ПОГЛЕД ИСКОСА: Слика као магични објект
НЕДАВНО завршена самостална изложба објеката, слика и цртежа Снежане Петровић (Нови Сад, 1977) под називом "С друге стране" у Малој галерији Дома Војске Србије у односу на своју изузетност могла је да буде медијски боље представљена, па јој се вреди и накнадно обратити.

Снежана Петровић/"Fly baby fly" 2022.Фото Д. Куруцић и М. Станојев
Реч је о једној од најважнијих млађих српских уметница, која је веома цењена те се за њена дела непрекидно занимају колекционари и страни и домаћи галеристи. Њој је тешко да приреди своју самосталну изложбу и одговори на позиве галериста јер све што уради заинтересовани односе. Њена посебност је и у томе што се једина изражава сликом, објектом, цртежом и графиком, коју предаје на Академији уметности у Новом Саду.
У каталогу је одличан текст књижевника и ликовног критичара Драгана Јовановића Данилова под насловом "Чаробне кутије Снежане Петровић". На жару своје имагинације Данилов одговара на узорност и загонетност опуса Снежане Петровић. Добро је уочио повезаност њених остварења са асамблажима Џозефа Корнела који у XX веку претходе свим приступима естетици кутије, тј. слике као објекта, надреалног предмета који излази у трећу димензију. Прва таква настојања пре више година ове уметнице била су донекле и наивна, међутим, ова упорна сликарка, која ствара систематски, надограђује и шири свој ликовни простор, пронашла је само свој кључ за улазак у кутијасту сликовну појавност, у слику као магични објект. Изложба би можда могла да се назове и "С друге стране слике". О малим кутијама су размишљали Васко Попа и Леонид Шејка, цртао их је Владимир Величковић, њима се бави Марина Накићеновић, а пре њих чаробне кутије стварали су оријентални уметници. У том смислу на отварању изложбе Данилов уочава да је мала кутија изузетна пре свега због свог садржаја, тајне коју скрива, или се слути.
Реч је о својеврсној визуелној интелигенцији, о синтези ликовних елемената а не само о уметности као езотерији. Снежана нас води лавиринтима свог ликовног мишљења, упућује у тајне ликовног језика који постепено разоткрива, који тражи време и увид. Њена дела не припадају главном току (пост)модерне јер су слојевита и загонетна, не дају се лако и одмах сагледати а још мање прочитати, подразумевају време и живот са њима да би се отварала у пуној мери. У том смислу Љуба Поповић је уочио да поседовање апстрактних дела подразумева њихово визуелно трошење, она после неког времена досаде. Слике и друга остварења Снежане Петровић су машине смисла, мали генератори идеја и визија, кумулативни предмети неке нове ликовне зачарности. Зато Михаило Ђоковић Тикало говори о слици која претпоставља "сеансе чуђења" а из чуђења је по Платону и Аристотелу настала и филозофија. Ако на слици нема тајне, чуда и мистерије она не треба ни да постоји, такво је ликовно вјерују свих фантаста, којима отворено и ова култивисана Новосађанка припада.

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)