ФЕЉТОН - УСТАНИЦИ СХВАТАЈУ ЗНАЧАЈ РАЗВОЈА ШКОЛСТВА И НАУКЕ: Деветнаести век је био од ретких, у коме су Срби показали да могу да се сложе

ДОСИТЕЈ је често и са намером покуђивања, прећутно или јавно од многих третиран као масон.

ДОКАЗИ Доситејев портрет са масонским знацима објављен 1818. у књизи "Мезимац", Фото "Википедија"

ДОСИТЕЈ  је често и са намером покуђивања, прећутно или јавно од многих третиран као масон. Опоненти, међутим, наводе да је управо  Доситеј први међу Србима објавио најоштрије речи против масонерије у свом времену, а да ствар буде замршенија сва настојања самих масона,  да се докажу тврдње о Доситејевом масонству су засад остала потпуно бесплодна, о чему веома коректно извештава и део масонске литературе .

У прилог тврдњи да је Доситеј био масон служи и један његов портрет на ком је изнад Доситејеве главе видно истакнута пирамида са свевидећим оком, а који  је насликао Доситејев кум, иначе тада угледни српски сликар. Ни тај аргумент није сасавим неспоран из простог разлога што си ти масонски симболи налазе у зони рама, а не на слици. Озбиљан аргумент против тврдњи да је Доситеј био масон је непостојање било какве документације и друге валидне историјске грађе о његовој припадности масонима. Принцип деловања масонерије у политици који је био доминантан у Доситејевом времену јесте приближавање владару ради утицања на њега саветима који би водили добру народа преко остварења начела тајних, езотеричних друштава. Уколико би се потврдило да је Доситеј био масон онда би и његово приближавање Карађорђу и устаничком вођству, као и његов нагли долазак у Београд имали сасвим други смисао као део масонске стратегије.

И српски владика  Стефан Стратимировић се налазио на попису чланова ложе "Vigilantia"  ("Будност") у Осијеку, која је отворена 1773. године, а којој се од 1791. године губи сваки траг. Иако је о раду ове ложе остало мало трагова, ипак је непобитан Стратимировићев слободнозидарски рад у осјечкој ложи у којој је имао звање мајстора.

Митрополит Стратимировић је будно пратио збивања у Србији... Када је отпочео Први српски устанак под вождом Карађорђем, Стратимировић му је поклонио највећу пажњу.

Историчари устанка слажу се о његовом великом доприносу ослободилачкој борби свог народа. Својим извештајем бечком Двору, утицао је на благонаклоност према устаницима и на прећутну сагласност о снабдевању оружјем, муницијом и храном из Аустрије. Митрополит Стратимировић се још за време живота "златним словима уписао" у историју српског народа као велики патриота. Заузимао се за довођење образованих људи у Србију. Тако је и  Доситеј Обрадовић 1806. године позван да из Трста дође у Србију.

ДОСИТЕЈ натоварен свом својом библиотеком и са свом злехудом животном уштеђевином коју је мучно стекао,  и која је требало да му обезбеди спокојну старост на обали Јадрана, у ослобођени Београд  је стигао на Преображење 1807. године,  и поздрављен онако како  је и требало поздравити тада најобразованијег Србина на свету – топовском паљбом са Калемегдана и одушевљеним узвицима окупљеног света. Такав дочек Доситеј никада пре није и неће више доживети. Биће ганут доживотном блискошћу и емоцијом мало образоване средине великог срца које му је понуђено на длану и завувек. Ту је већ Карађорђе потврдио своје поштовање не само према Доситеју и његовом науку већ и према његовим идејама просвећивања због којих га је уосталом и позвао.

Да ће деветнаести век код Срба бити један од ретких векова у коме су показали да могу да се сложе, бар кад су у питању слобода и ослобођење, потврдиће и благослов Митропилита Стефана Стратимировића дат Доситеју и уопште његова велика подршка коју је пружио Доситеју у току његових припрема за прелазак на десну, страшну и крваву страну Дунава   каква је стално била од 1804. и каква је почесто бивала и раније, као и још много пута након тога времена. Наиме, Митрополит је до тога часа био подуже љут на Доситеја, са његове тачке гледишта са правом због Доситејеве, за оно доба нечувено оштре критике појава у српској цркви, које је још при том изрекао један јеромонах.

ДОСИТЕЈЕВ просветитељски учинак на плану просветне политике је био велики и сасвим у складу са његовим уверењем „да ће своме народу највеће добро учинити, ако оснује школу за учење и рад где би своје знање и искуство заједно са својим родољубљем прелио у своје ученике“ . У ратујућој Србији отворено је чак 40 основних школа, а потом и Велика школа 1808. године. Те исте године године га је Карађорђе наименовао за управника  свих школа, па за члана Совјета и 18. јануара 1811. за министра (попечитеља) „просвештенија народна“. Доситеј није дуго министровао. Умро је  с пролећа 1811. срећан што је Србији земљи својих часних, борбених али школи несклоних праотаца утиснуо семе систематског и модерног образовања које је потребно сваком заосталом народу да пристигне развијеније историјским случајем срећније народе, и да уз њих усправи . Као претплатник и још у Бечу можда и први читалац прве историје српског народа коју је сачинио Јован Рајић, Доситеј је морао имати у виду опору и горку Рајићеву констатацију да је српска средњевековна држава пропала не због снаге Турака већ због несклоности образовању њеног вођства које је на том плану давало врло лош пример свом народу, да у време кад формално пропада српска држава 1451. у Србији још не постоји ни једна основна школа док „британски варвари“ имају већ пола века универзитет, због чега ће судбина Срба бити робовање стотинама година услед сваколиког незнања па и немања довољно знања како да допру до слободе и да је одрже, а судбина Енглеза вишевековно владање целим светом. Оснивањем свих тих школа Доситеј је учинио и мртвом Рајићу остваривши његов завет о преображењу народа и брже него што се Рајић могао надати.

Како се замењују лични снови народним као већим и лепшим показаће Доситеј на примеру свог сна о дому. Целог живота нескућени путник, без икакве сталне адресе и куће Доситеј је имао сасвим људску жељу да се негде скраси и маштао је о кућици са виноградом у климатски идеалном Трсту, где је већ у то време била јака српска трговачка па и црквена заједница . На глас о српском устанку он напушта Трст и свој сан о „кућици са баштицом“, носи у завежљају на грудима сву уштеђевину, и тако је огрејану срцем даје устаницима за потребе слободе коју сања његов народ.

УСТАНИЦИ на челу са вождом одбијају да приме сав Доситејев дар вративши му пола, а потом, кад су се за то стекле околности, како бележи хроничар Првог српског устанка и један од првих полазника Велике школе, Лазар Арсенијевић Баталака, „из уважавања према Доситију, Карађорђе са Совјетом у почетку 1810. године поклони Чича Доситију, - тако га је Карађорђе звао - , једну од турских кућа, са пространом авлијом и још пространијом баштом засађеном свакојаким воћем и лозама . Карађорће и Совет су поклонили ову кућу Доситију за сопствено његово, комотније обитавање него како је он у Совету имао“ . О тој отменој и раскошној кући Доситеј је са усхићењњем писао својим пријатељима дивећи се њеној лепоти и величини поседа.

Тиме би бар донекле био остварен лични Доситејев сан. Али, велики догађаји какав је била и српска ослободилачка револуција надахњују људе и мењају им жеље и снове. Стога Доситеј који је за све време боравка у Београду живео као скромни станар у војно –политичком устаничком штабу, „вишеречену кућу, о сопственом трошку оправи, доградивши јошт и неке зграде у њој“ зашта је, наводи Баталака, морао потрошити новца у вредности  бар 300 дуката, „ па је сад као такву правителству уступи“ , за шта друго до да се и у њој отвори школа, овога пута Богословска која је радила све до пропасти устанка.  И тако Доситеј по други пут поклони свој иметак српском народу, а он се задовољи тиме да и даље живи у „оним двема собицама у Совету“.  Доситејев сан о личном добру се очито претворио у сан о општем добру.

ЖИВОТНА ПОВЕЗАНОСТ

ОД ИЗБИЈАЊА избијања Српске револуције  Доситеј Обрадовић и српски народ ће бити нераскидиво судбински и животно повезани све до његовог последњег даха. Велики светски путник Доситеј од тада ће путовати само за Србе и „српску ствар“. Све што до краја живота буде радио и писао  биће само за свој народ, као да је хтео да се откупи за све године странствовања од свог рода док је „идућ учио“ широко раширених очију.

 СУТРА: КАРАЂОРЂЕВА ПОЛИТИЧКА МИСАО И ВИЗИЈА ДРЖАВЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА И АУСТРИЈСКО-ТУРСКИ РАТ: Доситеј је већ у младости одбацио црквену варијанту спутавања индивидуалне слободе

28. 08. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације