Захваљујући фотографији, "Златиборски брзи воз" стигао на крај света
КИРИЏИЈА Тодор Гајовић из Доброселице, села на десној обали Увца, обилазио је у првој половини прошлог века српске паланке и пијаце чак до Ниша. А његова слика са товаром на брдском коњићу на разгледници са потписом "Златиборски брзи воз" - обишла је читав свет. Путовао је деценијама и постао симбол Златибора, оног архаичног времена и давно заборављеног занимања.
Фото: Књига "Неимари туризма златиборског"
Времешни кириџија, коме су ветрови на лицу траг оставили, а претешки послови и путеви леђа повили, раном зором кренуо је од куће испод Торника да тргује по Шумадији, како то у приповедачком заносу бележи хроничар краја Милисав Р. Ђенић, из Чајетине, у књизи "Неимари туризма златиборског". Негде на златиборској висоравни, ужички фотограф Илија Лазић (1900-1966) објективом је ухватио човека и коња у покрету и овековечио их за сва времена. Млађим нараштајима Ђенић описује "вечитог путника" са препознатљиве разгледнице:
Фото: Књига "Неимари туризма златиборског"
СКУЛПТУРА У ДРВЕТУ
СЛИКА кириџије Тодора Гајовића одавно је, прешавши меридијане, стигла у многобројне домове, уселила се у јавне установе, ресторане, краси одаје туристичких организација... Овај својеврсни музејски експонат посетиоци могу видети и недалеко од Трга и језера на Златибору у скулптури од дрвета, раду самоуког вајара Миладина Лекића из Шљивовице, одакле у свет брзином муње одлазе "селфији", а однедавно је слична и на Водицама.
- На кириџији је летња гардероба: на глави шубара од вуне, пртена кошуља дуга до колена, изгужване пртене гаће скоро до пета, на леђима гуњ од сингавог сукна, а на ногама грубе вунене чарапе и опанци од пресне говеђе коже. Ту су још јанџик са рабошем и нешто пара, али и неизоставна соара за поштапање и терање коњића.
Ђенић додаје и да је на брдском коњчету приметно неколико пранти луча, намењених продаји на некој пијаци или да се у дућану трампе за еспап (робу): мало соли, гаса и шећера. Ту је и тек испечена проја, чанак са белим мрсом, паљка са водом или ракијом и покривка за себе или кљусе...
Аутор књиге о људима који су задужили Златибор тврди да је фотографија настала половином тридесетих година прошлог века. На то указују поштански печати на полеђини разгледнице, којој је име дао аутор, имајући у виду да је у то време воз из Босне стигао до Вардишта. Иначе, сиромашни кириџија рођен је 9. јуна 1860. у Доброселици, како је записано у књигама о попису становништва.
Развој туризма на Златибору доживљава снажан полет баш почетком тридесетих година прошлог века, после изградње пута Ужице - Краљева Вода и завршетком Велике економске кризе. Ужурбано су се градиле кафане и ресторани, подизане виле, стизао свет на опоравак и виђење, и носио кући слике са летовања.
Фото: Књига "Неимари туризма златиборског"
Остало је записано да се још почетком маја ужички фотограф Илија Лазић појављивао на Краљевој Води са малим дечјим фијакером и дрвеним коњићима. За разлику од брата Милована из фотографске радње на Палисаду, Илија је имао камп-приколицу, прву у ужичком крају, својеврсни фото-атеље на точковима, који је по потреби одвозио на жељена места.
Уз подсећање да је Златибор читаво столеће био неисцрпна инспирација мајсторима фотографије и да ни са једне српске планине није послато толико разгледница, Ђенић тврди да је Лазић оставио неизбрисив траг:
- Само је Лазић залазио у сеоску пасторалну средину и у архаичном амбијенту, у занимањима и занатима, сеоској архитектури и уопште начину свакодневног живота златиборских сточара проналазио мотиве за своје антологијско стваралаштво. Тако су настале импресивне панораме и живописни пејзажи, а пре свега разгледнице, које су из сенке заборава извукле време и људе - истиче Ђенић.
Фото: Књига "Неимари туризма златиборског"
Препоручујемо
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТИХ 14000 МЛАДЕНАЦА ВИТЛЕЈЕМСКИХ: Морате испоштовати овај обичај
11. 01. 2026. у 07:20
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (1)