ГЕНЕРАЛ КРОЈИ СУДБИНУ СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА: Савременици Петра Живковића су тврдили да он држи у рукама и краља Александра и читаву земљу

ИАКО је формално до јануара 1929. године обављао функцију команданта Краљеве гарде, генерал Петар Живковић је све више био укључен у државничка питања и политику.

КАБИНЕТ Чланови Владе на чијем је челу био Велимир Веља Вукићевић, Фото "Википедија"

Како би се најбоље схватила његова улога, посредовање и обављање прљавих ствари за краља Александра I Карађорђевића, погледајмо део из мемоара војводе Василија Трбића, из 1927. године.

„Већ се било ушло у 1927. годину, а Никола Узуновић је још био на челу владе, која је пре тога падала у Народној скупштини неколико пута. На тај начин дато је очигледно на знање да Народна скупштина нема у ствари права да осуђује или уопште да цени рад владе. Краљ се сматрао јединим позваним да држи владу коју и какву хоће, докле год он сматра да је способна да отправља оне послове које јој Краљ поверава.

Избори у Београдској општини, у којој су радикали изгубили главни политички положај у држави, нису могли сасвим остати без последица. Једног дана дошао је у наш Клуб Драгиша Стојадиновић, зет Љубе Јовановића, па је рекао гласно и јасно Вељи Вукићевићу:

- Дознао сам из сигурних извора, да ћете ви убрзо бити претседник владе...

Вукићевић се правио као да ништа не зна о свему томе, па је одговорио скромно Стојадиновићу:

- Што збијаш шалу са мном! Како бих ја могао да будем претседник владе, код толиког броја људи испред мене!

СТОЈАДИНОВИЋ га је уверавао да не говори ништа напамет, нити да је ишта измислио, напротив, његове су информације тачне. Стојадиновић је имао брата коњичког пуковника Димитрија Стојадиновића, који је био краљев лични ађутант. Краљ га је много ценио, па се по краљевој жељи и оженио ћерком генерала Алексејева, чувеног начелника штаба читаве руске војске на Европском фронту, док је велики Кнез Николај Николајевић, зет краља Николе био руски главнокомандујући на Кавкаском фронту. Са ових разлога је и ова вест Драгише Стојадиновића била за мене потпуно на свом месту, али још и више за Вукићевића, који је ту вест из њему посебно познатих разлога одбијао.

Није прошло ни два до три дана после овог, када је Стојадиновић донео изнету вест, када ме преко Веље Вукићевића позове телефоном Пера Живковић, командант краљеве гарде (црна или сива еминенција у нашој политичкој ситуацији).

Када ми је Вукићевић дао телефонску слушалицу, чуо сам Петра Живковића да говори тако као да смо се нас двојица још колико јуче о нечем разговарали, па је разговор остао незавршен, па сада треба да се настави и оконча. Петар ми је рекао:

- Ама, Богати, што те нема! Треба да се видимо и мало поразговарамо... Дођи до мене један час, чекам те у Команди краљеве гарде.

До тог момента никада нисам био у посети код Пере Живковића, знам да је волео да добро поједе и попије. Чувене су биле вечеринке код Ставре Трпковића, где је одлазио са својим пријатељем Радишом Николићем, пуковником, који је по жени био рођак Ставри Трпковићу.

Али ја никада нисам тим вечерима присуствовао из два разлога: прво, избегао сам сваки додир са официрима уопште, а нарочито са онима који су имали везе са Двором и који су припадали тој сивој еминенцији, јер ја сам увек био убеђени парламентарац, баш исто онако, као што су они били против парламента као установе. Са тадашњом скупштином могли су радити шта су год хтели и како су хтели, али су опет били против ње. Други мањи разлог био је у томе, што сам ја, како сам већ и изнео, у то време био строги вегетеријанац и антиалкохоличар, па не би имало никаква смисла да седим у друштву које се састало искључиво због доброг јела и пића. Зато ме је и позив генерала Живковића заиста и изненадио!

Када сам завршио овај телефонски разговор, рекао сам Вељи Вукићевићу:

- Зашто ме зове сива еминенција? Шта он има са мном да разговара?

- Ти и не можеш знати за шта те зове, ни о чему хоће да разговара, све донде, докле не одеш до њега. Иди када те зове, па ћеш знати ипак нешто више о развоју ове наше политички несрећне земље. 

КОМАНДА гарде, односно њене канцеларије, налазиле су се у згради на углу Немањине и Студеничке (сада Светозара Марковића) улице. Један гардијски официр сачекао ме је још на улици, да би ме одвео код Петра Живковића. Овај ме је примио, не може бити више пријатељски, па после кафе, почео је разговор:

- Овај Узуновић је тежак човек!... Неће ни мало да олакша Краљу терет, него баш све оставља Краљу, који је и иначе оптерећен пословима. Он води општу, државну, а нарочито спољну политику. Он је једини који одржава непосредан контакт са нашим великим савезницима... Он, углавном, одржава унутрашњу равнотежу и ствара могућност да држава просперира. Па ето, Узуновић би сада хтео да и ове међупартиске ствари свали Краљу на врат! Краљ је све то трпио и радио, али сада више не може. Краљ, колико је мени познато, намерава да смени Узуновића.

Једва сам дочекао да генерал Живковић дорече реченицу, па сам му готово упао у реч:

- Парламент је до сада три пута обарао Узуновићев режим, чиме је пружао прилике Краљу да потражи погодну личност, али Краљ није хтео ниједну овакву ситуацију да искористи!

- Тако је! - одговорио је Живковић. - Али Краљу се досадило да сваки час мења владе, што чини у иностранству веома лош утисак, па је Краљ све подносио да се тај утисак не би одомаћио код наших пријатеља, а нарочито код наших непријатеља, који то користе, доказујући да је Држава Срба, Хрвата и Словенаца вештачка творевина и да најмања бура може да је сруши. То је разлог што је Краљ до сада држао Николу Узуновића. Краљ, како је мени познато, не жели да остави радикале на управи земље. Он тражи новог човека за управу земље, а тај човек би требао да буде Веља Вукићевић. Међутим, то име је мање познато и од оног, Узуновића, пре него што је постао председник владе!

Опет сам искористио малу паузу коју је начинио Живковић, па сам упао са примедбом:
- Ништа Узуновић није био у земљи познатији пре него што је постао председник владе, од Вукићевића. Био је судија, председник суда, сем што је у Нишу био познат као богат човек! Син на Кум-Таска - то је означавало у Нишу богатство! Вукићевић је професор, био је једно време школски надзорник, за време краља Александра Обреновића вазда је био радикал, па му са те стране нема замерке. Што се тиче концепција о држави, ње, по мом мишљењу, нема ни један, ни други... Али, како ми изгледа, ту квалификацију Краљ и не тражи. Он од председника владе тражи да прими његову концепцију о држави, али можда ни то од њих не тражи, него просто жели да га слушају!... Петар Живковић био је мало изненађен овим, па је продужио:

- Чуо сам, да ти не верујеш да Веља може постати председник владе! То твоје мишљење није тачно и ја бих ти препоручио, да ти о тој могућности говориш међу посланицима. Твоју реч многи слушају, па када та вест уђе у посланичке клубове и почне се о њој говорити, Краљу ће бити олакшано да то и изврши, ако је то његова жеља. Увидео сам одмах шта се од мене тражи: да правим рекламу за Вељу Вукићевића, ако је већ био одређен за председника владе. Зато сам још мало поразговарао са генералом Живковићем, па сам напустио ту кућу у којој станује човек, који, како су многи тврдили, држи у рукама и краља Александра, а са овим и читаву земљу. Питао сам се, излазећи из те куће: - Да ли је то могуће? Никад са Петром Живковићем нисам дуго разговарао, да бих могао утврдити колико је висока његова интелигенција.“

УТИЦАЈ ИЗ СЕНКЕ

НЕПРИЈАТЕЉИ Петра Живковића, у војсци и у цивилу, нису имали ни једне лепу речи о њему, док су његови пријатељи тврдили сасвим обратно! Чињеница је да су многи политичари, у време озбиљнијих криза, слали своје поверљиве агенте код генерала Живковића, јер су се  те кризе тачно разрешавале и  завршавале управо онако како је командант Краљеве гарде некоме рекао у поверењу.

 СУТРА: ОД НАЦИНАЛНИХ УВРЕДА ДО АТЕНТАТА У СКУПШТИНИ  

Препоручујемо

Фељтон

0 3

СУКОБ НОВЕ ДИНАСТИЈЕ И МЛАДИХ ЗАВЕРЕНИКА: Пре стварање Црне руке избио је сукоб између престолонаследника Александра и мајора Аписа

28. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

У ПОСЛЕДЊЕМ ТРЕНУТКУ СПРЕЧЕНО РУШЕЊЕ ДВОРА: Последње Алексндрове речи - Кад моји официри дају часну реч појавићу се, опростићу им све...

27. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације