ФЕЉТОН - МОДЕЛ ИЗАЗОВНОЈ СЛИКАРКИ ПРИНЦЕЗИ: Едисонова медаља додељена је Николи Тесли 18. маја 1917. године

БОЛУЈУЋИ од грипе у првом месецу 1916, Тесла је доспео у новине позирајући за портрет провокативној сликарки принцези Вилни Лавов-Парлаги.

Николе Тесле на насловној страни „Тајма“, Фото Википедија

Ћерка баронице фон Золерндорф и бивша супруга принца Лавова од Русије насликала је портрете таквих великана као што су фелдмаршал фон Молтке, Бизмарк, бароница Ротшилд, Ендруа Карнеги, Томас Едисон и Теди Рузвелт. На почетку невољан да позира због сује- верја и лошег предосећаја, Тесла се ускоро повиновао и нашао удобну столицу међу разним кућним љубимцима Њеног височанства, у које су се понекад убрајали ”два пса, ангорска мачка, медвед, младунче лава, алигатор, ибис и два сокола”. Пошто је непосредно пре тога била избачена из Плазе због дуга за неплаћене рачуне од 12.000 долара, принцеза се вероватно добро исмејала са српским племићем који је и сам био у сличној неприлици. Слика је приказана у Electrical Experimenter 1919. и још једном, на насловној страни Timea на Теслин седамдесет пети рођендан 1931. године.

Тај период је обележио и долазак сина Теслине сестре Николе Трбојевића, који је и сам био изумитељ и који је желео да ради као Теслин помоћник. Тесла очито није могао да проведе много времена са својим сестрићем. Осетивши се непожељним, Трбојевић се окренуо месној заједници Срба где је наишао на расположеног професора Михајла Пупина, који је узео момка ”у своје наручје” и повео га у разгледање града. Трбојевић се допао великом професору и тако су се спријатељили. Он ће развити хипоидни преносник и извршити неколико сложених побољшања на управљачу у аутомобилској индустрији током двадесетих и тридесетих. Радећи по математичким принципима, тај изумитељ је осмислио елегантан начин да спусти карданску осовину која повезује мотор и задњу осовину за скоро 30 цм. То побољшање је омогућило уклањање степеника са аутомобила што им је дало већу аеродинамичност. Истовремено, Трбојевић је тако зарадио позамашну суму новца.

Одселивши се у Детроит у касним двадесетим, наставио је да се дописује са ујка Никијем, који га је и посетио у време Велике депресије.

У ФЕБРУАРУ, Тесла је примио писмо од ватреног обожаваоца Џона (Џека) О’Нила који је тада радио као дописник за један дневник на Лонг Ајленду чекајући да пређе у Хералд Трибуне. Младић га је подсетио на њихов сусрет из 1907. у подземној железници и уз писмо приложио песму ”За Николу Теслу”, као ”веома малу посвету (изумитељевој) величини”.

„Најчувенији човече свих времена Рођен си да предвидиш веће дане У којим ће чуда која ти слутиш Изменити наше старинске путе.Tвоји калеми који снагом осцилирају Послаше таласе кроз земљу Послаше одјеке великих енергија Од средишта ка крајњој кружници. Jeли ум твој свеприсутна снага Која разумева дубине свемира Која приповеда младости О будућим тријумфима врсте наше? „

Тесла је том младићу одговорио писмом у коме му је ”срдачно захвалио”, додајући: ”ваше мишљење о мени изузетно је претерано”. Загонетно је зашто је Тесла предложио О’Нилу да напише песму за Џ. Пирпонта Моргана, ”човека од кога цели свет данас зависи, више него од икога другог”. Да је О’Нил то урадио, ”могло би му користити да се домогне неке исплате”. Bудући да је Пирпонт био мртав, то је био прилично необичан предлог.

За оне који су имали очи да виде истину, Теслино кризно стање далеко је одмакло, нарочито за једног инжењера. Бернард А. Беренд, швајцарски емигрант који је одбио да сведочи против Тесле током злонамерне парнице око патента за наизменичну струју, осећао је потребу да нешто учини. Наравно, Берендов циљ је био да обнови углед свог духовног доброчинитеља. Као човек који је посветио велики део свог живота унапређивању Теслиног индукционог мотора, Беренд је обавестио свог ментора да је он, Тесла, номинован да прими Едисонову медаљу. У ствари, изнео је тај предлог Одбору. Дотадашњи освајачи те награде били су Александер Грејам Бел, Елихју Томсон и Џорџ Вестингхаус.

ЧИЊЕНИЦА да га је номиновала организација која је постојала под Едисоновим именом била је довољно шокантна за злослутног Србина. Едисон лично је морао одобрити номинацију. Чини се да Едисон, који је управо био напунио седамдесет година, није био затрован узајамним осећањем нетрпељивости које је Тесла гајио према њему. Вероватније је да је помисао о давању медаље Тесли набацила широк, наслађујући осмех на лице Чаробњака из Менло Парка.

Теслина прва реакција била је згражавање и глатко одбијање понуде, али Беренд је био упоран. То је била прилика да се ода признање вредном добитнику награде за сопствене доприносе. ”Кога бисте пожелели да остане упамћен као творац вашег система енергије?”, питао је Беренд. ”Ферариса, Шаленбергера, Стилвела или Стајнмеца?” Тесла је невољно попустио.

Додела Едисонове медаље обављена је 18. маја 1917, само два месеца пре него што је Тесла открио да су вандали провалили у његову лабораторију у Ворден- клифу и уништили опрему вредну 68.000 долара, као и да ”је торањ уништен динамитом”. Међу присутнима су била многа позната лица - Џонсонови и гђица Мерингтон, као и Чарлс Скот и Едвард Дин Адамс, човек који је био најзаслужнији што је Тесла добио препоруку за посао на Нијагариним водопадима.

ПОЗДРАВНИ говор одржао је А. Е. Кенели, некадашњи Едисонов пријатељ, који је тада предавао на Харварду. Дугогодишњи Теслин супарник који је учествовао у убијању животиња наизменичном струјом током жестоке ”Битке струја” почетком деведесетих, говорио је петнаест минута. За то време, добри професор је успео да ниједном не спомене Теслино име.

”Многи људи”, почео је професор Кенели, ”мисле да Едисонову медаљу додељује сам господин Едисон, али то је грешка. У ствари, Том Едисон је толико заузет у свом животу примањем медаља да нема времена да их уручује”. Говорник је наставио да прича једноличним тоном, све више нервирајући Теслу сваком понизном реченицом. ”Сваки пут када неки заслужни добитник буде награђен овом медаљом, Томас Едисон је такође награђен. У ствари”, наставио је Едисонов човек, ”можемо се унапред радовати тренутку, рецимо за хиљаду година, када ће једне овакве вечери хиљаду и седми добитник примити Едисонову медаљу и опет ће бити одата почаст Едисоновим достигнућима”.

ЛЕГЕНДА  каже да је Тесла нестао из просторије. Успаничени Беренд је истрчао из зграде да га потражи, док је Чарлс Тери, истакнути директор корпорације Вестингхаус, давао преглед Теслиних великих достигнућа. Прича се да је Беренд нашао усамљеног изумитеља преко пута поред библиотеке како храни своје драге голубове.

Беренд је током увода, можда, да би се супроставио Кенелијевом поздравном говору, рекао: ”Теслино име није ништа више у опасности да буде заборављено од Фарадејевог или Едисоновог имена. Шта још човек може да пожели. Пало ми је на памет да парафразирам папин опис Њутна. ’Природа и природни закони лежали су скривени у мраку. Бог је рекао, Нека буде Тесла, и би светло”.

ГРАДОВИ БИ БИЛИ У МРАКУ

КАДА  бисмо узели плодове рада г. Тесле и одстранили их из нашег ин дустријског света, точкови индустрије би престали да се окрећу, градови би нам били у мраку, а фабрике би нам биле мртве и празне. Да, толико је далекосежно његово дело да је постало основа и потка наше индустрије – записао је Брнарард  А. Беренд 1917.године  о научном дорприносу српског изумитеља.    

СУТРА: АМЕРИКАНЦИ МИНИРАЈУ ТЕСЛИН РАДИО ТОРАЊ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације