ВАРНИЦА ИЗ КУЋЕ ЋИРА РАДОВИЋА: Ристо се молио Богу да га не приме у Богословију
НА БОЖИЋ, 7. јануара 1938. године, у Барама Радовића у Доњој Морачи, у кући Ћира и Милеве Радовића потомка Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године, родило се седмо дете - син.
Пошто се родио на Божић, добио је име Ристо, јер у том крају Христоса су звали Ристос.
Стасавао је ту, на обзору манастира Морача, и упијао из њега поруке прошлости. Његов сабрат, по виђењу и доживљају света, песник Матија Бећковић ће у слову "Лист Црне Горе" описати време сазревања дечака који ће живот посветити Христу.
"Са огња морачке Лавре пала је варница на кућу тежака Ћира Радовића и није је сагорела већ у њој разгорела истинску веру.
ОНИХ година када је Ћиро одвео сина да га упише у Богословију није било ужега пута којим се неко запутио ни тежега бремена да је упртио. Личио је на пут мимо времена и света па се тад од света и могло чути 'боље да га је на ватру наложио'. Сви су кренули једним смером, а само један супротно од свих.
Причао ми је данашњи црногорски митрополит како је идући с оцем у Београд молио Бога да га у ту школу не приме. Али Ристо је био једно од најбистрије деце и најбољих ђака, па је ускоро захваљивао Богу што је испунио жељу његовом оцу, а не њему. А Ћира Радовића сам слушао кад говори: 'Да имам девет синова па да су ми сви свештеници био бих најсрећнији!'
ВЕЋИНА свештеника у Црној Гори заједно са својим митрополитом пострадала је у Другом светском рату. Неки од оних који су преживели постали су сврзимантије које су на јавним заборавима исповедале нову веру подсећајући паству како су је лагале и варале, а никад нису веровале.
Ретки који су остали у свом чину нису смели носити мантију, а камоли браду. Један се усудио да носи мушицу браде под доњом усном. Причало се зато да је може сакрити у уста при сусрету са локалним полицијским кабадахијама.
У једном селу сахрањивали су Бога, у другом закопавали цркву, у трећем магарцу облачили одежде, у четвртом седлали попа, најчешће у цркви спраћали говеда или је претварали у магацин и оставу за алат."
СВЕДОЧЕЋИ о свом животном избору и својој судбини митрополит Амфилохије је испричао:
- Дошло је до тога благодарећи моме честитоме оцу Ћиру Радисављевом. Он је мене подстакао и васпитао у том духу. Предлагао је и мојој старијој браћи. Међутим, било је такво време, они нису, а ја прихватих тај његов предлог.
И ево, остао сам, хвала Богу, веран томе.
Доживљај хришћанства
У БЕСЕДИ поводом пола века од када је постао клирик Грчке цркве митроплит је рекао: "Седмогодишњи боравак у Православној грчкој цркви и Светој Гори, био је за мене и постао нова бања Витезда. Ту сам први пут доживио хришћански народ и његово ненадмашно литургијско заједништво, и по први пут сам схватио шта значе ријечи апостола Павла - да у Цркви нема 'Грка и Јеврејина, роба и слободњака, него да су сви заједно у Христу Исусу'.
Тамо сам, примио најдивније дарове, које човјек може да добије на земљи: монашки постриг, ђаконски и презвитерски чин."
У то време, када је мајка била мноме носећа и са мојим оцем 1937. ишла пешке на поклоњење од Мораче до Светог Василија Острошког, па кад се вратила отуда, мој ђед који ју је много волео - био је сам, имао је сина јединца, а она му напунила кућу децом - јој каже:
"Невјеста, ако то што носиш буде мушко, то ће бити мој поп."
То је мени мајка казала кад сам био на крају студија.
Пита ме: "Шта ћеш ти сад, дијете?"
Кажем: "Идем у калуђере."
Још нисам био решио, али сам то казао.
Каже она: "Нећеш, не дао Бог, ти у калуђере, шта ћеш у калуђере?"
Рекох: "Слушај, имаш још шест синова и двије кћери, па ће ти они потомство родити."
"Богуми, мајци је мило од свакога", каже мајка. "А и знаш шта је твој ђед рекао."
И тек ми је онда то казала. Кажем ја: "Мама, има поп жењен и неожењен."
Испоставило се овако, хвала Богу.
У БЕСЕДИ на Сајму књига, поводом изласка његових сабраних дела, Амфилохије опет спомиње честитог оца Ћира:
"У овом кратком овоземаљском животу имао сам среће да се сретнем са изузетним људима. Прије свега то је био мој отац од кога су у она послератна времена тражили да буде наставник, пошто су побили многе професоре и свештенике. Међутим, он је то одбио уз образложење да неће да учи дјецу безбожништву. То је био његов разлог да не прихвати да буде наставник у осмогодишњој школи у Морачи и захваљујући њему ја сам кренуо овим путем. Он је то предлагао мојој старијој браћи. Они нису хтели, ја сам прихватио. Није то било једноставно. Требао сам да идем у Призрен али су у Колашину у војном одсеку забранили да тамо идем уз речи: шта ће ти та школа, она је давно пропала, тога бога нема.
Онда су ми одредили да идем у морнарицу. Зашто, питао сам? Треба да те преваспитамо, одговорили су ми. Онда сам дошао у Београд са оцем. И тако идемо од Цветног трга према Патријаршији, а ја се молим Богу да ме не приме у Богословију. Није услишио моју молитву, примили су ме."
СВЕШТЕНИЧКУ каријеру, тада још Ристо Радовић започиње пет година по стицању дипломе теолога, пошто је у међувремену магистрирао на Источном понтификалном институту, као 29-годишњак, у Грчкој православној цркви. Замонашио га је 1967. Прокопије Меноутис, митрополит кефалонијски ГПЦ. Добиће грчко име Амфилохије ("два вода војске"). Убрзо постаје и архимандрит и неколико година опслужује парохије Спата и Коропио.
О тим годинама Амфилохије је говорио:
"Имао сам много невоља. Био сам сматран, како се то данас каже, опозицијом од 1953. године, ево читав живот. Због тога сам морао да идем у иностранство. А с муком сам ишао. Прво ми нису давали пасош. Једва сам успео, и то преко неких удбаша, мојих рођака, који су ми то омогућили, да одем у Швајцарску, па у Рим, Грчку. Једном сам бацио пасош. Био сам десет, дванаест година лассе пассе, што се каже. Био сам без пасоша. Био сам тако у Грчкој, после у Француској. После сам тражио да се вратим и вратио сам се."
СУТРА: Духовна обнова Црне Горе
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)