НАЈВРЕДНИЈИМ ЛЕКАРИМА ЗА 500 ЕВРА ВЕЋА ПЛАТА Интервју - Др Данило Јеремић, председник Лекарске коморе Београда

В. Ц. С.

13. 02. 2024. у 10:26

УТВРЂИВАЊЕ стручних пропуста лекара и другог особља у надлежности је здравствене установе и Министарства здравља, а кривично гоњење у домену тужилаштва. Пред судом части Лекарске коморе Србије може се покренути поступак због евентуалног несавесног и непрофесионалног поступања конкретног лекара, казао је за "Новости" председник Регионалне лекарске коморе Београда др Данило Јеремић, коментаришући актуелни проблем акушерског насиља, који је после смрти новорођенчета у Сремској Митровици, поново заокупио јавност.

НАЈВРЕДНИЈИМ ЛЕКАРИМА ЗА 500 ЕВРА ВЕЋА ПЛАТА Интервју - Др Данило Јеремић, председник Лекарске коморе Београда

Фото: Д. Миловановић

- Проблем очигледно постоји и не би требало да забадамо главу песак. Са сличним дилемама су се суочавале и друге земље. Проблем тзв. акушерског насиља видим као израз потребе да укупне услове у породиљству мењамо: од понашања запослених, бољег информисања и припреме трудница, хуманијег односа и амбијента у коме се порођај одвија, до дефинисаног клиничког протокола који се поштује, али и модернизације опреме и објекта, и омогућавања присуства и подршке блиских особа током порођаја. То је процес који захтева свобухватан приступ у који морају бити укључени грађани, лекари, бабице, психолози.

Фото: Д. Миловановић

Упркос великим улагањима у здравство, запошљавању нових кадрова, набавци најсавременије опреме, бројне су притужбе грађана. Због чега?

- Бројна испитивања јавног мњења показују незадовољство грађана недоступним специјалистичким прегледима у државним установама. Тешко долазе до ендокринолога, реуматолога, офталмолога, неуролога... Чека се на преглед магнетном резонанцом и још неке софистициране дијагностичке методе. Реч је о неефикасности јавног здравственог система због лоше организације и ниске продуктивности запослених, који су слабо мотивисани. Објективно, у неким деловима Србије приметан је недостатак лекара специјалиста или супспецијалиста, али за новац који грађани издвајају путем доприноса или пореза, резултати рада морали би да буду бољи.

Плаћање из џепа

ПАЦИЈЕНТИ често морају да се обрате приватном сектору, а "плаћања из џепа", према неким проценама, достижу 38 одсто укупних издвајања за здравство у Србији!

- Управо то говори да имамо неефикасан систем. За новац који плаћамо кроз допринос за здравство ми не добијамо одговарајућу заштиту. То значи да се мора боље управљати здравственим динаром, кроз бољу организацију, награђивање радног учинка, искоришћеност кадра, опреме и објеката.

Где видите решење?

- Превенција, као најјефтинији и најефикаснији начин за спречавање и сузбијање оболевања! Истовремено се мора кренути са побољшањем материјалног положаја запослених кроз значајно повећање плата и награђивање на основу радног учинка, али и са прилагођавањем капацитета јавног здравства стварним потребама. Планови за спровођење таквих мера постоје, али се њихова примена одлагала.

Фото: Д. Миловановић

Како би те мере конкретно изгледале?

- Министарство здравља је у сарадњи са Светском банком још 2020. израдило тзв. Мастерплан, којим се оптимизују капацитети јавног здравства. Њиме се омогућава рад лекара специјалиста у свим домовима здравља кроз једноставно спајање са болницама. Тако би болнички кардиолог или офталмолог један или више дана пружао услуге у одговарајућем Дому здравља, чиме би се избегло беспотребно малтретирање и трошкови за одлазак на специјалистички преглед у болницама. Највећи број услуга био би пружен у Дому здравља, а сви капацитети били би максимално искоришћени. Овим планом је предвиђена и категоризација болница на основу сложености услуга које пружају, што значи да не могу сви да раде све. Формирали би се тзв. центри изузетности у сваком од региона, за одређене сложеније дијагностичке, а посебно терапијске процедуре. Тиме се обезбеђује да свако има подједнако доступну најквалитетнију здравствену заштиту.

О плаћању по учинку говори се деценијама...

- Са изузетком изабраних лекара у домовима здравља, данас једнаку плату имају и лекар, који је имао 60 прегледа или три хируршке операције, и онај који није имао никакав радни напор. Министарство здравља је још пре пет година дефинисало критеријуме и мерила за оцену радног учинка свих лекара и увођење варијабилног дела плате, али чека се политичка одлука. Од 2019. болнице већ имају уведен варијабилни део буџета. Следећи корак не треба одлагати, већ увести и варијабилни део плате за све лекаре, медицинске сестре и техничаре, за који је планирано да износи 15 одсто, чиме би се постигла могућа разлика између најниже и највише плате од 30 одсто. Са тим мерама мора доћи и до повећања плата свим запосленима у здравству.

Колико је то с обзиром на велики број запослених и ограничен буџет?

- Јавни здравствени систем запошљава око 105.000 радника, и то 25.000 лекара, 57.000 медицинских сестара, техничара и здравствених сарадника и око 22.000 немедицинских радника. Предлог који су радили експерти у оквиру пројекта Светске банке, подразумева основну плату лекара од 2.000 евра, а сестара и немедицинских радника од 1.200 до 1.500 евра. Пројекција потребних додатних средстава годишње би износила око 850 милиона евра, што у односу на значај здравства, Србија и њени грађани могу да издвоје. Ако би се увео варијабилни део плате, разлике између лекара који имају најбоље радне учинке у односу на оне најслабије могла би да износи и до 500 евра. Тиме бисмо прекинули вишедеценијску уравниловку.

Фото: Д. Миловановић

У ЛКС окупљате лекаре и из државног и из приватног сектора. У здравственом систему та два сектора су одвојена...

- У формалном смислу, државни и приватни сектор су равноправни, али нису интегрисани. Грађани желе да са здравственом књижицом могу да се лече и у приватној пракси и у државним установама. То је могуће спровести, али би имало огромну цену по систем државног здравства. Ако имате исту количину новца у здравственом буџету и дистрибуишете га установама које су пружиле услуге, очекивано је да би многи капацитети болница и домова здравља морали да буду затворени. Такве реформе најчешће су резултирале ограничењем права на здравствену заштиту за најсиромашније. Пандемија ковида показала је да је главни ослонац у здравственој заштити државни сектор. То не значи да не треба разматрати могућност постепене интеграције приватног.

Поштено, па и код два послодавца

ДОПУНСКИ рад лекара из државних установа у приватној пракси често се наводи као један од узрока за "скретање" пацијената код приватника?

- Уверен сам да би забрана приватног рада лекарима из државног сектора довела до одлива лекара и сестара, или рада "на црно". Пракса рада у оба сектора постоји у бројним земљама, попут Аустрије или Италије, нисмо изузетак. Али, ако уведемо систем мерења и награђивања учинка, рад у приватном сектору може бити дозвољен само онима који остваре просечан и изнадпросечан радни учинак. Ако завршите поштено посао у државној установи, зашто би вам систем забрањивао да радите и додатно, у границама прописаним законом, тј. до трећине радног времена.

У којојом мери, и у којим областима медицине?

- Као што РФЗО плаћа осигураницима за операције катаракте или вантелесну оплодњу, то би требало да буде случај и са свим услугама које државни сектор објективно не може да пружи. Такође, здравствене услуге у државном здравству су социјална категорија и немају тржишну цену. Утврђивање јединственог ценовника омогућило би интеграцију, али и захтевало значајна средства која грађани и држава сада не могу да покрију. Зато би требало постепено развијати још два стуба осигурања, додатни и допунски, као што је случај у Хрватској и Словенији, и тиме постепено увећавати укупан здравствени динар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ИМАЈУ ДОБРЕ ИГРАЧЕ, АЛИ ОЧЕКУЈЕМ ПОДРШКУ НАВИЈАЧА: Милојевић пред меч са Чукаричким