СТВАРАЊЕ НОВЕ НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ: Идеја о уједињењу српског народа се поистоветила са југословенством

ПИСМО Добрице Ћосића с краја октобра 1998. је најдуже међу онима која је слао Влади Стругару и у својој суштини представља документ програмског значаја.

Дејан Медаковић и Добрица Ћосић / Фото Из књиге "Писма са двоструким дном"

Садржи пресек сложеног, чак драматичног историјског тренутка у ком се налази српски народ, и нуди извесне нове идеје о модалитетима консолидације његовог пољуљаног духовног положаја. Иако је у знатној мери обојено песимизмом - пре свега због великог страдања српског народа у Хрватској и Босни и Херцеговини, и несмањеног притиска на преостало српско становништво на Косову - Ћосић знаке оптимизма види у уверењу да наступа период територијално-етничког прекомпоновања на Балкану, што даје основа за постепени излазак српског народа из "државног провизоријума" (Ћосићева синтагма) у којем је провео седам деценија. Због дужине али и значаја ово писмо објављујемо из два дела, уз минимална неопходна скраћења.

"Београд, 29. октобар 1998.

ДРАГИ брате Владо,

У вези са прекјучерашњим разговором у Академији, на коме си поделио моју забринутост за стање Српства у овом драматичном историјском тренутку, шаљем ти неколико својих теза у којима сам нашу заједничку запитаност покушао да претворим у истинско интелектуално искушење.

Као што знаш, Академија наука и умјетности Републике Српске организује у Бијељини скуп са темом 'Српски духовни простор'. Задужили су ме да припремим неколико уводних напомена за тај разговор, тачније, да сачиним неку врсту инвентара нашег историјског тренутка и изнесем своје мишљење о природи и карактеру српске културе и српског духовног идентитета. Реч је о темама којима се, иначе, бавим дуже време, а сад сам, на љубазну молбу прекодринске браће, био принуђен да објединим, разрадим и бацим на папир своје идеје.

... Да бисмо сврсисходно размишљали о српском духовном простору данас, потребно је, по мом мишљењу, да што јасније сагледамо шта је српска нација данас, шта чини њено духовно биће и културу, у каквом свету и с каквим изгледима се заснивају духовни живот и идентитет данас.

ДАКЛЕ: I. Вековима дијаспоричан српски народ, који је турска сила разбацала по Балкану и Подунављу, у последњим деценијама двадесетога века, опет силом - сада хрватском, муслиманском и албанском, уз одлучујућу америчку и европску подршку - доживљава националну концентрацију. Српски народ се интегрише и хомогенизује; сабија се и заокружује свој животни простор, који добија етничке границе. То је епохална промена у бивствовању српског народа; та промена условљава стварање нове националне државе са етничким границама, али не и етнички чистом територијом, која само за агресоре може бити спорна.

Дијаспоричност српског етноса и живот под страним поробљивачима, с Првим српским устанком и низом буна и устанака Срба у Босни и Херцеговини, као и ослободилачки ратови Црне Горе, условили су стварање националне идеологије засноване на ослобођењу и уједињењу српског народа у једну државу. Та идеологија се касније лако поистоветила са југословенством. Читав двадесети век Срби су посветили остварењу југословенског циља; створене су и срушене две Југославије, да би у последњој деценији двадесетог века и национално-државна и револуционарно-социјална идеологија доживеле потпун пораз.

НА ЈУГОСЛОВЕНСКОМ тлу историја је у овом веку делала сумануто. Срби су прогнани из Северне Далмације, Буковице, Равних Котара, Лике, с Кордуна, Баније, из Славоније, доброг дела Босанске Крајине, Мостара, Сарајева, са Косова и Метохије... Преостали Срби у Босни и Херцеговини сада живе у Републици Српској, у "дејтонској" држави, под окупацијом НАТО пакта, у напетој неизвесности и без могућности скорог уједињења са матицом.

Ступили смо у период територијално-етничког прекомпоновања, можда и државно-политичког консолидовања балканског простора. Рекао бих да је пред нама раздобље смиривања међунационалних напетости и трајног решавања национално-државног питања. На најгори начин решавају се вековни хрватско-српски и албанско-српски спорови и сукоби. Приводи се крају закаснели процес стварања националних држава дијаспоричних балканских народа који су империјалистичке силе некада спречавале, а сада га диктирају по својим стратешким интересима. У том процесу биће, ваљда, коначно решено и српско национално питање: стварање државе српског народа. Прва претпоставка стварања суверене демократске државе српског народа у садашњим условима јесте промена политичког поретка у Србији и усаглашавање националне политике Србије са интересима Европе, Америке и Русије.

На тлу бивше Југославије данас се према српском народу, његовом духовном идентитету и редукованом интегритету, уз проусташку Хрватску и милитантно католичанство, изразито претећи поставља милитантни ислам бошњачке државне и религијске идеологије са подршком светских исламских центара и под америчким патронатом.

ДВАДЕСЕТИ век за српски народ окончава се и губитком Косова и Метохије. Не разматрајући овом приликом питање зашто и како се то догодило, и да ли је то био једини могући исход албанске агресије на српску земљу, сам губитак Косова и Метохије представља преломан, епохалан догађај. Њим се поништава смисао српских ратова из 1912. и 1913; поништавају се огромна финансијска и материјална улагања Србије у индустријализацију, просвету и урбанизацију Косова и Метохије после Другог светског рата; обесмишљавају се и велике људске жртве дате овога лета и јесени да би се угушио сепаратистички устанак Албанаца. Државно-политичком и националном капитулацијом пред ултиматумом НАТО пакта, потписаном 13. октобра ове године, слама се херојска ослободилачка историја српског народа која му је давала величину, али и одређивала високу цену постојања. Српском народу се одузима суштински део интегритета. Он остаје без реалних духовно-моралних одредница његошевског етоса и свог трагичког хибриса.

...Српски народ, који су до костију понизиле сопствена власт и светске силе, као кривац и немоћник ступа у раздобље које бих назвао - окупација у патикама, с бомбама над главом у коју нишане шиптарски снајперисти. Наступа време националног потчињавања и принудног прилагођавања, које ћемо морати да прихватимо као животну неопходност док некој светској сили наша моћ да храбро и достојанствено трајемо не буде кориснија од нашег понижавајућег постојања."

СУТРА: УТЕМЕЉЕЊЕ НОВОГ ДУХОВНОГ БИЋА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

НАЈУПОРНИЈИ ОД СВОЈИХ ИСПИСНИКА: Не може се бити добар државник ако се не живи у судбоносном времену

26. 09. 2020. у 19:48

Фељтон

0 1

БУЈИЦА УВРЕДА И ИЗМИШЉОТИНА: Писмо Стругара поводом смене

25. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

2 21

РАСРБЉАВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Дочекали Ћосића с одушевљењем а он им рекао једну реченицу

24. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

0 0

ТЕМЕ КОЈЕ ЈЕ НАМЕТНУО ЖИВОТ: Из дуготрајне преписке Ћосића и Стругара, из њеног дијалошког тона зрачи заједничко осећање трагизма

22. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

0 2

ПОКОЛЕЊЕ ПОРАЖЕНО ОД ИСТОРИЈЕ: Речи добрице Ћосића деценију пред смрт

21. 09. 2020. у 20:00

Фељтон

0 2

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА И СТРУГАРА: Једино нисам помогао Дражи Михаиловићу

20. 09. 2020. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације