ПОГЛЕД ИСКОСА: Крунићев паноптикум
СЛИКАР и цртач Славко Крунић је ове године крунисао свој рад недавном изложбом у Модерној галерији Ваљево и двојезичном монографијом "Управа неукаљаних части", трећом по реду.
Књижевница Мирјана Огњановић је о сваком Крунићевој делу у књизи публиковала краћу причу, проширивши могућа ликовна значења. Он се бави портретом као архиварским послом, па ту треба имати у виду и идеју паноптикума (установа у којој су смештене разне уметничке збирке и научни апарати, нарочито фигуре од воска ради очигледног поучавања посетилаца речју и огледом). Крунић, дакле, гради имагинарни музеј.
Портрет се у историји ликовне тематике појавио у првим великим цивилизацијама, пре мртве природе и пејзажа, не само зато што је човек у средишту уметничког интересовања. Кључан је за владарску и импeријaлну иконографију као средство уливања поверења. Данас се мало који уметник бави портретистиком, уметношћу у којој је најтеже и најризичније успоставити однос са стварношћу. Небројени су из посве личних и неуметничких разлога незадовољни наручиоци портрета.
Славко Крунић је у нашем новијем сликарству ту врсту уметности уздигао на висок ниво, појавивши се међу последњим значајним мајсторима у које публика, критика, галеристи и колекционари имају поверење. Његова трећа самостална изложба у угледној Модерној галерији Ваљево представила га је као аутора који је ушао у историју српске фигурације јер је у питању најстрожа излагачка селекција. Сликар често излаже у иностранству и представљен је у неким од најбољих издања о савременој фантастичној уметности.
У чему је тајна успеха овог мајстора, рођеног 1974. године у Београду, дипломца београдског Факултета ликовних уметности? Један је од неколицине сликара који полази од реалности, али се не бави реализмом, креће од стварности али јој се враћа иронијски, хуморно и онеобичено. Његови ликови и фигуре могу, али и не морају да имају сличност са моделом. Портрет је само повод за имагинарну надградњу, за ирационално вредновање, указивање на вишезначност људског лица и тела.
У питању је имагинарни портрет, не неке посебне личности, већ многих у једној, разоткривање човекове психологије, унутрашње грађе која формира лице и фигуру, портретистика која оставља места домаштавању, поетизацији и проширењу фигурације. На размеђи реалног, фантастичног, утопијског и идеалног, имагинарни портрет (тема и једне групне изложбе у Модерној галерији Ваљево), опредмећује се у целокупној историји уметности, посебно у готском и ренесансном сликарству када уметници поново освајају илузионистичке видове представљања.
Прикладан за приказивање богова, митских бића, хероја, анђела и људи чији је лик непознат, имагинарни портрет у основи је уметности, старији од историјског. Прва дела те врсте чине скулптуре Лепенског вира које обједињују животињско, људско и божанско. Славко Крунић је посвећеник те врсте стварања.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)