ПРОСВЕТАРИМА ОД ЈАНУАРА БОЉЕ ПЛАТЕ И ЗАШТИТА: Интервју - Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете

Љиљана Бегенишић

01. 09. 2024. у 17:16

ШКОЛСКА година за 508.000 основаца и 240.000 средњошколаца почеће уобичајено, школе неће добити никакву званичну препоруку како да почну школску годину, како што је то раније био случај, због ванредних околности, као што су ковид или мајске трагедије.

ПРОСВЕТАРИМА ОД ЈАНУАРА БОЉЕ ПЛАТЕ И ЗАШТИТА: Интервју - Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете

Фото Н. Скендерија

Моја препорука наставницима је да прве дане искористе за пријатељски разговор са децом, тако ће се створити топлија атмосфера. Предавања и оцењивање раније стеченог знања нека одложе на неколико дана.

Ово у разговору за "Новости" уочи почетка нове школске године, каже министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић која је ђацима пожелела да им школске обавезе буду само један сегмент, а да у школи стекну и најбоље пријатеље, драгоцена другарства и науче се правим животним вредностима.

Почетак сваке школске године обележе захтеви просветних радника који се тичу зарада, али и безбедности у учионицама. О томе сте разговарали са синдикатима, какав договор је постигнут?

- Предлог Владе са којим смо изашли пред синдикате је да просветни радници од 1. јануара 2025. године имају процентуално двоцифрено повећање плата, које ће бити за 50 одсто веће од увећања зарада осталих запослених у јавном сектору. Протеклих година просветни радници јесу били у заостатку са висином плата и држава сматра да они морају бити апсолутни приоритет код јануарског повећања. Договор је да наставимо разговоре за две недеље. Осим тога, констатовали смо да је већина захтева из раније потписаног протокола са синдикатима испуњена, па су плате прошле године повећане за 30 одсто, зарада на разредно старешинство повећана је са четири на седам процената, повећан је број запослених на неодређено време кроз такозвану седму фазу запошљавања.

Неки синдикати најављују "бели штрајк", односно кажу да неће уписивати оцене. Да ли се од тога одустало?

- То нико званично није најавио, али Независни синдикат који, додуше, није репрезентативан, најављује "бели штрајк". За нас је и то тема, међутим, нисмо имали прилике да разговарамо са креаторима те идеје.

Фото Н. Скендерија

Сви просветни синдикати и запослени у школама траже гаранције за већу безбедност. У том циљу најављене су измене Кривичног законика које ће напад на наставника третирати као кривично дело. Да ли наставници могу очекивати да ће током јесени тај пропис бити усвојен и да ће друго полугодиште почети са новим мерама?

- Као што је министарка правде најавила, током октобра почеће јавна расправа, а готово сасвим је извесно да ће до краја године измене бити усвојене у Скупштини Србије, након чега ће почети и примена тих измена Кривичног законика. Ако адвокат има такав статус, исти заслужују и просветни и здравствени радници.

Да ли ће то у значајној мери утицати на смањење насиља или је потребно предузети и неке друге кораке?

- Свака нормативна мера која пооштрава санкције делује превентивно, али конкретне ефекте знаћемо након примене прописа и евалуације.

Као психијатар, шта бисте препоручили као превентиву за спречавање насиља у школама?

- Насиља је увек било, агресија је својство људског бића, само је питање на који се начин оно каналише. Важно је да се оно препозна у најранијем детињству и зато мере у вртићима могу да дају најбољи резултат у смислу превенције агресије. Када се психолошка, физичка и вербална агресија рано идентификује, она се може усмерити на друштвено прихватљиве активности. Данас је агресија видљивија, о насиљу са више говори, што је добро, али само подизање видљивости, посебно када је пласирано на начин да повећава тензије, може да потенцира ново насиље.

Осим ових проблема просвета се суочава и са мањком наставника, за поједине предмете, као што су математика, физика, информатика, језици... готово је немогуће наћи предаваче.

Фото Н. Скендерија

Шта држава намерава да предузме да се то реши?

- То јесте реалан проблем. Разматрамо различите мере попут двопредметног ангажовање наставника. Што значи да наставници сродних предмета, физике и математике, на пример могу предавати два предмета. О томе морамо разговарати и са наставничким факултетима који иницијално образују ове кадрове. Још раније смо почели да стипендирамо студенте који се школују за просветне раднике, сада те стипендије износе око 20.000 динара, а од 1. октобра почиње пријављивање за те стипендије. У више наврата разговарала сам и са деканима факултета који школују наставни кадар, они имају своје предлоге и идеје и ми ћемо морати ове године заједнички врло озбиљно на томе да радимо. Проблем је што је слична ситуација и у региону, тако да нема универзалног модела који би се могао применити.

