ПОГЛЕД ИСКОСА - Сећање на вајара

Дејан Ђорић

29. 08. 2023. у 13:13

РАТКО Вулановић (Никшић, 1941-2023) је најистакнутији црногорски вајар друге половине XX века, кога је режим Мила Ђукановића намучио због његове српске оријентације.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сећање на вајара

Ратко Вулановић, Галерија Улус 2015.Фоти Бранко Белић

Колико црногорској, Вулановић припада и српској ликовној сцени, у Београду је деценијама имао атеље. Завршио је Средњу уметничку школу у Црној Гори и Ликовну академију у Београду а његов успон у врхове југословенског вајарства био је несумњив. Вулановића је ценио и о њему писао и Драгош Калајић, елитистички окренут искључиво сликарству. Аутор је бројних споменика, учесник многих колонија и добитник "Политикине" награде 1988. године. Публици је познат по огромним скулптурама које су се више пута могле видети у Кнез Михаиловој улици приликом његових београдских излагања, а које су и у сталној поставци испред језера на Ади Циганлији. Наглашени вертикализам његових форми одговара њиховој монументалности. На њима лако препознајемо игру са основним ликовним облицима, као што су пуно и празно, линија и волумен, светло и сенка, успињање и падање. Иза формалне разиграности је Вулановићев свет идеја, настојање да се елементарним, еуклидовским, геометријским облицима изгради скулпторски свет налик граду или пејзажу. Његови камени и дрвени градови истовремено су предлог за архитектонска решења и скоро дечја игра слагања кубуса који представљају куће и цркве. У постмодерном, електронском добу, архитектура је изгубила достојанство и естетску неприкосновеност, многе грађевине данас се пројектују као скулптуре, архитекти посежу за вајарским решењима и стварају гигантска скулпторска дела о чему постоје и стручне естетичке студије. Вулановић не предлаже једно грађевинско дело, већ у малом ствара читаве градове и уметнички, ни природан нити урбан пејзаж. Његови градови и тргови имају органску, људску димензију и могу бити занимљиви деци колико и искусним познаваоцима, принцип ређања или нагомилавања истовремено је и светован и сакралан. Подсећа на отпад као галеријско-музејску поставку али, како се износи у недавно објављеној књизи на немачком, то је и принцип стварања олтара у паганству и у објављеним религијама.

Вулановић омогућује да уђемо у скулптуру, што и није нешто ново, али смо притом растерећени од било какве извануметничке поруке којима обилује данашња ликовна сцена, а то је већ новост и изузетност. Ни старо ни (пост)модерно, истовремено и актуелна амбијентална галеријска поставка, део црквене архитектуре или инсталација вајарство Вулановића је древно и природно, не престаје да изненађује, провоцира и отвара нове сазнајне и естетске вредности. Искључивши из свог света било какве приземне дневне и политичке поруке, пароле садашње исполитизоване уметности, Ратко Вулановић се борио за слободу уметности и чисту ликовност, а тиме и за прастару скулпторску форму која је скоро прогнана из галерија али која, како видимо, има будућност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”