ВАТИКАН КАО ЛАБОРАТОРИЈА ИДЕЈА: Стварање Хрватске бановине и настанак српског културног клуба

ПРИНЦ Павле је сменио Стојадиновића и мандат за стварање нове владе је добио Драгиша Цветковић. Његов круг је био незадовољан што је Стојадиновић на своју руку у Риму преговарао о "ампутацији Хрватске" па га је Народна скупштина у децембру 1938. оборила.

Влатко Мачек и Драгиша Цветковић, Фото Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија ...

Цветковић је био мали политичар, без већег угледа у српском народу. Милан Јовановић Стоимировић, Стојадиновићев политички сарадник, у марту 1939. злобно бележи у дневнику да се нови премијер "туче са својом женом" и да је побегао из виле на Дедињу. Неспособан да реши односе са супругом, Цветковић је са лакоћом постигао са хрватским вођом вековима нерешив споразум о успостављању хрватске Бановине 26. августа 1939, а исте ноћи је у Москви припремљен уговор о савезу Рибентроп-Молотов. Пожурили су у последњем часу.

Хрватска бановина је састављена уједињавањем Савске и Приморске бановине, са додатком срезова Дубровник, Шид, Илок, Брчко (Дервента), Градачац, Травник и Фојница. Хрвати су били незадовољни овим решењем, по Загребу су кружиле приче да се Мачек преселио у Београд, где је купио кућу. Они су тражили више него што је постигнуто са својом администрацијом, правом да воде политику о економском, судском, спортском и подручју социјалне заштите. Захтевали су Боку Которску, да се Босни и Херцеговини да аутономија, да имају свој новац (куна, бановац, баница и новчић). Заједнички владар је постављао бана, а за првог је принц Павле одредио солунског добровољца Ивана Шубашића. У нову бановину је улазило 4.400.000 становника, са мањином од 168.000 муслимана и 866.000 Срба.

Принц Павле и Драгиша Цветковић, Фото Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија ...

УСПОСТАВЉАЊЕ Хрватске аутономне бановине није решило унутрашњу кризу у југословенском друштву. Политичке странке су ојачавале своје партијске војске. Насупрот хрватској сељачкој стражи, Срби су у Лици створили своју Српску стражу, са шајкачом као обележјем. "Чиста католичка акција" под вођством надбискупа Степинца водила је коло у хрватском народу, а не више Хрватска сељачка странка. Споразумом о бановини 1939. она је престала да постоји као водећа политичка снага у хрватском друштву.

У српској историјској науци, добрим делом и осталој, постоји убеђење да је вођа те странке, и она сама, био прелазни фактор ка стварању независне државе, после окупације Југославије у априлу 1941. Њени функционери су се ипак, од 1936, жалили да губе подршку у народу и да је масу почела да преузима тајна усташка организација. Можда би ближе истини била оцена да је Хрватска сељачка странка, споразумом о аутономној бановини, престала да делује на сепаратистичком програму и претворила се у парламентарну странку, какве су странке хришћанске демократије у западноевропским земљама. Та странка је у хрватској историји споразумом 1939. доживела свој историјски пораз. Цела Југославија је тиме била дестабилизована. На подручјима Далмације, Херцеговине, Хрватске и Славоније, са мешаним српским и хрватским становништвом почели су сукоби које су очевицима изгледали као увод у грађански рат. Хрватску страну је водио усташки покрет. Пред сам рат 1941. дошло је до оружаног сукоба у селима код Невесиња и Имотског. Усташки повратник Миле Будак је у Загребу покренуо усташки лист "Хрватски народ", по наслову, идеологији и опреми идентичан Мусолинијевом листу у Риму. Све културне установе су, на првом месту "Матицу хрватску" преузели усташки кандидати. [...]

* * * * * * * * * *

У послератном јавном животу Србије није било

КАО ОДГОВОР на слом покрета и партија које су након 1918. покушавале да створе југословенско јединство без унутрашњих верских подела, српски интелектуалци су се окупили око најистакнутијег - Слободана Јовановића. Тада најгласније српско перо, он је покушао да заустави српско пропадање на једној реалној црти. Јасно је видео и писао да је југословенска унитарна држава пропала због тога што је Србија у ратовима до 1918. изгубила своју снагу, на првом месту изгубила највиталнију генерацију у својој историји. "Бројно упропашћена, натприродним напорима исцрпљена, Србија је морала да предахне. И, све зло послератно није од њена присуства, а камоли од неке тобожње хегемоније, него баш отуда што у нашем послератном јавном животу Србије није било.

Први број „Српског гласа“, листа Српског културног клуба , Фото Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија ...

Без њене мудрости и широкогрудости, њене слободе и далековидости, тешко се могло замислити да ће бити друкчије." Милану Јовановићу Стоимировићу Слободан Јовановић вели у фебруару 1939: "Ми треба да умањимо своју српску зону па да је утврдимо, тј. да поступимо као кнез Милош кад је вратио сву српску акцију у границе Београдског пашалука. Иначе ћемо се истрошити у борби са Хрватима и доћи у тежак положај. Ја на пример, сматрам да је Македонија већ изгубљена". Видео је да иза југословенских католика "стоји један лабораториј идеја, који се зове Ватикан".

Кад се формирао Српски културни клуб 1937, његов основни задатак је био да формулише неки национални програм за будућност. Он је имао гласило "Српски глас", али је најзначајнија активност обављана у предавањима истакнутих интелектуалаца са трибине клуба. Погрешно је оцењивати, на начин како је то урадила послератна политика, која је у том језгру видела средиште великосрпске завере. Нека предавања јесу била великосрпска, али је сам Слободан Јовановић држао предавање и у њему изразио уверење да Хрвати неће срушити југословенску државу, јер имају одвећ дугу обалу, коју ће им велике силе отети.

Да су се Хрвати понашали по некој логици, а не верском фанатизму који јој је супротан, вероватно би све тако било.

Слободан Јовановић, Фото Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија ...

КОНАЧНИ ПРОЈЕКАТ за решење српског националног питања је почео око расправа о "Српским земљама" 24. новембра 1939. Био је припремљен и један нацрт уредбе о "Српским земљама" 1940. Престоница је предвиђана у Скопљу, у састав те аутономне државе у југословенским оквирима би улазило све изван границе Бановине Хрватске. Та би аутономна држава имала краља и Сабор, као законодавна тела. Бивше бановине би се претвориле у области, са посебним скупштинама и "великим жупанима". Све је остало на нацрту и папирима, а званична политика свих влада од тога времена до 1992. сматрала је да је тај клуб учинио више штете југословенском јединству него хрватски сепаратизам.

Пројекат о "Српским земљама" су радили интелектуалци у чланцима "Српског гласа" и предавањима у Српском клубу. Поред свег убеђења да то одговара историјској традицији и стању свести народа, то је ипак било дете панике. Било је нејасно, као што ће остати врло замагљено у будућим истраживањима, ко је повлачио границе хрватског етничког простора.

У Босни и Херцеговини су Срби имали апсолутну већину у 28 срезова, муслимани у 13, а Хрвати у шест, поред још шест са хрватском релативном већином, "Српски глас" је писао да су те границе прављене "методом грабежа", јер је 13 срезова обухваћено у хрватску етничку територију у Босни и Херцеговини. Одмах за Хрватима, тадашњи главни муслимански вођа, наследник Мехмеда Спахе, у бајрамском броју сарајевске "Правде" 3. маја 1940, захтевао је да и Босна и Херцеговина добију "хисторијске границе" по реци Дрини на истоку. Као "Српске земље" је "Српски глас" навео Србију (са Македонијом и Косовом), Црну Гору, Војводину, Босну и Херцеговину, Лику и делове Далмације и Славоније.

Препоручујемо

Друштво

0 6

НАДБИСКУП БЕЗОЧНИ ФАЛСИФИКАТОР ИСТОРИЈЕ: Извештај Алојзија Степинца Папи Пију XII у мају 1943. године

08. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 9

ЛАЖНИ МИТ О УЧЕШЋУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Степинац од аустријског војника до југословенског бискупа

07. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ХРВАТИ ОСПОРАВАЈУ КРИВИЦУ СВОГ "БОЖЈЕГ ПРАВЕДНИКА": Питање беатификације и канонизације Алојзија Степинца

06. 12. 2023. у 12:18

Друштво

0 0

НАДБИСКУП СМРТИ НИЈЕ БИО СОЛУНСКИ ДОБРОВОЉАЦ: Алојзије Степинац – злочинац или светац – неканонизовани блаженик

05. 12. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације