НОЋ ПРЕД СМРТ ДОНЕО ЈЕ ОДЛУКУ, АЛИ БИЛО ЈЕ КАСНО: Исповест Зукорлићеве жене - какав је био живот са муфтијом

Елма Елфић, друга супруга покојног муфтије Муамера Зукорлића, недавно се са четворо деце преселила у Београд, а од септембра прошле године Елма ради у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, на месту помоћнице министра просвете, а руководи Сектором за унапређивање људских и мањинских права у образовању.

Фото: З. Јовановић, Јутјуб принтскрин/Универзитет у Новом Пазару

"Ни деца ни ја нисмо могли да се фокусирамо на саму бол због орканских ветрова суровости и неправде људи који се крију иза флоскула. Сама чињеница да смо донели одлуку да одемо из свог града говори о тежини борбе са којом се носимо. У овој боли, највећи задатак ми је да деца остану ментално, емотивно и духовно здрава и јака. Хвала богу, мислим да у томе успевам", каже Елма. 

Елма Зукорлић открива детаље пресељења ње и њено четворо деце у Београд након изненадне смрти супруга.

"Покојни муфтија више није са нама, али морам да будем јака због деце. Најмлађи син не може да сакрије своју бол. Често помиње муфтију и говори да жели да буде као он. Учим их да, уколико желе да буду захвални оцу на свему што им је дао, постану добри, праведни, образовани и верни људи. Све остало ће проћи, једино добра дела остају као трајно добро.

Муфтија је, због свог политичког ангажовања, доста био присутан у јавности, док је Елма, како каже, тежила да деци и себи, пре свега, сачува мир.

"То је искључиво била моја одлука, коју он понекад не би подржавао, али је то разумео. За време његовог живота имала сам неколико интервјуа на које сам изузетно поносна, јер су имали за циљ разбијање предрасуда и стереотипа о жени муслиманки, посебно жени са хиџабом", прича Елма.

Ипак, недуго након што је муфтија преминуо, Елма је била принуђена да се појави у медијима зарад истине о његовој смрти.

"Морала сам да се појавим таман онолико колико је било довољно да неистини не дозволим да обликује погрешну перцепцију и свест добронамерних људи, али и да изнесем свој и став своје деце и о питањима која се тичу наших живота. Из извештаја обдуцената сазнали смо да је муфтија умро природном смрћу, престанком рада срца. Хвала богу, није био отрован, јер ко год га је познавао, могао га је само волети. Сада очекујем објашњење од првобитних лабораторија како су могли издати погрешан налаз и дозволити да прођемо кроз све ово. Мислим да и бошњачки народ то заслужује", испричала је Елма за Објектив.

"Ни деца ни ја нисмо могли да се фокусирамо на саму бол због орканских ветрова суровости и неправде људи који се крију иза флоскула. Сама чињеница да смо донели одлуку да одемо из свог града говори о тежини борбе са којом се носимо. У овој боли, највећи задатак ми је да деца остану ментално, емотивно и духовно здрава и јака. Хвала богу, мислим да у томе успевам", прича она.

Муфтија дуго боловао

Нико осим ње, како наводи, није знао да је лидер Странке правде и помирења био болестан још од 2007.

"Муфтија једноставно није прихватао чињеницу да је болестан. Редовно се лечио све док није умро, на сваки преглед ишли смо заједно, а тај одлазак је, између осталог, имао за циљ да се стекне утисак у чекаоницама да сам ја та која је болесна, а не он. Чак сам и сестре на пријему молила да се за његов термин прозовем ја, јер ја сам та која је заказала термин. Његови лекари и ја смо успели да га убедимо да се оперише, и то ноћ уочи његове смрти. Божјом вољом није дошло до операције. Након што је умро данима сам плакала жалећи што га нисмо раније убедили да то уради.

Присећајући се најлепших тренутака проведених заједно, Елма, помало необично, издваја период када су обоје били заражени коронавирусом.

"Били смо пуно болесни. Муфтија није хтео у болницу, па сам код куће обезбедила кисеоник и лекове. Лежали смо у неком скоро седећем положају, намештали јастуке једно другом јер нас је мучио суви кашаљ. Када смо се мало опоравили, трудили смо се да што квалитетније искористимо време опоравка. Он је активно радио на књизи и често би ми давао да читам поглавља како бисмо их заједно коментарисали. Без обзира на болест, било је то лепо дружење. Рекла сам му: 'После короне или опстајемо или се разводимо, ти и ја нисмо навикли да смо месецима двадесет четири сата заједно", 

Муфтија Зукорлић и Елма упознали су се на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, а њихов сусрет био је "драматичан".

"Пријавила сам се на конкурс за асистента, али у међувремену се конкурс затворио, па ми је муфтија понудио да будем његов шеф кабинета и преводилац. Љутито сам га погледала и упитала: Да ли сте прочитали мој ЦВ?" Одбила сам понуду. Након тога сарађивали смо на другом пројекту, ближе смо се упознали и убрзо схватили да имамо пуно заједничких особина".

(Мондо)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације