ПОГЛЕД ИСКОСА: Попадићево репозиционирање реализма
ИСТОРИЈУ црногорске уметности обележили су бројни велики сликари. Некако природно, исконски, та је средина окренута песницима, сликарима и цртачима а не архитектама и авангардним експериментаторима.
Љубомир Попадић "Орман са прибором", Фото Приватна архива
Љубомиру Љуби Попадићу (Зрењанин, 1961), који живи и ствара као слободни уметник у Тивту, а чија се самостална изложба слика одржава у београдској приватној Галерији Никола Радошевић, припада посебно место. Дипломиравши сликарство 1986. године на Академији ликовних уметности у Новом Саду у класи познатог професора, сликара и цртача Јована Ракиџића Попадић припада колико црногорској толико и српској ликовној сцени по изложбама и учествовању на колонијама. Његов оригинални почетак је у стицању солидних основа за бављење фигурацијом али је он започео као сликар асоцијативне апстракције.
Цела историја нове уметности испуњена је онима који од почетних фигуративних дела, постепено растварају језгро знања и даровитости и откривају слободу али и произвољност апстракције или (нео)авангарде. Најређи иду у контрасмеру историјског тока, попут Салвадора Далија, Франсиса Пикабије, Конрада Клапека и неких других, а њима припада и Попадић. Искуство апстракције не мора да буде лоше по сликара, оно често доноси увид у чисту ликовност, лишену нарације, анегдоте и фигуративних застрањивања. Тако је и овај црногорски волшебник открио свој поетски реализам, потпуно удаљен од хладноће и механике хиперреализма, кога прави мајстори у Русији презиру као најнижи вид реализма.
Попадић је скоро усамљено извршио репозиционирање реализма, уместо фотореализма који овде има присталице и њиховог баналног преношења увеличаног призора, посебно портретског, што је Чак Клоуз увео још шездесетих година прошлог века, наместо замирућег завичајног реализма, оригиналног али локалног, он раскриљује двери поетског реализма, слике као чаролије. Реч је о најређем виду те уметности, о којој нема студија ни помена у енциклопедијама уметности, о сликарству у које уметник уноси делић своје душе.
Имајући узор у стварности, допуштајући да га узбуди призор из природе, пред којим као да осећа побожно поштовање Попадић уместо да као многи механички преноси фотографију ствара живу, вибрантну слику, испуњену осећањима, енергијама и атмосферама. Његов ликовни свет је пребогат, он сећа и на поуке великог Влаха Буковца да слику поентилистички треба започети на више места истовремено. Зато његова уља на платну "дишу", он не инсистира на понекад баналном захтеву да се слика по целој површини обради на исти начин, да се сваки детаљ истакне, што замара око. Остављајући неке делове на слици мање исликане, овај мајстор показује да зна за поуке старих мајстора који су дошли до сазнања да неке целине на слици могу да утону у магленост, да не буду до краја дефинисане, не би ли се тако истакла фигура у првом плану, у складу са природом вида.
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета
ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.
11. 02. 2026. у 20:13
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)