ЧЕТНИЦИ БАЦИЛИ МАГНЕЗИЈУМСКУ БОМБУ НА ТИТА: За време посете председника СФРЈ Лондону 1953. планирана четири атентата
СУКОБ Стаљина и југословенског руководства 1948. године није одмах изазвао промене у стратешким плановима западних сила. У англоамеричким политичким и дипломатским круговима Југославија је даље имала третман дела совјетског блока. Међутим, средином јуна наредне године, Вашингтон и његови савезници озбиљно схватају разлаз на релацији Москва - Београд, и почињу да праве комбинације, како да се у евентуалном војном сукобу са Совјетским Савезом, војска маршала Тита укључи и њихов блок.
Истовремено, југословенска комунистичка елита, после првобитног шока и конфузије настале услед овог раскида, када је дефинитивно схватила да не постоји никаква могућност измирења са Стаљином, ушла је у превредновање спољне политике. Латентна опасност од напада дојучерашњих братских социјалистичких република надвијала се над Југославијом. Било је неопходно приближити се западним силама и од њих добити безбедносне гаранције у случају инвазије СССР и њихових сателитских савезника, јер су само оне могле пружити заштиту и помоћ. Наравно, не мање важна била је потреба за успостављањем и привредно-економске сарадње.
После интензивних преговора, доласка сенатора Џона Кенедија, будућег председника САД у Београд и тајне посете Пентагону начелника Генералштаба ЈНА Коче Поповића, долази до Споразума о војној помоћи између влада ФНРЈ и САД. Тај тајни акт је закључен у Београду 14. новембра 1951, а потписали су га Јосип Броз и амбасадор САД у Београду Џорџ Ален. Према овом споразуму, Југославија је укључена у програм помоћи, односно у амерички Закон о узајамној помоћи (МДАП), по ком су САД, Британија и Француска почеле да јој шаљу оружје.
ПАРАФОМ на овај договор, и формирањем Балканског пакта са Грчком и Турском (потписан 28. фебруара 1953), ФНР Југославија је укључењем у систем МДАП постала придружени члан НАТО, примала војну помоћ и била укључена у планирање Алијансе за одбрану Европе од евентуалне совјетске агресије.
Поред приближавања Сједињеним Државама, у Београду се посвећује велика пажња успостављању што ближих односа са Великом Британијом. Договори са Лондоном су ишли лакше и једноставније него са Белом кућом. Посебна олакшавајућа околност је била што су с јесени 1951. кормило спољне политике поново преузели Винстон Черчил и Ентони Идн, двојац који је у току рата направио велики закрет и препустио судбини Југословенску војску у отаџбини Драже Михаиловића и окренуо се Титовим партизанима, којима ће то у поприличној мери омогућити да преузму власт у ослобођеној земљи.
Ентони Идн, први човек Форин офиса, септембра 1952. долази у Београд. Био је први западни министар који је посетио Југославију после рата. Том приликом уручио је Брозу Черчилов позив да посети британско острво. Маршал је без оклевања прихватио понуду. Уосталом "пуних пет година, од 1948. до 1953, био је као у кавезу. Ни један једини дан није провео изван Југославије, нити га је ико игде звао".
ПРИПРЕМЕ за пут су почеле одмах јер је ваљало кренути за пар месеци, тачније у марту следеће године. Одлучено је да Тито, на своје прво путовање, као председник ФНРЈ, у једну западну земљу, иде бродом "Галеб". У доцнијим сведочењима, његови сарадници су тврдили да је то била његова одлука. Одбио је предлог из Лондона да иде авионом, или њиховим војним бродом. Ова одлука је тумачена безбедносним разлозима јер су наши обавештајци стално најављивали да Совјети спремају његову ликвидацију. Међутим, последњих година процурила је информација да се маршал одлучио да на свој први дипломатски задатак иде бродом, јер је и краљ Александар у својој балканској мисији мира ишао разарачем "Дубровник".
Било како било, Броз је пут Енглеске кренуо 7. марта из Зеленике. "Галеб" ни издалека није изгледао као доцнијих година, када је добио епитет "путујућа резиденција маршала Југославије", када је на 14 путовања посетио 18 земаља на три континента, прешао 85.000 наутичких миља (157.420 километара), у трајању од 478 дана. Титу су тада на располагање стављене три обичне кабине за рад и одмор, и то без грејања, јер га брод није имао. Пратиоци су смештени у официрске кабине, а официри размештени у просторе за посаду.
ПАЖЉИВО ГРАЂЕЊЕ ИМИЏА
БРОЗОВО прво путовање на Запад 1953. брижљиво је планирано. Тада је почео да се изграђује његов имиџ. Са "Галеба" је сишао у елегантној маршалској униформи која је требало да симболизује ратног победника. На разговорима са Черчилом носио је цилиндар. Циљ је био да се створи представа маршала, џентлмена и гламурозне јавне личности. Од тада, његове трансформације у изгледу и облачењу прате политичке промене у Југославији и раст његовог култа личности.
На један начин се облачио када је посећивао фабрике по Југославији, другачије приликом обиласка афричких земаља, а на сасвим трећи начин када се сликао са Ричардом Бартоном на снимању филма "Сутјеска".
У пратњи "Галеба" до Малте били су ескортни разарачи "Триглав" и "Биоково" и патролни брод ПБР 506. Овим Здруженим одредом ЈРМ командовао је адмирал Јосип Черни, а заповедник "Галеба" био је капетан корвете Марко Орхановић.
ИАКО је "операција Лондон" припремана у највећој тајности, контраобавештајна служба је јављала да постоји реална опасност да совјетске подморнице, лоциране у Драчу, у Албанији, изврше напад торпедима на "Титову ескадрилу". Зато су команданти овог конвоја за пловидбу Отрантским каналом одређивали цик-цак правце како би избегли торпедовање. Мало због ове цик-цак пловидбе, мало због великих таласа, код Сицилије му се десио пех: Тито је пао са кревета и поломио прст на левој руци.
Када су ушли у међународне воде, стигла је шифрована проука да је умро Стаљин. Иако је вођа СССР преминуо још 5. марта, званично саопштење из Москве је послато у свет два дана касније. На ову вест готово сви у овом конвоју су осетили неко олакшање. Интуитивно су осетили да је прошла опасност од торпедовања. И били су у праву. Многи истраживачи доћи ће до сазнања да је ново руководство повукло све наредбе које су се односиле на атентат на Тита. Од торпедовања из подморнице, до оног који је требало да уследи у Лондону.
Руске подморнице нису биле једина претња на првом маршаловом путовању "Галебом" Јадраном и Средоземним морем. Ту је било и "Хрватско револуционарно братство", једна од најјачих и најбројнијих усташких емигрантских организација из Аустралије, коју су водили Јуре Марић и Геза Пашти. Њихов план је био да отму "Галеб", Тита убију, а бродом отплове за Шпанију. У њиховим досијеима аустралијске обавештајне агенције АСИО пише да су имали сагласност генерала Франка за ову акцију. Превидели су један детаљ. На Малти су пратњу "Галеба" преузели енглески разарачи и крстарице под командом адмирала лорда Маунтбатена, главнокомандујућег Британске средоземне флоте и команданта поморских снага Атлантског пакта у Средоземљу. Тако је било и на повратку.
Када су се приближили водама Гибралтара, Енглези су Титу приредили прву почаст. Изнад "Галеба" су у Титову част летеле десетине енглеских војних авиона, а са три ратна брода Уједињеног Краљевства одјекивали су почасни плотуни.
У ПОНЕДЕЉАК 16. марта на ушћу Темзе краљевска јахта "Британија" дочекала је "Галеб" и пребацила Тита и најужу пратњу до пристаништа у Лондону. Иако су бројни гласови и неки медији били против позива комунистичком вођи, а најгласнија је била Католичка унија Велике Британије, јер је 1952. Југославија прекинула односе са Ватиканом, дочек је био величанствен.
На обали Темзе, маршала су дочекали принц Филип, војвода од Единбурга и супруг британске краљице, а уз њега су стајали премијер Черчил и министар спољних послова Идн. Тито се присутнима обратио на енглеском језику и рекао: "Желим да кажем народу Велике Британије да становнике моје државе треба да сматрају искреним савезницима зато што народи нове Југославије имају исте циљеве као и народ Велике Британије".
Мере обезбеђења су биле видљиве на сваком кораку. По свему судећи, било је разлога. Стари агент НКВД Јосиф Ромуалдович Григулевич, човек са више идентитета, који је тих година био чак и амбасадор Републике Костарике у Риму, под именом Теодоро Кастро, на тајном састанку са високим функционерима МГБ у Бечу, почетком фебруара 1953. предлажио је ликвидацију Броза приликом посете Лондону. Он је имао блиску комуникацију са Владимиром Велебитом, тадашњим југословенским амбасадором у Лондону и могао је да обезбеди да буде позван на протоколарни пријем који амбасадор приређује у част председника своје земље. По том плану Григулевич је требало да у оделу има сакривен мали револвер којим би пуцао на Тита, а онда би бацио бомбу сузавац како би осигурао бекство са пријема. И од овог покушаја се одустало јер је Хрушчов само две недеље после смрти великог Хазјанина имао неке друге планове са Титом и Југославијом.
Док су стари познаници, још од августа 1944. када су се срели у Напуљу, Тито и Черчил, обилазили почасну чету, недалеко од њих експлодирала је магнезијумска ракета, односно димна бомба. Броза су одмах сместили у блиндирани аутомобил и одвезли до Даунинг стрита, а Черчил се тамо запутио пешке. До данас није разјашњено ко је стајао иза овог инцидента-провокације. Енглеске службе, по оној њиховој пословици, да се сва јаја не држе у истој корпи, саопштили су да су то урадили четници. И ни речи више. А чувени филмски журнал British Pathe, пуне је четири деценије скривао од јавности снимак овог Титовог дочека у Лондону.
Председник Југославије је у Лондону остао до суботе, 21.марта. Разговори две делегације остали су недоступни јавности. Југословенска страна је чак донела одлуку да се записници спале, али неким чудом то није урађено.
Посета Лондону била је Титов велики тријумф. Поново га је лансирала у орбиту светске политике, тамо где је био у последњој години рата. Своје задовољство није крио ни у свом говору у Београду, девет дана после повратка. Цитирао је Черчилове речи: "Ми смо ваши савезници; ако наша савезница Југославија буде нападнута, ми ћемо гинути заједно са вама.
Препоручујемо
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
КРИЛИ ЉУБАВ: Бане Мојићевић ПРИЗНАО за везу са Миленом Ћеранић
ПЕВАЧ Бане Мојићевић изненадио признањем.
04. 11. 2024. у 13:02
Коментари (11)