ЗАКУЛИСАНЕ ИГРЕ ОКО КРАЉЕВОГ ТЕСТАМЕНТА: До данас, после осам деценија, није разрешено је тестамент краља Алексндра био исправан

ГЕНЕРАЛА Петра Живковића о убиству краља Александра у Марсеју обавестио је кнез Павле, који га је позвао у Бели двор, и у кабинету краља Алексaндра показао му тестамент и рекао: „По члану 38 Устава, као члан Кра љевског дома, и једини од мушких глава чланова Дома пунолетан, у Београду, на мене пада сва та велика и тешка одговорност!“.

САВЕЗНИЦИ Кнез Павле и Петар Живковић на маневрима 1935. године, Фото Архив Југославије

Живковић у својим мемоарима  овако описује след догађај: „Подсетио сам кнеза да по  члану 40 Устава, Краља за време његова боравка у иностранству, када је престолонаследник малолетан, заступа министарски савет, па је сада наша прва дужност, да позовемо претседника министарског савета, као вршиоца краљевске власти, па да га обавестимо о Краљевој смрти, а затим да се договоримо о томе, шта треба радити, да би се осигурали ред и мир. Он једини у име и за рачун министарског савета има права да издаје наређења свима властима у земљи. Тако је Кнез одмах позвао Николу Узуновића, претседника минстарског савета.

Изгледа, да је вест о убиству краља Александра већ била позната Узуновићу, јер је овај дошао у Краљев кабинет доста узбуђен и збуњен. Кнез Павле је и њему истим речима и у истом хладном тону саопштио смрт краља Александра у Марсељу. На ту Кнежеву реч, из очију Николе Узуновића грунуле су сузе...

- Шта ћемо сад? - питао је кнез Павле, не обазирући се на Узуновићево узбуђење.

- Да позовемо одмах министра правде, па да видимо, да ли се код њега налази Краљев тестаменат у депозиту!

Тако је позван др Драгутин Којић, који је тада вршио дужност министра правде. Када је овај стигао, кнез Павле је и њему истим редом све испричао као и мени, односно Николи Узуновићу, па га је упитао:

- Има ли у министарству правде неки тестаменат, кога је овде Краљ депоновао?

Којић је мало размислио, па је затим дао одговор:

- Краљ је пре неколико месеци повукао свој тестамент, а други није никад после депоновао.

- А ко су били у том тестаменту краљевски намесници? - питао је инсистирајући кнез Павле.

- Не знам... - одговориоје др Којић.

- Тестаменат је био затворен у коверат, запечаћен краљевим личним печатом, па, природно, нисам могао ни да знам шта је у том коверту било, а још мање да знам садржину тога краљевог акта! - одговорио је Којић.

- Е, када је тако, да видимо онда у краљевом писаћем столу, можда је ту остао некакав писмени податак о томе - решио се кнез Павле и покушао да вуче једну од фиока писаћег стола. Она је била отворена... На њој је било јасних знакова да је била обијана. Па не само то! На столу се налазило једно подуже и танко длето, које је неко покрио упијаћом хартијом. Из отворене фиоке извукао је кнез Павле комад плаве хартије, на каквој се пишу концепти. То парче хартије се налазило сасвим од горе, на другим предметима. То парче хартије извукао је Павле, па је рекао:

- Ево, ово је Краљев тестаменат... Да видимо шта је на њему Краљ написао!

ПОШТО га је прво на брзину прелетео очима, рекао је:

- Нема сумње, да је то тестаменат... Прочитаћу вам га. Када је завршио читање, сви су присутни ћутали. Први се огласио Никола Узуновић речима:

- Све сам учинио да будем у Краљевој милости, али, нисам успео!

На то је кнез Павле опет рекао:

- Ама, где Краљ нађе овог Станковића? Зашто њега постави за намесника? Како би било да га избришемо?

- На то сам ја устао - причао је Петар Живковић - па сам тобож случајно подигао ону упијаћу хартију која је покривала длето, остало на писаћем столу и рекао:

- Ако је ово одиста Краљев тестамент, он има да остане онакав какав је! Ако се ма шта у њему избрише, онда то већ више није тестамент, па ћемо га онда заједнички овде поцепати!

Још исте вечери, преко др Светислава Поповића бившег министра, известио сам др Раденка Станковића да га је Краљ својим тестаментом поставио за краљевског намесника, али сам му пренео и намеру кнеза Павла да га брише из тестамента!

- Очигледно је било - настављао је генерал Живковић - да је краљ Александар рекао кнезу Павлу, приликом опраштања са њим, да је он написао на брзину један квази тестамент, па му на брзину казао где се налази, а можда му је чак и дао ту белешку у руке, али је њу, кнез Павле, чим је чуо шта се десило у Марсељу са краљем Александром, донео у краљев Кабинет да буде веродостојније, обио фиоку на писаћем столу и ставио га у њу. Ипак остаје непобитно, а ко зна шта се иза тога све можда и скрива, да је фиока на столу била обијена".

То је, ето, била друга верзија о теми: како је пронађен фамозни тестаменат краља Александра. Обе су у суштини истоветне, само је ова Петра Живковића, потпунија, што је и оправдано, када је он био од првог момента, такорећи, уз кнеза Павла, па до расплета догађаја. Обе сам ове верзије изнео од речи до речи онако, како сам их и чуо.

Сигурно је после свега, да је генерал Петар Живковић својом речју, и још битније својом елитном војном јединицом која је била под његовом командом, дао потпору и легитимитет нађеном тестаменту а самим тим и легитимитет првом намеснику кнезу Павлу. Поставља се питање да ли је краљ Александар, пред пут у Француску, случајно вратио пуну команду генералу Петру Живковићу над Гардом?

По устаљеном обичају, генерал Живковић је, ослањајући се на своје заслуге према кнезу Павлу, себи обезбедио посебан статус у времену које је предстојало. Већ након десет дана, били су видљиви резултати подршке Кнезу - генерал Петар Живковић постао је министар војске и морнарице:

„ПОСЛЕ сахране краља Александра на Опленцу код Тополе у задужбини - цркви Карађорђевића, извршена је реконструкција Кабинета. Узуновић је хтео, да у свој кабинет уведе бивше председнике од 6. јануара, наиме: мене, Воју Маринковића и Милана Сршкића.

Кнез му је дао на то пристанак. Само ја сам се премишљао, да примим Министарство војно, зато што би из тадашњег кабинета испао сам ђенерал Милан Ж. Миловановић а сви други министри би остали, па сам сматрао да је то незгодно. Узуновић и Воја Маринковић су налазили, да је с друге стране незгодно, да ја као активни ђенерал будем Министар без портфеља и примили су на себе, да он то објасни ђенералу Миловановићу и увере га у ову потребу.

Најзад сам пристао и 20. октобра 1934.године образована је та реконструисана влада Николе Узуновића. Том приликом наговарајући ме, да уђем као Министар војни Кнез рече:

- Па Петре, ви сте мој тридесетогодишњи пријатељ, као што сте били и Александров, па треба да уђете и помогнете ме. После свега овога ја сам дао пристанак (доцније сам се јако кајао због тога)".

Реконструисана влада Николе Узуновића у којој је генерал Петар Живковић обављао функцију министра војске и морнарице, није дуго потрајала. Већ средином децембра двојица министара из владе подносе оставку, у питању су били: Богољуб Јевтић и Драгутин Којић.

Никола Узуновић који је неколико недеља раније одликован од стране кнеза Павла са ореденом Карађорђеве звезде првог степена, није придавао велики значај овим оставкама.

Веровао је да има наклоност кнеза Павла, како због самог одликовања које је било највише у држави, тако и због попуштања и потврде тестамента о Намесништву.

Међутим, врло брзо ће бити разуверен и схватити да је силно погрешио по том питању.

Период између 1934. и 1939. године обележиће периоди сарадње и сукоба генерала Петра Живковића и Милана Стојадиновића. Зато ће се често у наставку фељтона смењивати погледи управо њих двојице, кроз исказе које записали у својим мемоарима.

КРИВОТВОРЕНА ПОСЛЕДЊА ВОЉА

БЕОГРАД је после убиства краља у Марсеју, и обелодањивања његове опоруке, брујао да је тестамент у коме су кнез Павле, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, именовани за намеснике, био фалсификован. Утолико пре, што се стално говорило: да је у првом краљевом тестаменту била одређена као краљевски намесник краљица Марија, затим патријарх Варнава. Међутим, др Којић, министар правде, у чијим је рукама био тај тестамент, рекао је: - Тестамент је био запечаћен, па не могу ни знати шта је у њему било написано! Како сам га примио, тако сам га и вратио Краљу". 

 СУТРА: ИНТРИГЕ, ЗАКЛИСНЕ РАДЊЕ И ПОЛИТИЧКА ПРЕВИРАЊА  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

АЛЕКСАНДАР КРЕЋЕ НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА: Одбијајући да обуче панцир Александар је рекао собару Зечевићу - Нема смрти до судњега дана

07. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

НЕУСПЕО ПОКУШАЈ УСТАША ДА УБИЈУ КРАЉА У ЗАГРЕБУ: Вмровци су од 1920. до 1934. извршити чак 460 упада на територију Краљевине Југославије

06. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

КРАЉ ДОНОСИ УСТАВ И РАСПИЈУЈЕ ИЗБОРЕ: Светозар Прибичевић је Француској развио гнусну кампању против режима у земљи и против краља

05. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације