ХРВАТИ ИЗ НУЖДЕ УЛАЗЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ ДРЖАВУ: Мишићеве суморне слутње о будућности Срба у Југославији нико није озбиљно схватио

МИШИЋЕВО неповерење према хрватским и словеначким политичким вођама изазвано је њиховим одуговлачењем и колебањем по завршетку рата да са Србијом образују заједничку државу, односно када су испољили претензије да, присвајањем српских територија, образују засебну државу.

ЛЕГЕНДА Војвода Живојин Мишић је у ослобађању земље дао огроман допринос, Фото "Википедија"

Мишић је стекао уверење да је њихова одлука да упуте делегацију у Београд ради образовања заједничке државе донесена преко воље и из преке нужде, јер нигде на другом месту нису могли да добију подршку за своје идеје и намере.

Образовање заједничке државе за њих је био најбезболнији пут да се ослободе свега онога што је задесило и теретило побеђене нације, али само као привремено решење. То је војвода Мишић међу првима уочио и зато је сматрао да је стварање заједничке државе са Хрватима и Словенцима био велики промашај српских политичара. Ускоро и многи други, када су ближе упознали ставове и политичке циљеве хрватских и словеначких клерикалаца, дошли до закључка да су српски политичари учинили велику грешку што су истрајавали на стварању Југославије. (Љубинка Трговчевић је у својо обимној студији, Научници Србије и стварање југословенске држа ве 1914- 1918, веома детаљно изложила своја истраживања о улози српских научника у периоду Првог светског рата до закључења мировног уговора у којој је показала да су сви најугледнији српски мислиоци били приврженици стварању заједничке југословенске државе и да су, чак, неки од њих заузимали веома критички став према председнику српске Владе, Николи Пашићу  који је био најагилнији у том процесу и, с обзиром на његов положај, најутицајнији у реализацији те идеје, у свим оним случајевима када им се чинило да напушта ту идеју или је своди на област српских земаља или да се заноси о доминантном положају Срба у новој заједничкој држави. Према томе, тврдње да је Краљевина СХС била дело амбициозног краља Александра, нису тачне. Југославија је плод једне дуго развијане идеје залагањем најумнијих људи и других прегалаца како у Србији, тако и у југословенским земљама.)

ВОЈВОДУ Мишића, који је, дакле, први предосетио суморне слутње по будућност Срба у таквој држави, нико није озбиљно схватио, па се он, као дисциплинован војник, покорио одлуци политичара. Као образован човек и војник, знао је да су војска, као и војна стратегија, у служби политике, па је дисциплиновано продужио да врши своју дужност. Потребно је нагласити да је војвода Мишић, као војни стратег и војсковођа, дао велики допринос ликвидацији отоманске и хабзбуршке империје и знатно допринео да се на њиховим рушевинама изгради нова политичка карта Европе и створи Југославија.

После Версајског мира, који је закључен са побеђеном Немачком 28. јуна 1919. године, посебним мировним уговорима регулисани су односи Краљевине СХС са суседним државама: - са Аустријом закључен је мировни уговор у Сен Жермену 10.    септембра 1919; - са Бугарском у Неју 27. новембра 1919; - са Мађарском у Тријенану 4. јуна 1920. Уговор о потврђивању границе са Албанијом, која је у глобалу одређена 1913, озваничен је 17. децембра 1920. уз мање корекције на терену.

Тако је војвода Мишић доживео да види заокружену и признату Краљевину СХС, за чије је стварање дао огроман допринос, али је после њеног образовања, посумњао у њену ваљаност с гледишта српских националних интереса.  Због тога се може слободно казати да се дани, у којима је текао процес конституисања нове државе, до њеног међународног признања, по физичким напорима и душевним дилемама могу сврстати у најтеже на његовом мукотрпном животном путу. Проблеми са којима се суочавао у току те две године, толико су изнурили већ физички исцрпеног Војводу, да је тешко оболео и пао у болесничку постељу. Изнемогао и скрхан болешћу упућен је у Париз на лечење. Будући несаломљиве воље, решио је да стави на папир своје успомене, да служе за поуку новим нараштајима. Али није успео да своје мемоаре доведе до краја.

ПОШТО су лекари констатовали да је болест узела такав мах да је његов опоравак безизгледан, војвода Мишић је одлучио да се врати у Београд. Смештен је у Санаторијум на Врачару, где је био окружен најтоплијом пажњом. Док се налазио у Санаторијуму, примио је из читаве земље многобројне поздраве и жеље за оздрављење. Већници градске скупштине Земуна донели су одлуку да војводу Живојина Мишића прогласе за почасног грађанина. Мишић је био толико дирну том пажњом и почасти која му је указана, да је своју захвалност изразио Земунцима у писму, у коме је истакао: „Са задовољством примам то одликовање и шаљем својим суграђанима своје поштовање и поздраве“.

На Петровдан, 12. јула 1920. године, регент Александар га је, после литургије у цркви Св. Петра у Топчидеру, са одредом војске посетио у Санаторијуму и том приликом одржао говор у коме је оболелом Војводи одао највеће признање за предану службу отаџбини, за велике војне заслуге, посебно за колосално командовање трупама у пробоју Солунског фронта, у току солунске офанзиве и ослобођењу отаџбине 1918. године. Потом је одред војника пред Санаторијумом одржао дефиле у част војводе Мишића, што га је дирнуло једнако као у часовима када је примао највиша одличја која су красила његов мундир за храброст и заслуге у вршењу службе и за победе у великим биткама у којима је командовао. 

НЕЧАСНЕ ОПТУЖБЕ

СПОРАЗУМ  о разграничењу са Италијом је закључен у Рапалу 12. новембра 1920. године. Рапалски уговор са Италијом припремио је у својству министра иностраних дела др Анте Трумбић, па је, пре потписивања поднео оставку тако да је на Уговор ставио потпис нови министар др Миленко Веснић, што су доцније хрватска и комунистичка пропаганда искористиле за нечасне оптужбе против „великосрпске буржозије“ за губитак делова југословенских територија које је наводно продала Италији.

  KRAJ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ОСИОНИ ОКУПАТОР НИЈЕ ОЧЕКИВАО СРПСКУ ОЛУЈУ: Долазак 1.300 каплара из скопског Ђачког батаљона препородио Прву српску армију

14. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

1 20

СТРЕПЊЕ ЗА БУДУЋНОСТ СРБА У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ: Мишић је био дубоку уверан да Хрвати нису људи на чију се реч можеш ослонити

17. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ПИРОВЕ АУСТРИЈСКЕ ФАНФАРЕ У БЕОГРАДУ: Пуна три дана, по најжешћем мразу, краљ Петар пратио је противофанзиву српске војске

15. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ВОЈВОДА ПУТНИК МРСИ ПОЋОРЕКОВЕ ПЛАНОВЕ: Мишићева армија је, након ослобођења Ваљева, протерала непријатеља на обалу Саве

16. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације