МЕША КАО ДИРЕКТОР ДРАМЕ: Од Ордена рада другог реда, до игнорисања босанских руководилаца

КАДА је постао члан колектива Народног позоришта у Сарајеву, настојао је да у репертоар унесе извесне новине.

Фото: Архива "Новости"

Као директор Драме имао је умногоме одрешене руке. Ото Бихаљи Мерин му се у лето 1956. године јавља: "Врло сам се обрадовао када сам на твом писму видео заглавље позоришта. Не знам да ли ти је познато да ме је пре неколико година друг Роћко питао да ли бих преузео место управника тамо. Одбио сам, разуме се, јер ми је било јасно да је потребно уложити велики део животне снаге да би се заиста створио неки високи ниво.

Сигуран сам да ћеш ти успети, али не гледам на ту ствар без 'меланхолије'. Никако не бих волео да те преокупација текстовима других аутора (рецимо да сам ја један од њих) одврати од сопственог писања. Заиста, то би ми било жао, јер стварно очекујем много од тебе. Видим из твога писма да се озбиљно желиш упознати са мојом 'Невидљивом капијом', па је шаљем, иако је тај једини егземплар, који имам, слаба копија, а извесне мање измене, које сам унео у оригинални рукопис, недостају. Свеједно. Ти, приликом читања, стави своје замерке које би мени биле корисне не само за евентуалну инсценацију у Сарајеву, већ и за реализацију у другим позориштима. Ако би дошло до изведбе у Сарајеву, посебно бих те молио да помало сарађујем, а, осим тога, волео бих да мало поседимо. Имао бих да ти причам о мојим сусретима са позориштем, писцима и књигама."

ОД ПОСТАВЉАЊА Бихаљијеве драме на сарајевску сцену није било ништа. Театролози су Мешин рад у позоришту као драматурга и директора Драме високо оценили; настојао је да "хармонизује афинитете гледалишта са властитим захтевима и наклоностима, испуњавајући репертоар делима превасходно драмске и комедиографске садржине". У то време од трагичара једино су играни Софокле и Шекспир. Али, на репертоару су била дела Чехова, Гогоља, Толстоја, Брехта, Сартра, Милера, Јуџина О'Нила, Јонеска, а од наших Држића, Сремца, Нушића, Игњатовића, па до сарајевског круга - Жалице и Пашалића.

У новембру 1958. године, у "Ослобођењу" објављује одломак из романа "Тишине". Реч је о роману "ратног повратника, борца, који спознаје људску судбину у неминовном паду вредности живота чим тешкоће престану да дају подлогу његовом тешком и смртном опстајању: рат је зло, које је родило добро, а мир је добро које порађа зло".

И у позоришту се упушта у нову авантуру; почетком 1959, заједно са Владом Јабланом, режира Толстојев "Рат и мир" (драматизација Пискатора, Нојмана и Прифера). Представа је побудила велико интересовање, а играли су најистакнутији глумци Борис Смоје, Милорад Маргетић, Владимир Јокановић, Сафет Пашалић, Љиљана Шљапић, Олга Бабић, Есад Казазовић, Реихан Демирџић.

НА ПРЕМИЈЕРАМА имао је увек исту ложу, а у позоришном листу, који је уређивао песник и есејиста Хусеин Тахмишчић, писао је увек садржај драме, без потписа.

Добија још једно одликовање - Орден рада другог реда.

Босански руководиоци нису много марили за Мешу Селимовића. Истина, многи од њих су у рату заузимали ниже положаје од њега, али су се винули у висине и постали у власти - нешто. Меша је сведен на оно, такорећи, што је и пре рата био - млади професор.

А није више ни био млад: педесетак година. Као уреднику часописа "Живот" јавља му се Бранко Ћопић, 18. маја 1959:

"Драги Меша,

Примио сам двоброј 4-5, 'Живота', где је и одломак из мог предговора о Зији. Мило ми је што сте се Зије сетили.

Ја бих могао да вам пошаљем једну краћу причу од једно десетак страница, ако сте расположени да је штампате (то је из циклуса прича о мом стрицу Ниџи). Чујем да у последње време нисам нарочито пожељан у Босни, па хоћу претходно да те упитам прије него вам пошаљем рукопис.

Код нас ништа ново. Кољемо се као жути мрави и оговарамо се, да је дивота. Срдачно те поздравља..."

У РЕДАКЦИЈИ "Живота" био је, по сећању његових сарадника - "достојанствено строг, благе речи, а чврсте намере кад нешто предлаже да се то и испуни..."

Иви Андрићу крајем марта 1964. године пише: "Понудио сам 'Сутјеска филму' у Сарајеву да направи три кратка филма (у трајању нормалног дугометражног филма) по Вашим приповеткама о деци. Сценариј за сва три филма написао бих ја. То су приповетке: 'Деца', 'На обали' и 'Панорама'. ... Предузеће је прихватило моју понуду, уколико, наравно, Ви дате свој пристанак..."

Андрић му је одмах, већ 2. априла одговорио:

"Примио сам Ваше писмо од 31. пр. м. и одговарам на њега одмах, иако, нажалост, не могу ништа позитивно одговорити:

Врло сам задовољан што бисте хтели посветити Вашу пажњу и Ваш труд мојим приповеткама, као и 'Сутјеска филму', који би хтео да их узме у рад. Међутим, ствар стоји овако. Ја сам у последње време одбио три понуде наших сценариста и наших филмских предузећа из простог разлога што немам снаге, ни времена да се, поред осталог рада, бавим још и филмским проблемима. Јер, ма како се ствар удеси, ја знам да не бих могао остати потпуно по страни од таквог похвата, а нисам у могућности ни психички ни физички да, поред обавеза и послова које још морам да вучем, узимам на себе нове обавезе, и то са подручја које ми је непознато и далеко... Примите с Дарком и децом срдачне поздраве, Милица и Ваш..."

КРАЈЕМ септембра 1964. године у Титограду, на Седмом конгресу Савеза књижевника Југославије, изабран је за председника. На том скупу срешће се и мало више зближити са Добрицом Ћосићем, писцем од угледа, а и политичарем са искуством. Меши је то дружење годило. Његово председниковање, међутим, завршиће се неславно и траљаво. Брзо ће добити замену. А на том титоградском скупу, са уверењем је говорио о улози и месту књижевника у социјалистичкој изградњи, и у првом интервјуу, у "Вечерњим новостима", није околишао да каже које га невоље муче и како се сналази:

"Сналажљив сам по природи, лако ћемо за то... Али, тешкоћа има, да апострофирам одмах две: прва је више техничка, то јест у чињеници што стално боравим у Сарајеву, а пословима сам везан за Београд. Друга, много већа је то што Савез не располаже таквим средствима, која би му омогућавала да нормално буду урађени неки послови онако како се жели..."

СУТРА: Роман о човековој трагедији

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације