасне машине наизменичне струје. Како се Елихју Томсон бавио наизменичном струјом више од једне деценије, сматрао је да је сасвим оправдано да примени систем налик Теслином, нарочито стога што је било и других инжењера који су тврдили да имају законско првенство у неким аспектима тог система, посебно Шаленбергер и Ферарис. Штавише, Томсон је и сам био надомак томе да смисли сличан функционалан план. Непрестано је превиђао то да је Тесла био власник основних патената за потпуно револуционаран изум, док је тражио начине да рационално објасни своје ставове у својој компанији, и као председник Америчког института електроинжењера и писац чланака за часописе у области електроинжењерства. Успешно је заобишао Едисонове патенте за сијалицу тако што је Сојеру платио право да производи лампу са затварачем (вакуумирану сијалицу сличну Едисоновој, у којој је кориштен гумени затварач за одржавање вакуума), а покушавао је да пронађе слични начин и за наизменичну струју.

У низу оштрих чланака у часопису Electrical World, размењених између Томсона и Тесле, стиче се утисак да Томсон донекле признаје нетрпељивост према свом супарнику, када пише: ”Признајем да моја изјава о поводу за критичке примедбе можда и није била на месту. Оне су, додуше, изазване тиме што је Тесла једном приликом погрешно схватио моје мотиве.” Тако су Пупинова осећања према сународнику била подривена док је пријатељство са Томсоном расло.

ТЕСЛА је пристао да представи свој рад на појавама везаним за високе фреквенције током тродневног симпозијума Института, који је одржан у мају 1891, три месеца пошто је он објавио прва истраживања о томе. Резервисана је сала на колеџу Колумбија, који се, у то време, налазио између авенија Парк и Медисон, у Четрдесет деветој и Педесетој улици, и упућен је позив публици.

Тешко је тачно проценити огромни утицај који је то предавање извршило на савремене инжењере и на ток Теслиног живота, јер је јасно да је на њега после тог догађаја почело да се гледа на несвакидашњи начин. Џозеф Вецлер, или Џош, како је више волео да га зову, писао је о предавању у часопису Electrical World. Међутим, Теслино предавање било је сувише значајно за само један приказ у часопису ограниченог тиража, а Вецлер је успео објави чланак и у виду спектакуларног приказа на читавој страни у престижном часопису Harper’s Weekly.

”ЈАСНИМ објашњењима на чистом, нервозном енглеском”, обзнанио је Вецлер, ”тај момак из непознатог пограничног краја Аустроугарске... не само што је отишао много даље од два истакнута европска научника, доктора Лоџа и професора Херца, у поимању електромагнетне теорије светлости, већ је... заправо сачинио апаратуру помоћу које ће електростатички таласи, или ’потисци’, моћи да производе светлост за свакодневну употребу.” Тесла није само приказао изузетну представу фантастичних електричних феномена, него је у општим цртама наговестио и нове ”фундаменталне и далекосежне принципе”.

Вецлер је уверљиво истакао да је Тесла отишао много даље од Хајнриха Гајслера и сер Вилијама Крукса у производњи светлости вакуумским цевима, и да је ”засенио” Чаробњака из Менло парка својим побољшањима сијалице са угљеним влакнима. ”Али, господин Тесла није био задовољан резултатима, колико год бриљантни они били. Посветио се задатку, ништа лакшем него да начини лампу која ће, без икакве спољне везе и жица... давати сјајну светлост када се стави било где у стану.”

МАЧ У РУЦИ АРХАНЂЕЛА

НА ПРЕДАВАЊУ, у мају 1891, на колеџу Колумбија,  Тесла је пропустио десетине хиљада волти наизменичне струје кроз своје тело да би укључио сијалице и пустио варнице кроз врхове прстију и показао свету да та струја није убитачна ако се исправно употреби.

”Вакуумиране цеви... у рукама господина Тесле... изгледале су као светлећи мач у руци арханђела, који симболише правду”, рекао је један новинар.

СУТРА: TЕСЛА ЉУТ НА ПУПИНА ШТО ШИРИ НЕИСТИНЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НЕОБЈАШЊИВА ПРИРОДА ТЕСЛИНОГ ЧАРОБЊАШТВА: Теслина креативност није била ограничена на једну раван

06. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГОЛУБОВИ СИМБОЛ РАНОГ БЕЗБРИЖНОГ ДЕТИЊСТВА: Поштанска служба САД издала је 1983. године марку са Теслиним ликом

05. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - МОСКВА ОВЛАДАЛА ТЕСЛИНИМ ОРУЖЈИМА: Постоје наговештавају да Руси поседују уређај за контролу времена

04. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ТЕСЛА ЈЕ ПРОДАО МОСКВИ ПЛАНОВЕ ОПАСНОГ ОРУЖЈА: Тесла је имао две тајне лабораторије у којенико никада није крочио

02. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације