И KOД усташа писао да је Србин
ПОШТО је био професор по образовању, и неко време успешно деловао као педагог, Селимовић није могао да одваја белетристичко стварање од научне сфере. Још од 1948. он у листовима и часописима објављује критичке коментаре о књигама, пре свега о онима чији аутори живе у Босни и Херцеговини.
Фото архива Новости
Први такав текст односио се на "Записе из ослободилачког рата" Родољуба Чолаковића (1948). Средином столећа Селимовић је објавио научно-критичке расправе о делу Марка Марулића, Стевана Сремца, Хасана Кикића и Јована Дучића. Индикативно је да Предраг Палавестра не спомиње ниједан критичко-есејистички рад М. Селимовића у својој двотомној "Историји српске књижевне критике" (2008).
Да романсијер Селимовић није био сасвим изван матице научног мишљења понајбоље се види у његовој студији "За и против Вука" (1967), у којој се прецизно ситуира место Вука Караџића у књижевној реформи и анализирају темељи на којима стоји савремени српски језик.
РАДОВАН Вучковић оцењује да је студијска прича о реформатору српског језика, по свему судећи, писана паралелно с романом "Дервиш и смрт", јер у њој има нешто од стила примењеног у обликовању романсијерских ликова. Угледни лингвиста Павле Ивић писао је врло афирмативно о Селимовићевим лингвистичким анализама у споменутој студији, а Палавестра примећује да је у критици филолошког конзерватизма Селимовић наступио са становишта модерне књижевности.
На Селимовићеве поставке о Вуку наслањали су се и други каснији историчари језика и књижевности А. Младеновић, Р. Ивановић, М. Радовановић, итд. Академик Предраг Пипер, на пример, посебно истиче Селимовићев напор да буде доследан у премеравању разлога и за и против Вука, као и разастирање чињеница које сведоче о линији континуитета у развоју српског књижевног језика ("Споменица Меше Селимовића"). "Вук није пао с неба, већ је дошао после многих", написао је Селимовић у другој глави студије "За и против Вука". Саглашавајући се с овом оценом, Пипер закључује да није потребно увећавати или прећуткивати; овде се пре свега мисли на делатности Доситеја, Соларића, Стојковића и Мркаља. Од овог последњег Вук је преузео два основна принципа своје реформе - фонетски правопис и антејску снагу народног језика. "Ништа не одузимамо од заслуга Вукових помињући Мркаља, који је поставио темељ Вуковом делу", пише Селимовић у другој глави своје студије, наступајући истовремено као модеран романсијер и истанчан лингвиста.
СЛОЖЕНИ међунационални односи у тадашњој Југославији и међусобна трвења националистичких елита довели су до постепеног растакања идеје о заједничкој држави јужнословенских народа, а на површину су испливали партикуларни и усконационални интереси. Све то је довело до суровог распада у крви некадашње југословенске домовине која је у свету деценијама словила као заједница за углед и пример.
О својој припадности српској књижевности, која има значење опоруке, писац се изјаснио у свом писму Српској академији наука и уметности 3. новембра 1976. године, у коме изјављује: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем."
ГОСТОЉУБИВОСТ БЕОГРАДА
ПО ПРЕСЕЉЕЊУ у Београду, 1973, Селимовић је, с породицом, био гост Добрице Ћосића све док у престоници није, захваљујући разумевању Бранка Пешића, председника Градске скупштине, добио леп и простран стан у Улици господар Јовановој. Три године касније, Селимовић је у својим "Сјећањима" ово записао о томе како га је Београд примио:
Често мислим и на дивне људе у Босни.
И исти сам какав сам био ранијих шездесет година ма гдје сам живио."
У ТУМАЧЕЊУ генезе Селимовићевог опредељења за припадност српској књижевности - до кога није дошло одједном и изненада, него кроз дужи период школовања, лектире и сазревања на примерима из литературе на српском језику - хроничарима умногоме помажу недвосмислени искази самог писца (пре тестамента из 1976. који се чува у Архиву САНУ). Шездесетих година прошлог века неки "добри и часни људи из Загреба" понудили су да Селимовића уврсте у Едицију изабраних дјела хрватске књижевности. Писац је то одбио објашњењем да осећа припадност српској књижевној средини. У једном писму београдском критичару М. Максимовићу, Селимовић напомиње да не спада у оне који могу да преврну ћурак "према променама времена или налетима љутине", додавши: "јер сам и 1941. био довољно луд да за време усташа напишем да сам Србин. То сам и немам шта да размишљам" (писмо је објављено у крагујевачком часопису "Кораци" 1987).
Поводом оштрих критичких примедби на чин П. Палавестре који је 1972. у књизи "Послератна српска књижевност", уз друге српске писце из БиХ, обрадио и Селимовића, писац "Дервиша" упутио је Палавестри писмо подршке у коме, три године пре тестаментарне поруке похрањене у САНУ, пише: "Ја сам из муслиманске породице, из Босне, али по националној припадности сам Србин" (писмо је у целини објављено у књизи Станише Тутњевића "Национална свијест и књижевност Муслимана", 2004). Исте 1972. Селимовић се сагласио да "Дервиш и смрт" буде објављен у чувеној едицији "Српска књижевност у сто књига" Матице српске и СКЗ. У уређивачком одбору библиотеке седео је и Иво Андрић. "Сем части која ми је указана уврштењем у једну такву угледну едицију, ја сам осјећао и задовољство због увиђајности што се моја књижевна припадност тако природно подразумијева", написао је Селимовић. Априла 1980, у оквиру припрема едиције "Српски роман", Селимовић упућује Издавачком предузећу "Нолит" писмо сличне садржине и подсећа да су дилеме око припадности његовог дела корпусу српске књижевности давно разрешене.
Препоручујемо
СНИМЉЕНИ ВУКОВИ КОД БОЈНИКА: Застрашујући призор на југу Србије (ВИДЕО)
11. 01. 2026. у 07:50
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТИХ 14000 МЛАДЕНАЦА ВИТЛЕЈЕМСКИХ: Морате испоштовати овај обичај
11. 01. 2026. у 07:20
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
ЛЕПИ СУ КАО ГРЕХ: Ово су 5 најзгоднијих хороскопских знакова
АСТРОЛОГИЈА већ вековима привлачи људе својим увидом у личности и судбине. Но, да ли сте знали да ваш хороскопски знак може утицати и на вашу привлачност?
10. 01. 2026. у 21:35
Коментари (0)