Као дугогодишњи универзитетски професор, упознати сте са проблемима високог школства, а међу њима су и финансије. Неки декани тврде да факултетима прети затварање, јер им држава не уплаћује новац за трошкове.

- То питање ће бити решено до почетка академске године. Наћи ћемо начин и трошкове ћемо покрити. Али, ово питање биће трајно решено кроз доношење новог закона о финансирању високог образовања или кроз измене Закона о високом образовању, још не знамо која од ове две опције ће бити. Овим изменама биће урађена и рационализација и оптимизација трошкова факултета, јер, на пример, није рационално и економично грејати огроман амфитеатар за неколико студената на предавању.

Једна од тема која месецима потреса јавност јесте и рударење литијума и пројекат "Јадар".

Стиче се утисак да се СПС некако држи по страни. Јесте ли смишљено у заветрини пошто та тема није популарна?

- Ми на страначким органима нисмо расправљали о пројекту "Јадар". А у Влади на местима на којима се налазе социјалисти постоји одређена позиција и смер који држава има и ми то поштујемо. Кад је реч о рударењу литујума - ми сматрамо да струка мора имати последњу реч. Када се ураде студије, оне ће показати које финансијске ефекте даје копање литиујума, али мора се знати и какве то ефекте има по здравље људи и заштиту животне средине. Веома је важно да не буде угрожено здравље ниједног човека. Ја сам као лекар, када дајем лек пацијенту, увек вагала да ли ће имати нежељене ефекте и да ли је већа корист или штета од примењеног лека. Нико се неће определити за експлоатацију литијума ако студије укажу на штетност и немогућност превенције оштећења здравља и животне средине. Оно што је чињеница је да опозициони лидери злоупотребљавају питање литијума у недостатку квалитетних, сопствених идеја.

Фото Н. Скендерија

Функционер СПС Игор Брауновић смењен је са челне позиције у "Србија шумама" јер је означен као јатак опозиције. Јесу ли тачне спекулације да се у странци отворио сукоб после његове смене?

- Ја сам у СПС почасни председник и не знам ни за какве сукобе тим поводом. Питања везана за појединце не завређују толику пажњу да би се странка због тога делила. Наш однос према држави и заједништво са Српском напредном странком су путоказ који негујемо ради боље будућности Србије. Сви којима се то не допада могу да реагују на свој начин. Нисам тестирала да ли има таквих појединаца, али ја нисам међу њима.

Ових дана актуелна је тема реконструкције Владе. Да ли Социјалистичка партија Србије очекује да ће остати у овом саставу и после евентуалне "обнове" кабинета?

- Реконструкција Владе је увек добра прилика да се освежи састав кабинета премијера и да они који имају нове идеје и енергију покажу свој потенцијал. Сматрам корисним наше даље ангажовање у Влади. Наравно, о томе одлучује СНС, због највећег поверења које су им грађани дали и због визија државне и политичке будућности Србије, коју социјалисти подржавају.

"Рибникар" нормално ради

Да ли се ради на изградњи Меморијалног центра у "Рибникару", какво је стање у тој школи пред повратак у клупе?

- Култура сећања и сам меморијални центар увек ће бити тема за нас. Формирана је радна група, која редовно одржава састанке. Још увек се прикупљају идеје, како треба да изгледа меморијални центар, како мајски догађај не би пао у заборав. Представници родитеља у свему предано учествују. Школа, иначе, нормално ради и наставиће да ради. Ипак, и поред дуге традиције коју има, интересовање за упис није као раније, уписана су два одељења првог разреда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДЕСЕТИНЕ РАКЕТА ПАЛО НА ХАРКОВ, БРОЈЕ СЕ ЖРТВЕ: Одговор на напад Украјине током ноћи - драматични снимци (ВИДЕО)

ДЕСЕТИНЕ РАКЕТА ПАЛО НА ХАРКОВ, БРОЈЕ СЕ ЖРТВЕ: Одговор на напад Украјине током ноћи - драматични снимци (ВИДЕО)

РУСИЈА је гађала данас Харков са најмање десет ракета типа Искандер и С-300/400, након великог, ноћног напада Украјине беспилотним летелицама на 15 руских региона, укључујући Москву, преносе украјински медији.

01. 09. 2024. у 15:01

Коментари (0)

ПОТЕСНА ИСПОВЕСТ: Саво је открио да има малигни меланом, а спасила га је само једна ствар (ВИДЕО)